U susret konferenciji Places and Technologies 2014, prof. dr  Eva Vaništa Lazarević, tehnički direktor konferencije, specijalno za CAB blog prenosi svoje utiske o radu na pripremi ovog skupa. Šta je cilj ove konferencije? Cilj se odnosi prevashodno na upoznavanje i umrežavanje mladih naučnika koji u današnjim uslovima sve teže ostvaruju preko potrebna putovanja - širenja i produbljivanja saznanja pa samim tim i sve manje sarađuju sa svojim kolegama iz akademskog sveta. Mlađi naučnici i akademci imaće zato na konferenciji priliku da se susretnu sa potvrđenim ekspertima iz sveta i čuju šta je novo, šta se pojavilo, ali i da provere dokle su sami stigli; da sagledaju realno svoja dosadašnja dostignuća i dostignuća sredine u kojoj živimo u odnosu na druge. To je nešto bez čega nijedna država na svetu ne može: bez jačanja svojih naučnih kadrova kroz komparaciju i kompetitivnost. Šta izdvaja Places and Technologies od drugih arhitektonskih konferencija? Da li je ovo prvenstveno akademski ili stručni - arhitektonsko-urbanistički skup? U moru konferencija koje se nude u svetu, ali i u regionu, želeli smo da organizujemo malo unapređenu fuziju, spoj čak tri srodne delatnosti: nauke, edukacije i tehnoloških saznanja iz same prakse. Ambiciozno zamišljeno nije bilo lako i organizovati: najviše predstavnike edukacije iz regiona i šire - dekane arhitektonskih fakulteta, koji se prvi put posle više od dve decenije sastaju u Beogradu, te strane eksperte iz prakse i vrhunske profesore – stručnjake iz svojih oblasti sa uglednih fakulteta iz Evrope. Zbog čega je bitno da se povežu mesta i tehnologije? O mestu kao pojmu kod nas se još uvek retko govori, i dalje se priča o površinama ili prostoru. Places na engleskom označuje mnogo širi kontekst nego što nama zvuči prvi asocijativni prevod: prostor, a možda ga više opisuje: mesto (ali i ne-mesto) gradova, u koje se svom silinom implementirala tehnologija. Ništa nije kao što je bilo još pre par godina – posebno se u sferi visokih tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Muzeji više ne sadrže artefakte, nego su virtuelni, ljudi međusobno ne komuniciraju direktno, nego preko društvenih mreža, javni prostori nemaju više samo klupe, nego solarne punjače i interaktivne mape. Turisti ne kupuju više turističke karte da bi se snašli u novom gradu nego prate informacije sa svojih smart telefona, koji zastarevaju svake godine do te mere da izgledaju smešno dok se ne zamene najnovijim modelima. Koliko god se trudili da upotrebljavamo naše reči u govoru, potkrada se čak i srednjoj i starijoj generaciji sve više engleskih izraza, proizašlih iz ophrvanosti tehnologijama. Nijedna komunikacija dvoje ljudi na bliskom sastanku, ili poslovnih partnera u restoranu, pa i na večernjem izlasku ne teče bez stalnog praćenja smart telefona. Ovaj, reklo bi se ranije nevaspitan gest, proširio se planetom: nije mu se oduprla ni nemačka kancelarka, pomno prateći svoj smart telefon u prvom redu konferencije CeBIT. Ova pojava vezana je i za društvo izrazitih individualista u kakvom živimo. Kako ste odabrali ključne govornike i goste konferencije? U kom pravcu kroz taj odabir pokušavate da usmerite poruke konferencije? Međunarodne konferencije počivaju na ranijim višegodišnjim poznanstvima i kolegijalnosti. Upravni odbor ove konferencije je sazidan od - sticajem okolnosti - kompletno ženskog tima, a dotične su, uz mene, ugledne profesorke (prof. dr Milica Bajić Brković, zaslužna za institucionalnu podršku i preporuku ISOCARP-a, svetske asocijacije prostornih planera na čijem je čelu, prof. dr Aleksandra Krstić i prof. dr Aleksandra Đukić), koje su čitavu svoju karijeru posvetile naučnom pravcu arhitekture. One su imale priliku da pozovu svoje dugogodišnje ugledne kolege iz Evrope: iz Holandije, Belgije, Austrije, Velike Britanije i Italije, a naučni odbor čine, uz našeg dekana i naše profesore i eksperti iz čitavog sveta: Grčke, Portugala, Španije, Kipra, Velike Britanije, Poljske, Turske, Češke, Litvanije te poznata imena iz akademske zajednice iz regiona, uz profesore filozofskog i drugih tehničkih fakulteta. Da konferencija ne bi bila samo akademska, a time možda i malo suvoparna i jednostrana, pozvali smo i goste iz prakse: francuski tim Nodesign.net dolaze iz Pariza i prikazaće svoja dostignuća u stvaranju virtualnih muzeja; neke od najuglednijih profesorki ovog podneblja: prof. dr Marija Todorović i prof. dr Anđelka Mihajlov, godinama su aktivne ne samo kod nas nego i na globalnom planu u svetu ekologije, korišćenja solarne energije i ostalim tehnološkim dostignućima, ali o tome više na samoj konferenciji. Čak je i jedan veoma agilni arheolog potvrdio svoje učešće: Rade Milić, autor prve interaktivne table u Beogradu i zaljubljenik u podzemni Beograd, sa svog aspekta će prikazati šta smo realno mogli i uspeli da izvedemo u Beogradu i na nekim od najpoznatijih arheloških iskopina u Srbiji. Poruke će se kretati oko sledećeg: Dokle smo stigli, šta bismo sve mogli i kako bi to bilo uopšte danas moguće izvesti? Na koji način mislite da ova konferencija može da doprinese lokalnoj akademskoj i profesionalnoj arhitektonskoj zajednici, kao i kvalitetnijem pristupu razvoju Beograda i drugih gradova regiona? Da li je konferencija naišla na podršku u stručnoj javnosti, posebno u smislu sponzorstva i donacija? Kakvu podršku su obećale institucije (ministarstva, sekretarijati, zavodi, lokalna samouprava)? Telekom Srbija je prepoznao važnost ovog skupa i ponudio se za generalnog sponzora – to potvrđuje značaj novih tehnologija u gradovima i našoj sredini, čega su oni apsolutni dokaz: kao jedna od retkih kompanija koja ne mora da brine za svoj opstanak u ovako teškoj godini koju živimo. Velika većina ambasada sa kojima smo razgovarali o podršci odmah su prepoznale temu zelenog aspekta u sprovođenju visokotehnoloških unapređenja prostora i jasno institucionalno podržale konferenciju. Nažalost, zbog ekonomske krize, samo je francuska ambasada želela da istovremeno pomogne i oko smeštaja i puta francuskih gostiju. Od lokalnih samouprava, Savski venac se, kao retko agilna i napredna gradska opština, prihvatio učešća i finansijske podrške. Vračar je u poslednjem trenutku odustao sticajem političkih okolnosti, a neke opštine nam nisu ni odgovorile. Urbanistički zavod, kao najveća urbanistička kuća u zemlji, je insitucionalno podržao skup, sa tehničkim direktorom zavoda u naučnom odboru. Stalna konferencija gradova i opština je uspela da prosledi informaciju lokalnim samoupravama u Srbiji. Konkretna mesta gde bi se najviše mogli implementirati zaključci koji se očekuju na skupu - lokalne samouprave, pa čak ni vojvođanske, nisu se odazvale niti aktivirale. Privatne kompanije, kao Arhipro, pružile su međutim dobrodošlu finansijsku pomoć i pokazale razumevanje, što je uvek vezano za entuzijazam jednog, čelnog čoveka, u ovom slučaju žene, moje koleginice arh. Anje Milić. Sve ovo navodim jer je sakupljanje finansijske podrške za konferenciju bio neizvesan i na neki način i ponižavajući posao, u trajanju od sedam meseci. Naš najuži organizacioni tim, dr Milena Vukmirović i ja napisale smo, molile i sastajale se sa sigurno petstotinjak ustanova, institucija, firmi i ambasada. Veliko razumevanje pokazala je Inženjerska komora, koja nam je i vodeći finansijer, u potpunosti prepoznajući značaj ove teme. Ministarstvo nauke takođe je pripremilo sredstva, pa nam je i ta pomoć bila od vitalnog značaja za održavanje skupa. Od firmi kao što je Philips, koji se odazvao, kao i Lafarge i još neki očekujemo takođe podršku, a čekamo i na odgovor norveške ambasade, da pomenemo neke od najpoznatijih donatora u našoj sredini. Doprinos koji se očekuje možda neće dati brze i opipljive rezultate, ali će zasigurno biti dugoročnije strateški potreban. Naumili smo da napravimo knjižicu i priručnik smernica sa konferencije, lako primenjivih u lokalnim samoupravama, a koje se odnose na najnoviju primenu tehnologije u gradovima, gde će poglavlja predstaviti neki od učesnika Konferencije. Uz proceedings – pregled svih stotinu i pedesetak radova na konferenciji, post festum će se raditi na dve veoma značajne publikacije, koje potvrđuju da je čitava ova avantura veoma imala smisla: Cambridge se ponudio da besplatno štampa najbolje izabrane radove sa konferencije na čemu ću biti urednik, sa još nekim izabranim stranim kolegama. Takođe, elitni stručni časopis Energy & Building će, preko uvažene gošće konferencije prof. dr Marije Todorović, uraditi tzv. special issue sa prikazom posebno važnih radova na konferenciji. Konferenciju će sve vreme pratiti snimatelji, radiće se video klip za YouTube, a na Twitter-u i ostalim društvenim mrežama agažovano će biti reči o ovom skupu. Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Architecture, Beograd, Conference, Eva Vaništa Lazarević, Technology

