Almaški kraj je specifična ambijentalna celina u centru Novog Sada, karakteristična ne samo po bogatom nasleđu, već i po rešenosti njenih stanovnika da svoj kraj sačuvaju. Centar za arhitekturu Beograd pomaže rad Udruženja građana Almašani gotovo od njegovog osnivanja.

U prethodnih 10 godina, Almašani su se profilisali kao jedna od važnijih građanskih inicijativa, posvećena očuvanju materijalne i nematerijalne baštine Almaškog kraja. CAB je partner u podršci njihovih aktivnosti kroz izradu stručnih analiza i istraživanja na polju urbanističkog planiranja i dizajna.

Udruženje Almašani je za 2015. godinu najavilo ambiciozan program aktivnosti, uz Centar za arhitekturu kao aktivnog partnera.

Almaški kraj, Building heritage, Heritage, Novi Sad

Centar za arhitekturu Beograd je projekat Žene u arhitekturi realizovao tokom 2013. godine. Ova knjiga, kao njegov rezultat, prikazuje rad i iskustva žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas. Na 160 strana sakupljeni su autorski tekstovi i intervjui, praćeni ilustracijama, koji prikazuju najznačajnije ženske autore i njihove projekte. Cela publikacija je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.

Postavljajući pitanja o položaju i ulozi žena u arhitektonskoj praksi nekad i sad, nadamo se da ćemo obogatiti našu profesiju u Srbiji, a globalnoj zajednici pružiti prikaz lokalne arhitekture kroz prizmu njenih ženskih stvaralaca.

Centar za arhitekturu Beograd se posebno zahvaljuje koleginici Mileni Zindović, na velikom trudu i entuzijazmu u realizaciji naših ideja.

Zahvaljujemo se i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski pomoglo izdavanje ove publikacije.

Do svog primerka knjige ćete najlakše doći ako kontaktirate direktno Centar za arhitekturu na books@cab.rs.

Architects, Architecture, Book, Bookstore, Heritage, Interview, Research, Women in architecture

Branka Prpa et al., eds., Živeti u Beogradu 1-6: Dokumenta Uprave grada Beograda (Beograd: Istorijski arhiv Beograda, 2003-2008). Naslov ovog teksta mogao je da bude i Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao ili Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši ili Šta sve nismo učili iz istorije ili... Da probamo tako:

Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao

Za razliku od drugih publikacija koje smo predstavljali, ova se desila sasvim slučajno – ili barem neplanirano. Neko me zvao telefonom da mi kaže da je Istorijski arhiv Beograda na svojoj Fejsbuk stranici postavio obaveštenje, u kome, otprilike, piše: „Pozivamo gospodina da nam se javi, jer mu kao hiljaditom lajkeru naše stranice sleduje poklon.“ Možda ipak nije pisalo laj-ker, nego nešto pristojnije, ali nije važno. U komunikaciji sa ljubaznim službenicima Istorijskog arhiva saznao sam da zaista žele da mi poklone jednu od knjiga koje su izdali. Sa spiska, koji su mi pročitali, prepoznao sam i odabrao, sasvim kvarno, knjige o kojima sada pišem. Knjige – jer se, za razliku od drugih ponuđenih izdanja, radi o kompletu od šest tvrdo povezanih debelih knjiga. Ipak, sve dok od portira nisam preuzeo dve pune kese, nisam baš verovao da će mi pokloniti svih šest. Tako sam postao srećni dobitnik. A dobio sam odabrane dokumente iz arhive Uprave grada Beograda, koja obuhvata period od 1837. do 1940. Zbirka dokumenata predstavlja radikalni primer aktuelnog pristupa istoriji ne kao listingu datuma velikih bitaka, nego kao istoriji svakodnevnog života. U poslednje vreme objavljeno je par izuzetnih istraživanja koja su se bavila svakodnevicom Beograda u XIX veku – da pomenemo samo knjige Kaldrma i asfalt Dubravke Stojanović [1] i Bazari i bulevari Nataše Mišković [2] – ali ovo što sam dobio bilo je nešto drugo – izvorna građa. Dokumenti su obrađeni i prelomljeni zastrašujuće skromno, onako kako ih i danas u MS Word-u masovno proizvode savremeni birokrati. Ali upravo gruba forma, sa zavodnim brojevima i formalnim delovima koji nikome ništa ne znače, čini ove knjige romantičnim. Možemo da zamislimo brkate činovnike kako marljivo ispisuju dokumente – početak krasopisom, koji se do kraja dopisa pretvara u nečitljivu nit koja krivuda između fleka od mastila. Sadržaj tih dokumenata, baš kao i njihov izgled, osciluje od preciznih spiskova, preko kitnjastih, nušićevski ulagivačkih obraćanja višoj instanci, do nabrzaka ili lenjo nažvrljanih izveštaja o tome kako u varoši nije bilo vanrednih događaja. U krutu formu zvanične prepiske pisari, panduri, molioci, strogi upravnici, inženjeri-zanesenjaci i zabrinuti doktori uspeli su da upakuju svu životnost tadašnjeg Beograda, njegove probleme, mirise, promene. Kompletan sadržaj svih šest tomova pročitao sam redom (kao ludak telefonski imenik, rekao bi Bogdan Tirnanić). Stranice sam gutao užurbano, sa sumnjivim osmehom, kao školarac koji lista pornografiju – očaran onim što gleda i nestrpljiv da nauči nešto još zanimljivije na sledećim stranama.

Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši

Među dokumentima uvrštenim u ovaj izbor, pored zabeleški o veselim ili morbidnim trivijalnim situacijama, nalazi se i značajna količina podataka o ljudima i događajima koji su suštinski uticali na razvoj Beograda i transformaciju njegovih delova, ulica i načina života u nešto nama prepoznatljivo. Ovo su najvredniji i ujedno za nas najzanimljiviji delovi. Promene se mogu pratiti na više nivoa kroz vreme – od promene jezika, odnosno postepenog zamenjivanja turskih reči novim, nama poznatim ili barem razumljivijim, do beležaka o stvarnim realizacijama tih novih ideja, označenih novim rečima (tramvaj, javna rasveta, popločanje, fotografija i telegraf potiskuju polako nekada tako važne pojmove kao što su sejmen, đumruk, harač). Iz ovih zapisa se može saznati mnogo o načinima rešavanja različitih problema sa kojima su se građani i gradska uprava susretali prilikom izgradnje i održavanja infrastrukturnih sistema, trasiranja i popločavanja ulica, rekonstrukcije gradskih četvrti, uvođenja komunalnog reda. Koliko god nam se neke opisane situacije danas činile smešnim, zapanjujuće je koliko se mnogo toga u stvari i nije promenilo. U tom smislu, pribeležena iskustva pandura i indžilira sa početka XIX veka možemo posmatrati i kao smernice za predupređivanje ili prevazilaženje savremenih izazova u planiranju i upravljanju gradskim prostorom.

Šta sve nismo učili iz istorije

Knjige kao što je ova skreću nam pažnju da smo u školi učili svašta, a da zapravo nismo naučili ništa, odnosno ništa što nam stvarno nešto znači ili što možemo da primenimo. Dokumenti gradske uprave od pre stotinu godina ponekad sadrže i konkretne korisne podatke, ali nam mnogo više govore o duhu vremena i duhu grada, kao i o vrednostima koje su neki raniji Beograđani pokušavali da dostignu ili sačuvaju, a za koje su se nadali da ćemo ih i mi čuvati.   [1] Dubravka Stojanović, Kaldrma i asfalt: Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914. (Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2009). [2] Nataša Mišković, Bazari i bulevari: Svet života u Beogradu 19. veka (Beograd: Muzej grada Beograda, 2009). Tekst: Goran Petrović.

Archives, Beograd, Book, Heritage, History, Urbanization

pavillion model 3d

Centar za arhitekturu podržao je akciju BINA festivala pod naslovom KNOCK ON WOOD. Verujemo da ce ovaj projekat biti mesto koje ce podstaći mnoge uspešne i kreativne projekte i inicijative u budućnosti.

Tokom ovogodišnje  9. Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture izdvojio se program pod naslovom KNOCK ON WOOD. Uz pomoc ucesnika iz Norveške, Danske i Finske održana je serija predavanja i radionica na kojima su učesnici diskutovali i prezentovali potencijale i izazove u građenju drvetom. Kao deo ovog programa planirana je i izgradnja drvenog paviljona koji će demonstrirati određene kvalitete i mogućnosti građenja drvetom lokalnoj publici.

