U susret konferenciji Places and Technologies 2014, prof. dr Eva Vaništa Lazarević, tehnički direktor konferencije, specijalno za CAB blog prenosi svoje utiske o radu na pripremi ovog skupa.
Šta je cilj ove konferencije?
Cilj se odnosi prevashodno na upoznavanje i umrežavanje mladih naučnika koji u današnjim uslovima sve teže ostvaruju preko potrebna putovanja - širenja i produbljivanja saznanja pa samim tim i sve manje sarađuju sa svojim kolegama iz akademskog sveta. Mlađi naučnici i akademci imaće zato na konferenciji priliku da se susretnu sa potvrđenim ekspertima iz sveta i čuju šta je novo, šta se pojavilo, ali i da provere dokle su sami stigli; da sagledaju realno svoja dosadašnja dostignuća i dostignuća sredine u kojoj živimo u odnosu na druge. To je nešto bez čega nijedna država na svetu ne može: bez jačanja svojih naučnih kadrova kroz komparaciju i kompetitivnost.
Šta izdvaja Places and Technologies od drugih arhitektonskih konferencija? Da li je ovo prvenstveno akademski ili stručni - arhitektonsko-urbanistički skup?
U moru konferencija koje se nude u svetu, ali i u regionu, želeli smo da organizujemo malo unapređenu fuziju, spoj čak tri srodne delatnosti: nauke, edukacije i tehnoloških saznanja iz same prakse. Ambiciozno zamišljeno nije bilo lako i organizovati: najviše predstavnike edukacije iz regiona i šire - dekane arhitektonskih fakulteta, koji se prvi put posle više od dve decenije sastaju u Beogradu, te strane eksperte iz prakse i vrhunske profesore – stručnjake iz svojih oblasti sa uglednih fakulteta iz Evrope.
Zbog čega je bitno da se povežu mesta i tehnologije? O mestu kao pojmu kod nas se još uvek retko govori, i dalje se priča o površinama ili prostoru.
Places na engleskom označuje mnogo širi kontekst nego što nama zvuči prvi asocijativni prevod: prostor, a možda ga više opisuje: mesto (ali i ne-mesto) gradova, u koje se svom silinom implementirala tehnologija. Ništa nije kao što je bilo još pre par godina – posebno se u sferi visokih tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Muzeji više ne sadrže artefakte, nego su virtuelni, ljudi međusobno ne komuniciraju direktno, nego preko društvenih mreža, javni prostori nemaju više samo klupe, nego solarne punjače i interaktivne mape. Turisti ne kupuju više turističke karte da bi se snašli u novom gradu nego prate informacije sa svojih smart telefona, koji zastarevaju svake godine do te mere da izgledaju smešno dok se ne zamene najnovijim modelima.
Koliko god se trudili da upotrebljavamo naše reči u govoru, potkrada se čak i srednjoj i starijoj generaciji sve više engleskih izraza, proizašlih iz ophrvanosti tehnologijama. Nijedna komunikacija dvoje ljudi na bliskom sastanku, ili poslovnih partnera u restoranu, pa i na večernjem izlasku ne teče bez stalnog praćenja smart telefona. Ovaj, reklo bi se ranije nevaspitan gest, proširio se planetom: nije mu se oduprla ni nemačka kancelarka, pomno prateći svoj smart telefon u prvom redu konferencije CeBIT. Ova pojava vezana je i za društvo izrazitih individualista u kakvom živimo.
Kako ste odabrali ključne govornike i goste konferencije? U kom pravcu kroz taj odabir pokušavate da usmerite poruke konferencije?
Međunarodne konferencije počivaju na ranijim višegodišnjim poznanstvima i kolegijalnosti. Upravni odbor ove konferencije je sazidan od - sticajem okolnosti - kompletno ženskog tima, a dotične su, uz mene, ugledne profesorke (prof. dr Milica Bajić Brković, zaslužna za institucionalnu podršku i preporuku ISOCARP-a, svetske asocijacije prostornih planera na čijem je čelu, prof. dr Aleksandra Krstić i prof. dr Aleksandra Đukić), koje su čitavu svoju karijeru posvetile naučnom pravcu arhitekture. One su imale priliku da pozovu svoje dugogodišnje ugledne kolege iz Evrope: iz Holandije, Belgije, Austrije, Velike Britanije i Italije, a naučni odbor čine, uz našeg dekana i naše profesore i eksperti iz čitavog sveta: Grčke, Portugala, Španije, Kipra, Velike Britanije, Poljske, Turske, Češke, Litvanije te poznata imena iz akademske zajednice iz regiona, uz profesore filozofskog i drugih tehničkih fakulteta.