Uz tehničku podršku Centra za arhitekturu Beograd, Opština Požega je kandidovala nedavno uređen glavni trg u tom gradu za Evropsku nagradu za javni gradski prostor. Trg slobode u Požegi je jedan od najboljih javnih prostora realizovanih u Srbiji poslednjih godina. Dobra praksa u oblikovanju, a posebno realizacija, sprovedena potpuno u saradnji sa autorima Draganom Stevanović i Oliverom Stankovićem, je primer koji svakako treba podržati. Kako je trg nekada izgledao Izvedeno stanje Evropska nagrada za najbolji javni gradski prostor u organizaciji Centra za savremenu kulturu Barselone (CCCB) je prestižni konkurs, koji se održava svake parne godine. Rezultati konkursa biće saopšteni u prvoj polovini 2014. godine. Darko Polić, jedan od osnivača Centra za arhitekturu,  je od nedavno član ekspertskog komiteta Evropske nagrade za javni gradski prostor.

Competition, European Prize for Urban Public Space, Požega, Urban design

Radionica u organizaciji 3D Dreaming pod nazivom Grasshopper i održivost - zimski kurs parametarskog projektovanja na Arhitektonskom fakultetu u Bratislavi. Kurs je osmišljen sa idejom da ispuni očekivanja studenata kao i profesionalaca u oblasti parametričkog dizajna i održive arhitekture. Ovaj jedinstveni kurs namenjen je za najviše 30 polaznika koji će tokom sedam dana imati priliku da rade i uče od renomiranih mladih stručnjaka u oblasti parametarskog dizajna i održive arhitekture. Ovaj kurs je deo serije kurseva Parametric Bratislava, koji predstavlja jedinstven pokret i inicijativu u ovom delu Evrope. Sedmodnevni kurs sastavljen je iz 2 dela, jednodnevnog opcionog crash kursa iz Grasshopper-a i glavnog šestodnevnog kursa koji će se baviti alatima i dodacima (plug-ins) u Grasshopper-u koji se odnose na održivu arhitekturu, kao i teorijom o održivoj arhitekturi, glavim pojmovima i ključnim tačkama ovakvog projektovanja. ECOTYPE kurs se bavi arhitektonskim pogledom na geometriju. Učesnici će biti upoznati sa glavnim alatima za algoritamsko modelovanje oblika sa izraženim konceptom projektovanja održive arhitekture. Više informacija na: www.parametricbratislava.sk

3D, Bratislava, Grasshopper, Modelling, Rhinoceros, Workshop

Nakon uspešne inicijative koju smo sproveli tokom septembra i oktobra prošle godine, Centar za arhitekturu Beograda nastavlja da radi na promociji i afirmaciji Žena u arhitekturi ali i arhitektonskih vrednosti uopšte. U saradnji sa OŠ Branislav Nušić iz Beograda, na poziv profesorke informatike Katarine Aleksić, započet je projekat Graditeljke Beograda. Zamišljen kao istraživački projekat u okviru nastave informatike, ovaj projekat ima za cilj da učenicima približi kulturno nasleđe i arhitekturu Beograda i da ih upozna sa istorijskim razvojem položaja žena u srpskom društvu, a sve to kroz upotrebu informacionih tehnologija i digitalno opismenjavanje. U okviru projekta Graditeljke Beograda, učenici šestog razreda OŠ Branislav Nušić će u grupama uraditi niz istraživanja na temu nekih od žena iz naše arhitektonske istorije, njihovih dela u centru Beograda, arhitekture kao delatnosti, kao i položaja i uloge žena u srpskom društvu od 19. veka do danas. Kroz fotografije, video zapise, crteže i  Web 2.0 alate poput infografika, vremenskih osa i interaktivnih mapa, učenici će prikazati svoja istraživanja i radove. Centar za arhitekturu će organizovati i zajedničku šetnju centrom Beograd tokom koje će učenici posetiti predmetne objekte i sakupiti potreban materijal. Podrškom i učesćem na ovom projektu, Centar za arhitekturu Beograd razvija i edukativni aspekt svoje delatnosti, čije su osnovne aktivnosti vezane za promociju arhitekture i arhitektonskih vrednosti. Verujemo da će razvijanje u ranom uzrastu svesti o arhitektonskim i estetskim vrednostima objekata u Beogradu i potrebi za njihovim očuvanjem i zaštitom doprineti boljoj budućnosti našeg grada. Tok projekta možete pratiti na posebnom blog-u koji uređuju Katarina Aleksić i Milena Zindović: http://graditeljkebeograda.blogspot.com/ Centar za arhitekturu će na svom blogu takođe redovno izveštavati o toku ovog projekta, i njegovim rezultatima.

Beograd, Building heritage, Centar za arhitekturu, Graditeljke Beograda, Women in architecture

Bilteni nekadašnjeg Centra za stanovanje, koji su izlazili sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je i sam Centar za stanovanje u okviru Instituta IMS bio aktivan, dragoceno su svedočanstvo ne samo o njihovom radu, već i o ukupnom stanju i načinu rada i razmišljanja u arhitekturi i urbanizmu tog vremena. Bilteni su sadržali prikaze projekata, konkursnih rešenja i realizacija, ali i teorijskih istraživanja. Urednik je bio arh. Božidar Janković, inače autor velikog broja izuzetnih arhitektonskih objekata, poput novobeogradskih blokova 22 i 23. Među autorima priloga nalaze se dr M. Čanak, sa svojim projektima i studijama, brojni poznati projektanti, kao što su B. Janković, B. Karadžić, prof. A. Stjepanović, kao i istraživači arhitekture i grada Ž. Kara-Pešić, dr I. Janković, prof. dr K. Petovar. Od pripadnika tadašnje mlađe generacije, pojavljuju se tekstovima, projektima, crtežima ili dizajnom, između ostalih, D. Simić, P. Napijalo, N. Novakov, S. Kovačević, prof. M. Timotijević. Svi brojevi imaju sadržaj sa apstraktima priloga i na engleskom jeziku.