7177139c3ae8d94dc7c25858ad29ee4d

Paviljon će biti izgrađen u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti pod nazivom BINA KABINA 2014. Paviljon je dizajniran od strane norveškog arhitektonskog biroa Brendeland & Kristoffersen kroz studentsku radionicu na kojoj su učestvovali studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu  i studenti odseka za enterijere na Megatrend Univerzitetu.

Ovaj pavilion će se koristiti kao prostor za radionice, izložbe i predavanja, a namenjen je studentima umetnosti i arhitekture kao i ostalima koji su zainteresovani.

BINA, Udruženje Arhitekata Beograda, Arhitektonski fakultet i Fakultet umetnosti  Univerziteta u Beogradu su se udružili kako bi ovaj paviljon bio izgrađen.

Paviljon se trenutno gradi na lokaciji Fakulteta lepih umetnosti u ulici Mila Milunovića 1 u Beogradu. Završetak radova je planiran za kraj avgusta, a otvaranje paviljona desiće se u septembru.

66a81f7aa85d333a5d76d9a9c32f65e2

Do sada je BINA tim uspeo da sakupi oko 80% budžeta potrebnog za kompletnu izgradnju paviljona. Ovim putem vas pozivamo da pomognete u sakupljanju preostalog dela novca potrebnog za ovaj paviljon. Vašom skromnom donacijom pomoći ćete  da se ovi planovi ostvare i odvedu do mnogih fantastičnih ideja i ostvarenja u umetnosti i arhitekturi.

Izgradimo KNOCK ON WOOD paviljon zajedno!

Pogledajte promociju projekta ovde:

http://www.ulule.com/knock-on-wood/

Architecture, Beograd, BINA

I ove godine u Kotoru se održava letnja škola arhitekture, već tradicionalno u znaku zatvora u kome nam je, verovatno, svima odavno mesto. Architecture Prison Summer School 2014 će se ove godine baviti istraživanjem mogućnosti transformacije prostora oko Hotela Fjord kao pokretača urbane rekonstrukcije tog dela Kotora. Mentori će raditi na ovom zadatku sa studentima iz različitih arhitektonskih škola u Evropi. Timovi koji stoje iza koncepta Studije GH Fjord, kao i APSS programa za prošlu i ovu godinu, bili su odabrani i za komesare ovogodišnje crnogorske postavke na XIV Bijenalu arhitekture. Kustosi postavke “Treasures in Disguise” (Prikrivena blaga) veoma zapažene crnogorske postavke na Venecijanskom bijenalu arhitekture su Dijana Vucinić (DVARP), Bostjan Vuga (SADAR+VUGA), Simon Hartmann (HHF), Ilka i Andreas Ruby (Ruby Press) i Nebojša Adžić (SACG). Crnogorski Paviljon predstavlja četiri primera kasno-modernističke arhitekture tipične za Crnu Goru u periodu između 1960 i 1986. godine. Kada su ove zgrade prvi put otvorene, zračile su entuzijazmom i samopouzdanjem koje su njihovi graditelji nosili povodom novog društva koje su stvarali. Samo nekoliko decenija kasnije, ove zgrade otelotvoruju nešto sasvim suprotno: slabo korišćeni i održavani prostor, one predstavljaju dokaz neuspeha modernizma. Izgleda da niko nije u stanju da prepozna bilo kakvu vrednost u njima, pa je njihova sudbina zapečaćena: propadanje i rušenje. Jedan od ovih objekata je i Hotel Fjord. Kotor APSS će nastaviti misiju postavke “Treasures in Disguise”. Diskutovaće probleme i teme inicirane samom izložbom i pokrenuti debate u crnogorskoj javnosti i među profesionalcima iz drugih krajeva sveta. Objedinjavanje inicijativa studije za Hotel Fjord, letnje škole, crnogorskog paviljona, panel diskusije i APSS talk konferencije treba da doprinese pokretanju i usmeravanju razvoja grada Kotora.

Architecture, Building heritage, Heritage, Kotor, Montenegro, Summer school of architecture

Nataša Danilović Hristić: Bezbednost urbanih prostora (Beograd: Orion art, 2013).

Knjiga Bezbednost urbanih prostora je rezultat doktorske studije g-đe. Danilović Hristić, kojom su sa naučnih pozicija definisani kriterijumi bezbednog javnog prostora. Iako je tema bazično vezana za sociologiju, politikologiju, psihologiju i kriminologiju, ona postaje sve važnija u svakodnevnom funkcionisanju gradova i time važna za procese planiranja, projektovanja i generalno oblikovanje urbane sredine. U knjizi je definisan pojam bezbednosti i ponuđena strategija za kreiranje bezbednosti u javnim gradskim prostorima. Istraživanje se baziralo na analizi bezbednosti u Beogradu sa socijalnog i ekonomskog aspekta. Kao rezultat, definisane su preporuke i smernice za obezbeđenje bezbednosti kroz proces urbanističkog planiranja. Pored stručnog, praktičnog doprinosa osvetljavanju pojma bezbednosti, vrlo je značajan i naučni doprinos povezivanja ovog pojma sa urbanim sistemom gradova. Tema bezbednosti javnih urbanih prostora aktuelna je na globalnom nivou, kroz prisutnu i čestu preokupaciju merama prevencije u suzbijanju efekata urbanog nasilja i terorizma, dok se lični osećaj bezbednosti nalazi na samom vrhu liste zahteva kada se radi o proceni kvaliteta urbanog života i konkurentnosti među gradovima i naseljima. Autor prikaza: Darko Polić.

Book, Nataša Danilović Hristić, Safety, Urban design, Urban planning

Tema ovogodišnje Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture su Prostori javnosti, gde će se posetioci i predavači kroz niz različitih programa baviti sadržajem, značenjem, interaktivnim odnosom sa okolinom i oblikovnim vrednostima koje definišu suštinu urbanih prostora. Centar za arhitekturu Beograd učestvuje na ovogodišnjoj BINI sa tri događaja. U petak 16. maja u prostoru galerije Artget Kulturnog Centra Beograda održana je prezentacija Zašto javni prostor?, predstavljanje Evropske nagrade za urbani javni prostor. Ova nagrada dodeljuje se svake druge godine sa ciljem da se podrže i prepoznaju stvaranje, oporavak i unapređenje javnog prostora, polazeći od činjenice da je stanje javnog prostora jasan pokazatelj građanskog i kolektivnog zdravlja naših gradova. Nagradu dodeljuje Centar za savremenu kulturu Barselone (CCCB). U okviru BINE Evropsku nagradu za urbani javni prostor predstavili su David Bravo Bordas iz CCCB-a i Darko Polić iz CAB-a. Prezentaciju je moderirao Ivan Kucina. Kao deo BINA radionica Milena Zindović iz CAB-a i Katarina Aleksić, nastavnica informatike, održaće radionicu Graditeljke Beograda za decu od 10 do 12 godina. Radionica će biti održana u dva termina: prvi je u četvrtak 29. maja od 10:00 do 11:30, a drugi u petak 30. maja od 10:30 do 12:00 časova, u prostoru Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj 5. Učesnici radionice će u grupama, koristeći jednostavne web alatke, istraživati elemente javnih gradskih prostora i prezentovati svoja saznanja pomoću interaktivnih slika, interkativnih vremenskih osa i interaktivnih dijagrama. U radu i razgovoru sa moderatorkama, deca će se upoznati sa istorijom Beograda i njegovih javnih prostora, značajem arhitekture i urbanizma u razvoju grada i delima žena autora u našoj arhitekturi. Radionica će imati i elemente vršnjačke edukacije jer će deci pomagati njihovi vršnjaci iz OŠ "Branislav Nušić", koji su uspešno uradili slične zadatke radeći na nastavnom projektu Graditeljke Beograda. Svi dečiji radovi nastali kao rezultat ovih radionica biće objavljeni na blogu projekta. U saradnji i na poziv Do.Co.Mo.Mo Srbija, Milena Zindović će zajedno sa Marijom Martinović voditi BINA šetnju Savske obale i ono što ih spaja. U nedelju 1. juna sa početkom u 14 časova kod Beton hale grupa će se ukrcati na brodić i ploviti rekom Savom naizmenično pričajući o  njenim obalama, značajnim ambijentalnim celinama poput Savamale, Savskog amfiteatra i Starog sajmišta i objektima poput SC "25. maj", Beogradskog sajma, BIGZ-a itd.