Informacije, Bilten Centra za stanovanje Instituta IMS

Centar za arhitekturu Beograd u svojoj biblioteci poseduje sledeće brojeve ovog časopisa, u originalu ili digitalizovane (koje možete preuzeti sa ove stranice): Bilten CS 15 Bilten CS 16 Bilten CS 17 Bilten CS 18 (samo u digitalnom obliku) Bilten CS 19 Bilten CS 20 Bilten CS 21 Bilten CS 22 Bilten CS 23 Bilten CS 24 (samo u digitalnom obliku) Bilten CS 26 Bilten CS 27 Bilten CS 28 Bilten CS 29-30 Posebnu zahvalnost dugujemo kolegi Đorđu Alfireviću, kao i koleginicama iz organizacije Grupa arhitekata, koji su nam ustupili svoj skenirani materijal. Više informacija o radu nekadašnjeg Centra za stanovanje, kao i o aktivnostima neformalnog udruženja istog imena, osnovanog 2012. godine, može se pronaći na adresi www.centarzastanovanje.com. Centar za arhitekturu Beograd takođe poseduje časopise koje je paralelno sa biltenima Centra za stanovanje, izdavao Centar za prednapregnuti beton Instituta IMS. Pored tehnički orijentisanih priloga, i u ovim biltenima su objavljivani interesantni prilozi iz oblasti arhitekture. Urednik je bio dr Ivan Petrović, pionir istraživanja metodologije (arhitektonskog) projektovanja. Pored imena autora koji se pojavljuju i u biltenima Centra za stanovanje, ovde su, uz samog I. Petrovića, objavljivali i drugi, kao dr I. Svetel ili prof. Z. Lazović. Ovaj časopis izlazio je kao:

Bilten IMS

Godina I, Broj 1, januar 1974. do Godina XI, Broj 5-6, novembar 1984.

Bilten Instituta IMS

Broj 1, januar 1986. do Broj 1-2, decembar 1993. Svi navedeni brojevi dostupni su u originalnom (papirnom) obliku. Ukoliko posedujete neke od brojeva (posebno one koje mi nemamo), skenirane ili na papiru, javite nam se!

Božidar Janković, Centar za stanovanje, Housing, IMS, Ivan Petrović, Magazine, Mihailo Čanak

Prenosimo u izvodu tekst o dijagramu u funkciji arhitekture - i obrnuto, autora Nevene Novaković, ranije objavljen u časopisu Prostor pod naslovom Dijagramatična arhitektura. Promjenu u poimanju vremena možemo nazvati jednom od osnovnih karakteristika industrijskog društva. Sanford Kvinter (Sanford Kwinter) ovu promjenu slikovito opisuje: Nekad neopaživo spor i stabilan ritam istorije, koji je formirao nepomjerljivo tlo za labilniju i fluidniju ljudsku pojavu, počeo je da oscilira i varira u sve kraćim obrascima, utičući na epohalni preokret u doživljavanju društva. Ono što se smatralo za fiksan i globalan kontinuum koji okviruje iskustvo vremena - istorijsko-prostorni asemblaž, poznat pod nazivom grad - počeo je da se multiplicira, mutira, i dijeli tako brzo da se konačno ne može spoznati drugačije nego kao turbulentan i isprekidan fluid. [1] Današnje urbane sredine, osim ubrzanog ritma vremena koji se nameće kao neizostavan dio savremenog života, karakteriše i fenomen "oluje podataka", odnosno, neprekidan protok informacija koje mjenjaju društvene obrasce, uobičajene aktivnosti u gradu i način na koji su gradovi organizovani. [2] Sve navedene promjene u poimanju i doživljavanju prostora i vremena postavljaju značajna pitanja pred aktere koji se bave promišljanjem, oblikovanjem i planiranjem gradova. Na koji način djelovati u ubrzano promjenjivom društvenom i prostornom kontekstu? Ovo pitanje je dobro mjesto za početak priče o relaciji arhitekture i dijagrama. Termin dijagramatična arhitektura (diagrammatic architecture) upotrijebio je 1996. godine japanski arhitekta Tojo Ito (Toyo Ito) u tekstu u kojem objašnjava arhitektonske radove čuvene Kazujo Sedžima (Kajuyo Sejima). Ito navodi da snaga i senzibilitet arhitekture koju kreira Sedžima dolaze od velike sličnosti objekta i redukovanih crteža kojima je objekat predstavljen. Arhitektura u ovom slučaju postaje pridružena svom dijagramu, pri čemu se dijagram prostorne funkcije transformiše u izgrađenu prostornu formu. [3] Slika 1. Kazujo Sedžima, Prototip za projekat stambenog objekta srednje visine, osnove, 1995. Nekoliko godina kasnije, nakon Itovog uvoda u savremeni diskurs o dijagramu, arhitekta Piter Ajzenman (Peter Eisenman) objavljuje knjigu pod naslovom Diagram Diaries. Knjiga je pregled Ajzenmanovih projekata od 1970, uz objašnjenje procesa arhitektonskog dizajna. [4] Ajzenmanovi eseji dopunjeni su ekstenzivnim grafičkim prikazima, koji zajedno objašnjavaju njegov dijagramski pristup arhitekturi u kojem se arhitektonska struktura i njen kontekst mjenjaju u iteracijama kroz dijagram. Predgovor knjige napisao je Robert Somol (Robert Somol) za kojeg dijagram prvi put postaje stvar same arhitekture, a ne njene reprezentacije. Prema Somolu dijagram je sredstvo arhitektonske proizvodnje i stvaranja diskursa, operišući između forme i riječi, prostora i jezika. Tako je dijagram mnogo više performativan nego reprezentativan. [5] Slika 2. Peter Eisenman, Dijagrami transformacije Kuće IV, 1971. Robert Somol aktuelizaciju dijagrama u arhitektonskoj teoriji i praksi povezuje sa 1960-tim godinama i početkom nove faze u razumjevanju profesije arhitekte. Somol tvrdi da su se osnovne tehnike i metode arhitektonskog znanja promjenile u drugoj polovini dvadesetog vijeka, tačnije, transformisale iz crteža u dijagram. [6] Dijagram dobija svoju apoteozu u vremenu koje možemo nazvati doba informacija. Arhitekta se unutar plime informacija suočava sa pitanjem njihove selekcije, definisanja prioriteta i načina na koji da upotrijebi informacije. Informacija koja je oduvijek bila podkategorija sadržaja projekta, postaje direktan sadržaj. Slika 3. www.chora.org Antoni Vidler (Anthony Vidler) prepoznaje dijagram kao zajedničku karakteristiku radikalno različitih projekata arhitekture i urbanizma. Projekti na papiru, projekti u digitalnom prostoru i izvedeni projekti sa kojima se povezuju riječi kao što su topografija, mapa, prostor-događaj, morfogeneza i proces, imaju zajedničku karakteristiku proizvodnje i reprezentacije u digitalnim tehnologijama. Dijagram je njihova druga zajednička osobina, koju još dijele, prema riječima Vidlera, sa svojom prethodnicom, avangardom modernizma. [7] Za razliku od Somola, Vidler porijeklo dijagrama traži mnogo ranije. Pronalazi ga na početku modernog doba sa kojim dolazi i do apstrakcije arhitektonskog crteža, čija geometrijska linearnost i jednostavnost teže ka dijagramatičnoj reprezentaciji. Ranu upotrebu dijagramatičnog crteža Vidler ilustruje pomoću Diranovih (Jean-Nicolas-Louis Durand) novih metoda reprezentacije koje je primjenjivao u novoosnovanoj Politehničkoj školi u Parizu 1785. godine. Diranov crtež se sastojao od sistema linija, tačaka i ravni, bez detalja dekoracije. Jednostavnost crteža trebala je da uputi na suštinu arhitektonskog principa. [8] Razvoj Vidlerovog narativa vodi nas do moderne arhitekture dvadesetog vijeka, tačnije do Le Korbizijea (Le Corbusier), koji objašnjava svoje arhitektonske koncepte kao nastavak klasicizma - formalnog grčkog reda, institucionalnog i tipološkog naslijeđa rimljana i proporcionalnog sistema modernih francuskih klasicista šesnaestog i sedamnaestog vijeka. [9] Na taj način dijagramtična arhitektura dostiže svoju zrelost u modernizmu. Apstraktna forma moderne arhitekture koja izbjegava svaku vrstu dekoracije, optužena je tokom šesdesetih za sterilnost i pretjeranu redukciju, za otuđenje od čovjeka. Vidler pronalazi zajedničko polje na kojem se zasniva kritika modernističke arhitekture, a to je suviše doslovan prevod novih grafičkih tehnika u fizičku formu. Arhitektura je doslovno izgledala kao geometrija pomoću koje