Beograd, BINA, CCCB, Centar za arhitekturu, DoCoMoMo, European Prize for Urban Public Space, Graditeljke Beograda, Lecture, Urban public space, Women in architecture, Workshop

Centar za arhitekturu Beograd posebno je ponosan na studije stanovanja koje se nalaze u našoj arhivi, a koje su nastale u nekadašnjem Centru za stanovanje Instituta IMS. Današnjim istraživačima ove studije, sprovedene i publikovane pre oko 30 godina, mogu se na prvi pogled učiniti prevaziđenim ili suviše krutim i matematički preciznim. Treba, međutim, imati u vidu da je krajnji rezultat višegodišnjeg rada na ovim studijama bila publikacija Uslovi i tehnički normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova (tzv. crvenu knjiga), niz pravila i propisa kojima je definisan minimum koji stambeni prostor mora da zadovolji, a koji su primenjeni u realizaciji stambenih objekata i naselja u svakom smislu značajno boljih od savremene produkcije. Danas, kada je izgradnja socijalnih stanova ponovo aktuelna, kao i štednja na svakom mestu u procesu projektovanja i gradjenja objekata, iznova se okrećemo ovim istraživanjima, a standardi za koje su se tadašnji autori izborili olakšavaju posao projektantima. Navodimo spisak dostupnih studija, fototeka stanova i zbornika radova, uglavnom izrađenih u Centru za stanovanje: Bešlić, Vukica, Čanak, Mihailo: Standardizacija dimenzija sanitarne i kuhinjske opreme u stanu, Centar za stanovanje IMS, 1974. Čanak, Mihailo, Luković, Zorana: Uporedna analiza funkcionalnih mogućnosti skeletnih sistema i sistema sa poprečnim nosećim zidovima, Centar za stanovanje IMS, 1978. Čanak, Mihailo, Utvrđivanje upotrebne vrednosti konstruktivnih sistema, Centar za stanovanje IMS, 1983. Čanak, Mihailo: Ekonomske posledice projektantskih odluka, I deo, Centar za stanovanje IMS, 1983. Čanak, Mihailo: Funkcionalna koncepcija stanova u IMS sistemu, Centar za stanovanje IMS, 1974. Čanak, Mihailo: Funkcionalni aspekti konstrukcije stambenih zgrada, Centar za stanovanje IMS, 1979. Čanak, Mihailo: Funkcionalni aspekti opreme stana, Centar za stanovanje IMS, 1973. Čanak, Mihailo: Funkcionalni aspekti organizacije stana, Centar za stanovanje IMS, 1973. Čanak, Mihailo: Funkcionalni aspekti stambenih zgrada i stanova: Model vrednovanja projektantskih mogućnosti konstruktivnih sistema CS'84.K, Centar za stanovanje IMS, 1984. Čanak, Mihailo: Industrijsko oblikovanje i proizvodnja komponenata skeletnog sistema: Funkcionalna koncepcija stanova u IMS sistemu, Centar za stanovanje IMS, 1975. Čanak, Mihailo: Uticaj organizacije stana na upotrebnu vrednost stambenog prostora, Centar za stanovanje IMS, 1974. Čanak, Mihailo: Vrednovanje kvaliteta u stambenoj izgradnji i stanovanju, doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1983. Fototeka stanova, Beogradska naselja Kijevo - Kneževac, Sveska I, Centar za stanovanje IMS, 1983. Fototeka stanova, Centralna zona Novog Beograda I, Centar za stanovanje IMS, 1978. Fototeka stanova, Centralna zona Novog Beograda II, Centar za stanovanje IMS, 1979. Fototeka stanova, Fleksibilni stan II, Centar za stanovanje IMS, 1981. Fototeka stanova, Novi Beograd, Centar za stanovanje IMS, 1980. Gavrilović, Branka, Janković, Ivan, Petrovar, Ksenija, Čanak, Mihailo: Model vrednovanja stanova i stambenih zgrada CS'80, II deo: Kvalitet stambene zgrade, Centar za stanovanje IMS, 1980. Gavrilović, Branka: Funkcionalni aspekti veličine stana, Centar za stanovanje IMS, 1973. Izgradnja, posebno izdanje, Stan i stanovanje Izgradnja, vanredni broj, Inpros, 1973. Janković, Božidar: Priručnik za projektovanje višespratnih kolektivnih stambenih zgrada u montažnom sistemu IMS sa pregledom tipologije rešenja, Centar za stanovanje IMS, 1992. Janković, Ivan: Metodologija izrade prostornih standarda stana i zgrade, I deo, Centar za stanovanje IMS, 1981. Karadžić, Branislav: Objekti društvenog standarda u montažnom skeletnom sistemu IIM, Institut za ispitivanje materijala SRS, 1966. Kara-Pešić, Živojin, Janković, Ivan, Gavrilović, Branka: Koncept novog naselja, tom 2, Centar za stanovanje IMS, 1979. Kara-Pešić, Živojin: Fleksibilnost i stanovanje, Centar za stanovanje IMS, 1977. Kovačević, Slobodan: Bibliografsko istraživanje literature o modelima sa osvrtom na modele aplikativne u industrijalizovanom načinu gradnje, seminarski rad, postdiplomske studije iz urbanizma, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1973. Kovačević, Slobodan: Korišćenje stambenih struktura u objektima koje su realizovali članovi poslovnog udruženja Inpros iz Beograda, Centar za stanovanje IMS, 1973. Ksenija Petovar: Model programiranja stambenih struktura, I i II deo, Centar za stanovanje IMS, 1980/1981. Naučno-stručni skup: Kvalitet stanovanja i ljudske potrebe, Centar za stanovanje IMS, Zavod za zgradarstvo IGH, Gradbeni centar Slovenije, 1979. Naučno-stručni skup: Položaj učesnika u stambenoj izgradnji, Centar za stanovanje IMS, Zavod za zgradarstvo IGH, Gradbeni centar Slovenije, 1983. Priručnik za primenu građevinskih sistema, materijala i elemenata u stambenom fondu JNA, Sveska 1, Institut za ispitivanje materijala SRS, 1988. Priručnik za primenu građevinskih sistema, materijala i elemenata u stambenom fondu JNA, Sveska 2, Institut za ispitivanje materijala SRS, 1988. Privremeni standard stana usmerene stambene izgradnje, Gradbeni centar Slovenije, Centar za stanovanje IMS, 1974. Savetovanje: Utvrđivanje upotrebne vrednosti stanova, Gradbeni centar Slovenije, 1971. Standardi za projektovanje stanova i stambenih zgrada, Centar za stanovanje IMS, 1980.