je projektovana i vizuelizovana na papiru. [10] Postavlja se pitanje, da li modernu arhitekturu na osnovu navedenog možemo nazvati dijagramatičnom arhitekturom? Ili, dali se u tom slučaju arhitektura Kazujo Sedžima može nazvati modernističkom? Da li crtež modernizma zaista ima sve odlike dijagrama, ili se njegova sličnost sa dijagramom završava na apstrakciji? Dijagram se može koristiti i kao sredstvo razumjevanja već ustanovljene arhitekture ili kako to Daglas Graf (Douglas Graf) kaže, kao sredstvo prevoda. Pri tome, objekat nikad nije moguće u potpunosti upoznati i sagledati. Arhitektonski objekat možemo razumjeti kao grupu apstrakcija, redukcija, seriju fragmenata i granica koji se simultano manifestuju i imaju tendenciju da se šire i skupljaju, zahtijevajući od oka konstantnu reviziju. [11] Za analizu arhitektonskog objekta, bilo bi od velike pomoći da imamo alat koji može simultano da pregovora između suprotstavljenih pozicija - između tipologija koje identifikuju program i tipologija koje identifikuju formu, između specifičnih kvaliteta objekta i generalnih kvaliteta arhitekture, između procesa saznanja i procesa percepcije, između dinamizma funkcije i statičnosti kompozicije. Tu funkciju ima dijagram. Dijagram na taj način razvija svoje karakteristike kroz aspekte suprotstavljenih dualizama. Sadržaj koji predlaže dijagram je preliminaran i privremen. Kroz konstantan dijalog suprotstavljenih domena, dijagram otkriva slabosti, nesigurnosti i originalnosti, dobijajući tako i revizijsku ulogu u interpretaciji. [12] Ako grafičke reprezentacije modernizma imaju odlike dijagrama, onda se dijagramatična vrijednost, tačnije, potencijal velikog broja mogućnosti i kombinacija arhitektonskih pozicija, gubi u doslovnom preslikavanju grafičke prezentacije dijagrama u fizički prostor. Slika 4. Plan dijagram - struktuiranje događaja u prostoru. Rem Kulhas (Rem Koolhaas), urbanističko rješenje za Melun Senart (Melun-Senart), 1987. Toilet groups mutate into Disney Store then morph to become meditation center: successive transformations mock the word plan. The plan is a radar screen where individuals pulses survive for unpredictable periods of time in a Bacchanalian free-for-all...In this standoff between the redundant and the inevitable, a plan would actually make matters worse, drive you to instant despair. Only the diagram gives a bearable version. There is zero loyalty - and zero tolerance - toward configuration, no original condition; architecture has turned into a time-lapse sequence to reveal a permanent evolution... [13] Konačno, zašto arhitekti vole dijagram? Tema dijagrama u savremenoj arhitekturi objedinjuje nekoliko suštinskih pitanja: pitanje odnosa arhitektonske reprezentacije i procesa oblikovanja i pitanje strategije arhitektonsko-urbanističkog dizajna u kontekstu kontinualnih i brzih promjena svih nivoa i aspekata urbane sredine, kako gore slikovito objašnjava Kulhas. Suština aktuelizacije dijagrama u savremenoj arhitekturi i urbanizmu nalazi se u kontekstu pristupa velikom broju informacija koje arhitekta treba da sagleda i formatira. Već pomenuta dualnost dijagrama, koji istovremeno stvara reference u domenu specifičnog i generalnog, izdvaja dijagram kao važan aparat mišljenja u oblasti arhitekture. Dijagram omogućava arhitekti, istraživaču, da identifikuje i vizuelno analizira pojedinačne elemente problema, teorije, ideje ili fizičkog objekta, pri tome ne gubeći iz vida ideju cjeline. Dijagram je vizuelizacija misaonog procesa, u kojoj jedna slika nije prikaz fiksnog intelektulanog ili fizičkog stanja, već velikog broja mogućnosti i kombinacija između atributa koje dijagram suprotstavlja. Sa jednim grafičkim prikazom, dijagram omogućuje uvid u veliki broj kombinacija i relacija, odnosno obuhvata niz mogućnosti u procesu mišljenja, omogućavajući arhitekti delikatno balansiranje između misaonog i vizuelnog, dinamičnog i statičnog. ...the diagram is the possibilty of fact - it is not the fact itself. [14] REFERENCE 1. Stanford Kwinter, "The Reinvention of Geometry", Introduction to "Urbanism after Innocence: Four Projects," by Rem Koolhaas, Assemblage 18 (1992): 83.  2. Raoul Bunschoten, "Urban Gallery, Urban Curation", CHORA - Urban and Architectural Research Laboratory. http://www.chora.org/1990/Interview2.pdf  3. Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation", Representations 72 (2000): 1-20. 4. Ibid, 17. 5. R.E. Somol, "Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture", Introduction to Diagram Diaries, by Peter Eisenman, 7-25. (New York: Universe Publishing, 1999). 6. R.E. Somol, "Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture". 7. Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation". 8. Ibid. 9. Ibid. 10. Ibid. 11. Douglas Graf, "Diagrams", Perspecta 22 (1986): 42-71. 12. Ibid. 13. Rem Koolhas, AMOMA and &&&, Content, 167. (Tachen, 2004). 14. Gilles Deleuze, "The Diagram", in The Deleuze Reader, Constantin V. Boundas, ed.: 199. (New York: Columbia University Press, 1993). IZVORI ILUSTRACIJA Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation", Representations 72 (2000): 4. Rem Koolhaas, "Urbanism after Innocence: Four Projects," Assemblage 18 (1992): 88. Ostalo: www.chora.org Nevena Novaković je viši asistent na Katedri za urbanizam Arhitektonsko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Diplomirala je na istom fakultetu 2003. godine, na odseku za arhitekturu. Trenutno je doktorand na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Architects, Architecture, Diagram, Diagrammatic architecture, Kajuyo Sejima, Le Corbusier, Peter Eisenman, Rem Koolhaas, Toyo Ito