Centar za stanovanje, Housing, IMS, Mihailo Čanak, Research

Radionica Graditeljke Beograda koju je Centar za arhitekturu Beograd realizovao u saradnji sa OŠ “Branislav Nušić” iz Beograda uspešno je završena, a njen kraj obeležili smo obilaskom predmetnih lokacija sa učenicima VI/2.

Tokom ove šetnje učenici su, vođeni Milenom Zindović i Katarinom Aleksić, obišli objekte arhitekti Jelisavete Načić, Milice Šterić i Milice Krstić u centru Beograda. Obilazak smo započeli ispred OŠ “Kralj Petar Prvi” Jelisavete Načić gde smo razgovarali o elementima stila ovog objekta i osnovnim arhitektonskim elementima uopšte. Ispred Jelisavetinih Malih stepenica na Kalemegdanu učenici su predstavili život i delo naše prve žene arhitekte. Pričali smo i o arhitekturi kao profesiji i okviru svakodnevnog života.

Obilazak smo nastavili prema Zelenom Vencu i objektima Milice Šterić, uz usputno zaustavljanje ispred Kafane “?” i Konaka kneginje Ljubice, kao primera tradicionalne balkanske arhitekture. Sa učenicima smo razgovarali o značaju planiranja gradova i urbanizma kao discipline.