CAB je predstavio rad o informacionoj platformi Centra za arhitekturu na međunarodnoj konferenciji On Architecture. Konferencija je održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, od 9. do 11. decembra 2013. Rad Gorana Petrovića, pod nazivom Integrated Information System of the Centre for Architecture Belgrade, može se pronaći u zborniku radova publikovanom na CD-u. Rad daje pregled rezultata višegodišnjeg rada na unapređenju komunikacije među arhitektima i o arhitekturi uopšte. U savremenom svetu digitalne komunikacije u realnom vremenu, naš pristup je bio da pokrećemo i promovišemo priče o arhitekturi i gradskom prostoru kroz maksimalnu upotrebu novih medija. Prvi korak ka realizaciji ove ideje je bio osnivanje internet-bloga o urbanom dizajnu 2008. godine. U tom trenutku, ideja da svako može nešto da napiše i objavi celom svetu je bila in, pa smo se i mi priključili digitalnom talasu hiljada blogera. Par godina kasnije, fokus internet komunikacije se pomerio ka društvenim mrežama, kao demokratskijem mediju. Mnogi blogeri su odustali, a mi smo upotrebili Facebook i Twitter i pretvorili našu priču u otvoreni razgovor svih zainteresovanih za arhitekturu i grad. Za ozbiljnu komunikaciju, upotrebili smo i strogu poslovnu mrežu LinkedIn. Danas, uporedo sa aktivnostima na svim pomenutim društvenim mrežama i izdavanjem periodičnog newsletter-a, održavamo Web sajt koji integriše ceo naš sistem. Blog postovi o različitim temama vezanim za arhitekturu i informacije o našem radu se mogu pronaći na adresi www.cab.rs. Naš sledeći korak će biti da omogućimo arhitektima i svim ostalim profesionalno ili emotivno vezanim za grad da pristupe i koriste različite resurse Centra za arhitekturu preko ovog sajta.

Beograd, Centar za arhitekturu, Conference, SANU

Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI. Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine. Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije. Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta. U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao: Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti - dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi. Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju.  Izvor: Sadar+Vuga.

Award, Design, Ljubljana, Sadar+Vuga

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa ciljem da se istraže i prezentuju naučni radovi, studije i projekti koji se bave unapređenjem prostora gradova korišćenjem visokih tehnologija. Konferenciju partnerski organizuju Arhitektonski fakultetUrbanLab Beograd i Filozofski fakultet, a zvanični medijski partner konferencije biće Centar za arhitekturu Beograd. Na konferenciji Places and Technologies 2014 biće predstavljeni radovi iz oblasti urbanog dizajna, urbanističkog planiranja, projektovanja i menadžmenta, industrijskog i arhitektonskog dizajna i tehnologija. Sa društvenih aspekata razmatraće se i istorijska i filozofska komponenta visokih tehnologija, sociologija u gradovima, inovacije, ICT, kao i elementi transporta unapređeni visokih tehnologijama sve do geodezije i kartografije odnosno načina kako visoke tehnologije unapređuju i tu granu (GIS). U fokusu konferencije biće održivost u dizajnu gradova, a govoriće se i o društvenim mrežama i mikroblogovima, upotrebi tehnologija na urbanom moblijaru u gradovima, novim, inovativnim materijalima i High tech i high touch rešenjima. Predviđeno je stotinak učesnika, a svoj dolazak potvrdilo je 30 eksperata iz Evrope koji se bave visokim tehnologijama  na naučnom i stručnom nivou, kao i specijalni gosti iz struke. Učesnici konferencije imaće priliku da čuju izlaganja dr Milice Bajić Brković redovnog profesora, predsednice ISOCARP - Svetske asocijacije planera i  eksperta za prostorno planiranje i održivi razvoj; potom dr Jana Belisa iz Belgije koji je ekspert za najnovije strukture od stakla i predsednik COST projekta; dr Stefana van der Špeka iz Holandije, koji se bavi dizajnom enterijera i temama poput intermodal transferpoints i  human hub;  dr Manfreda Šrenka iz Centralnoevropskog instituta za tehnologiju, Austrija, prostornog planera i eksperta za GIS; i prof. Fila Džonsa iz Velike Britanije, koji je ekspert za energetsku efikasnost  i profesor na univerzitatima u Maleziji, Kini  i Hong Kongu. Pored ključnih predavača na konferenciji će učestvovati i specijalni gosti iz struke poput Žan Luj Frešana iz vodeće francuske dizajnerske kompanije noDesign koja se bavi visokim tehnologijama i angažovana je na projektima francuske Vlade, za Sitroen, Reno itd; dr Marije Todorović, elektroinženjera i redovnog profesora, čije je polje istraživanja održiva energija i zelene zgrade sa korišćenjem solarne energije; dr Andjelke Mihajlov, eksperta za održivi razvoj, naučnice i redovnog profesora na Univerzitetu u Novom Sadu, koja u Ministarstvu za održivi razvoj i prostorno planiranje vodi sekciju zaduženu za Uključenje zapadnog Balkana u evropske tokove na nivou održivosti ; i Radeta Milića, arheologa i predsednika Centra za urbani razvoj koji realizuje inovativne projekte u Beogradu i Srbiji za zaštitu kulturnog nasleđa. Tehnički direktor konferencije je dr Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Izborom govornika, gostiju i učesnika konferencije, organizatori teže da omoguće umrežavanje i saradnju između institucija, korporacija i eksperata, formiraju potencijal za buduće bilateralne međunarodne saradnje, otvore aktuelne teme mladim istraživačima i stvore poligon za razmenu znanja. Rok za predaju apstrakta za učešće na konferenciji je 10. decembar, a detaljnije o uslovima možete pročitati na zvaničnom sajtu konferencije.

Architecture, Beograd, Conference, Energy efficiency, Places and technologies, Sustainable development, Technology, Urban design, Urban planning