U ulici Carice Milice zastali smo ispred poslovne zgrade EPS-a Milice Šterić i popričali o estetici modernizma, proporcijama i životu i delu arhitekte Milice Šterić, dugogodišnje direktorke Energoprojekt Arhitekture i Urbanizma.

Obilazak je završen posetom ETŠ Nikola Tesla, nekadašnje Druge ženske gimnazije arhitekte Milice Krstić. Ljubaznošću profesorki i sekretara ove škole obišli smo i unutrašnjost ovog kompleksnog zdanja - biblioteku, svečanu salu, terasu i laboratorije. Tokom obilaska škole učenici su predstavili svoja zapažanja i radove na temu elemenata srpsko-vizantijskog stila, života i dela Milice Krstić, kao i položaja žena u Srbiji u 19. i početkom 20. veka.

Radovi svih učenika i detaljniji prikaz obilaska dostupni su na blogu Graditeljke Beograda, a biće prezentovani i na dve lokacije u toku održavanja predstojeće Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture od 8. do 31. maja 2014.

Centar za arhitekturu zahvalnost za uspešnu realizaciju ove radionice duguje entuzijazmu i kreativnosti nastavnice Katarine Aleksić, spremnosti na saradnju OŠ Branislav Nušić, i podršci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Fotografije: Katarina Aleksić

Architects, Architecture, Belgrade, Beograd, Building heritage, Centar za arhitekturu, Graditeljke Beograda, Jelisaveta Načić, Milica Krstić, Milica Šterić, Women in architecture, Workshop

Dr Milena Vukmirović, izvršni koordinator predstojeće konferencije Places and Technologies 2014, otkriva za CAB blog kakav je bio odziv autora i koje teme nas očekuju na ovom skupu. Koliko je prijava radova pristiglo i kakvo je interesovanje domaćih i stranih stručnjaka za ovaj događaj? Na konferenciju je stiglo 126 radova, koje potpisuje 248 autora i koautora, što govori o kakvom događaju je reč. Od navedenog broja radova, 53 rada su poslale kolege iz inostranstva, tako da je interesovanje za konferenciju podjednako podeljeno među stručnjacima iz zemlje i inostranstva. Što se tiče učesnika iz Srbije, možemo reći da su radovi poslati sa većine univerziteta registrovanih u našoj zemlji: Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru itd. Na drugoj strani, najveći broj radova iz inostranstva prijavili su istraživači iz regiona (Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Republika Srpska, Rumunija, Bugarska), ali je značajan broj radova stigao i iz Italije, Austrije, Turske i Velike Britanije. Da li ste zadovoljni raznovrsnošću radova, s obzirom na to da je pristup konferenciji multidisciplinaran? Koje teme su autori prepoznali kao najzanimljivije? Koje teme i autore najavljujete kao izuzetan doprinos konferenciji? Multidisciplinarnost konferencije potvrđuje se radovima koji pripadaju različitim domenima. Najveći broj njih je iz domena urbanizma, arhitektonskih tehnologija i arhitekture, a pored ove discipline, imamo radove iz domena saobraćaja, građevine i geodezije, elektrotehnike, mašinstva i jedan broj istraživanja koja pripadaju društveno-humanističkim naukama. Imajući u vidu teme konferencije, najveći broj radova odgovorio je na temu urbanog dizajna i tehnologija, inovativnih materijala, sistema i tehnologija i na temu zelene gradnje i zelenih strategija i tehnologija. Šta su očekivani konkretni rezultati konferencije i na koji način će oni biti uobličeni i prezentovani učesnicima i javnosti? Na koji način planirate nastavak aktivnosti započetih ovom konferencijom? Svi prijavljeni i prihvaćeni radovi biće objavljeni u digitalnom zborniku radova, kome će moći da se pristupi on-line, pa će na taj način biti dostupni široj javnosti. Pored navedenog, planirano je i objavljivanje naučne monografije u izdanju Cambridge Scholar Publishing, kao i tematskog broja naučnog časopisa Energy and Building, što će biti neka vrsta follow-up-a konferencije. Takođe, ideja je da se konferencija održava jednom u dve godine, pa bi se konkretan nastvak ovih aktivnosti mogao očekivati u 2016. godini. Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Architecture, Beograd, Conference, Milena Vukmirović, Technology