Serijal o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, nastavljamo pričom o sistemima za termoregulaciju i klimatizaciju. Pogledajte i prethodne postove na ovu temu ovde Postrojenja koja regulišu temperaturu u zatvorenom prostoru i obezbeđuju prijatne termičke uslove za korisnika prostora mogu biti raznorodna, na primer može se koristiti vazduh za prenos toplote, ali i voda ili gas, dok sami terminali mogu biti radijatori ili paneli, termokonvektori ili fan coil sistemi. Razvoj i pad cene standardnih kućnih klima sistema je doveo do njihove ogromne zastupljenosti – ovi uređaji su jeftini, obezbeđuju grejanje i provetravanje, ali i filtriranje i sušenje vazduha. Mogućnost upravljanja temperaturom u različitim prostorijama i zonama je odavno dostupna, ali termoprogramatori koji se obično koriste imaju brojne nedostatke koje manje-više svi poznajemo: loše se adaptiraju na promene željenog režima rada diktirane od strane korisnika, potrebno je često menjanje režima temperature i vlažnosti itd. Jedan od osnovnih problema kod ovakvih sistema leži u činjenici da oni imaju najčešće samo jedan temperaturni senzor koji meri temperaturu unutar prostorije, dok informacija o spoljašnjoj temperaturi i vlažnosti nije dostupna. Sa druge strane, domotički sistem koristi ove vredne informacije kako bi u svakom trenutku ostvarivao optimalni algoritam upravljanja. Za uvođenje domotičkog sistema termoregulacije nisu neophodni veliki zahvati: dovoljno je ugraditi termoprogramatore, senzore i aktuatore. Kao što je u ovom Priručniku već više puta pomenuto, osnovna prednost domotičkih sistema se dobija upravo iz inteligentne razmene podataka o komunikaciji različitih uređaja. Termoprogramatori su klasični digitalni regulatori sa tastaturama za programiranje (ili se mogu programirati preko računara) i povezani su, posredstvom softvera, sa senzorima koji prikupljaju analogne parametre ambijenta (temperaturu, vlažnost) i sa lokalnim aktuatorima koji su direktno povezani sa terminalima uređaja koji vrši neposrednu termoregulaciju (elektroventili koji su montirani na radijatore, na primer). Senzori i aktuatori preko sistemske magistrale (KNX) komuniciraju sa upravljačkom jedinicom i analiziraju podatke, upoređuju očitavanja sa željenim vrednostima parametara i generišu upravljački signal ili eventualne alarme u slučaju nepredviđenog ponašanja. U opštem slučaju, ovakva razmena podataka omogućava upravljačkom sistemu da izvršava različite tipove upravljanja i da samostalno donosi određene odluke: Podešavanje temperature; Tip regulisanja (grejanje/hlađenje); Uključivanje ili isključivanje određenog radnog režima; Podešavanje tajmera. Sa druge strane, centralni upravljački sistem, a samim tim i sve ostale pametne komponente u prostoru imaju na raspolaganju sledeće informacije: Temperaturu u određenoj prostoriji ili zoni; Željenu temperaturu; Podatak o tipu akcije (grejanje/hlađenje/sušenje); Da li je regulisanje aktivno ili isključeno; Podaci o tajmeru i slično. Ipak, uslovno rečeno, najzabavniji ali svakako i najkorisniji aspekti uključivanja sistema klimatizacije u sistem domotike se dobijaju kada se ostvaruje komunikacija sa drugim podsistemima: senzorima koji detektuju prisustvo ili odsustvo osoba u prostoriji, otvaranje i zatvaranje prozora i slično. Veći broj osoba u prostoriji će povećati potrebu za intervencijama sistema za hlađenje i sušenje vazduha leti, otvaranje prozora bi trebalo da isključi eventualno aktivne klima sisteme radi uštede energije i tako dalje. Sposobnost sistema da inteligentno „barata“ podacima o vremenskim prilikama, paralelno sa stanjem prostora je zapravo kičma cele komunikacije. Praćenje meteoroloških prilika i efikasno adaptiranje jednostavno nije moguće konvencionalnim sistemom klimatizacije. Važno je da se istakne činjenica da je za pravilno očitavanje temperature i vlažnosti neophodno da senzori budu dobro postavljeni, van uticaja zračenja ili vazdušnog strujanja, dalje od izvora svetlosti i slično. Sa druge strane, uparivanje sistema klimatizacije sa ostalim podsistemima u okviru jednog programa uštede energije može da uključuje i upravljanje roletnama, zavesama, uz regulaciju osvetljenosti i protoka svežeg spoljašnjeg vazduha. Ova komunikacija se može obavljati i bežično, preko wireless mreže. Daljinsko upravljanje sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja, ali i trenutno očitavanje svih parametara je moguće obavljati preko standardnih internet protokola, telefonom, tabletom, računarom ili sa zidnog dodirnog panela. Na ovom mestu ćemo samo pomenuti da se i kvalitet vazduha, definisan preko provetrenosti i nivoa ugljendioskida, sve češće uključuje u upravljanje i to posredstom ventilatora ili prečistača vazduha. Ugradnja kalorimetra (merača utrošene toplotne energije) ne povlači nikakve grube radove. Reč je o protokomeru koji ima i dve temperaturne sonde (za ulazni i izlazni fluid). Ugradnja ovakvih uređaja u Srbiji već u toku (na primer u Novom Sadu) i kada se preleže dečje bolesti i sistem naplate u potpunosti pojednostavi i automatizuje (što u dobroj meri zavisi i od pojedinačnih toplana), može se očekivati smanjenje troškova i do 40%, a nešto niža smanjenja troškova će biti gotovo izvesna u narednih nekoliko godina. Podaci o utrošku energije se prosleđuju KNX magistralom do centralnog procesora i, osim uštede toplotne energije, korisnik prostora dobija i izuzetno precizna očitavanja u realnom vremenu i mogućnost adaptacije ciklusa grejanja. Treba napomenuti i da se uvođenje ovakvih sistema u mnogim zemljama EU već podstiče nižim porezima, u skladu sa prelaskom građevine u viši energetski razred. Podrazumeva se da su pravilno projektovani sistemi u potpunosti uklopljeni u enterijer na način koji ne narušava estetiku objekta, kao i da su namenski pozicionirani tako da najbolje i najefikasnije odgovore vašoj dinamici, ritmu, nameni prostorije, ali i promenljivim vremenskim uslovima. Na kraju, sistemi grejanja se mogu pogodno modifikovati tako da obuhvate i funkciju odmrzavanja i uklanjanja (topljenja) snega sa ulaznog stepeništa ili prostora ispred zgrade, postavljanjem cevi ispod površine tla i njihovim aktiviranjem u slučajevima predviđenim programom, što predstavlja veliku prednost posebno za starije ili slabije pokretne osobe u zimskim periodima. Oblast klimatizacije, grejanja i provetravanja je posebna inženjerska disciplina, bogate prošlosti i uzbudljive budućnosti. Detaljnije izlaganje ove problematike uveliko prevazilazi potrebe ovog teksta. Dovoljno je znati da, kao i za većinu drugih oblasti u kojima se primenjuju savremena domotička rešenja, u domenu KGH lepeza rešenja je izuzetno bogata i raznovrsna: bilo da je reč o već postojećoj infrastrukturi i rešenjima, bilo da je objekat tek u fazi projektovanja, sistem automatizacije je moguće uspešno implementirati, vodeći računa o ograničenjima, budžetu, vrsti KGH sistema, projektnim uslovima i nameni objekta. Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.   Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Air conditioning, Cubo Control, Domotics, Energy efficiency, Heating, HVAC, Interior design, Smart homes, Ventilation