Da konferencija ne bi bila samo akademska, a time možda i malo suvoparna i jednostrana, pozvali smo i goste iz prakse: francuski tim Nodesign.net dolaze iz Pariza i prikazaće svoja dostignuća u stvaranju virtualnih muzeja; neke od najuglednijih profesorki ovog podneblja: prof. dr Marija Todorović i prof. dr Anđelka Mihajlov, godinama su aktivne ne samo kod nas nego i na globalnom planu u svetu ekologije, korišćenja solarne energije i ostalim tehnološkim dostignućima, ali o tome više na samoj konferenciji. Čak je i jedan veoma agilni arheolog potvrdio svoje učešće: Rade Milić, autor prve interaktivne table u Beogradu i zaljubljenik u podzemni Beograd, sa svog aspekta će prikazati šta smo realno mogli i uspeli da izvedemo u Beogradu i na nekim od najpoznatijih arheloških iskopina u Srbiji.
Poruke će se kretati oko sledećeg: Dokle smo stigli, šta bismo sve mogli i kako bi to bilo uopšte danas moguće izvesti?
Na koji način mislite da ova konferencija može da doprinese lokalnoj akademskoj i profesionalnoj arhitektonskoj zajednici, kao i kvalitetnijem pristupu razvoju Beograda i drugih gradova regiona? Da li je konferencija naišla na podršku u stručnoj javnosti, posebno u smislu sponzorstva i donacija? Kakvu podršku su obećale institucije (ministarstva, sekretarijati, zavodi, lokalna samouprava)?
Telekom Srbija je prepoznao važnost ovog skupa i ponudio se za generalnog sponzora – to potvrđuje značaj novih tehnologija u gradovima i našoj sredini, čega su oni apsolutni dokaz: kao jedna od retkih kompanija koja ne mora da brine za svoj opstanak u ovako teškoj godini koju živimo.
Velika većina ambasada sa kojima smo razgovarali o podršci odmah su prepoznale temu zelenog aspekta u sprovođenju visokotehnoloških unapređenja prostora i jasno institucionalno podržale konferenciju. Nažalost, zbog ekonomske krize, samo je francuska ambasada želela da istovremeno pomogne i oko smeštaja i puta francuskih gostiju.
Od lokalnih samouprava, Savski venac se, kao retko agilna i napredna gradska opština, prihvatio učešća i finansijske podrške. Vračar je u poslednjem trenutku odustao sticajem političkih okolnosti, a neke opštine nam nisu ni odgovorile.
Urbanistički zavod, kao najveća urbanistička kuća u zemlji, je insitucionalno podržao skup, sa tehničkim direktorom zavoda u naučnom odboru. Stalna konferencija gradova i opština je uspela da prosledi informaciju lokalnim samoupravama u Srbiji. Konkretna mesta gde bi se najviše mogli implementirati zaključci koji se očekuju na skupu - lokalne samouprave, pa čak ni vojvođanske, nisu se odazvale niti aktivirale.
Privatne kompanije, kao Arhipro, pružile su međutim dobrodošlu finansijsku pomoć i pokazale razumevanje, što je uvek vezano za entuzijazam jednog, čelnog čoveka, u ovom slučaju žene, moje koleginice arh. Anje Milić.
Sve ovo navodim jer je sakupljanje finansijske podrške za konferenciju bio neizvesan i na neki način i ponižavajući posao, u trajanju od sedam meseci. Naš najuži organizacioni tim, dr Milena Vukmirović i ja napisale smo, molile i sastajale se sa sigurno petstotinjak ustanova, institucija, firmi i ambasada.
Veliko razumevanje pokazala je Inženjerska komora, koja nam je i vodeći finansijer, u potpunosti prepoznajući značaj ove teme. Ministarstvo nauke takođe je pripremilo sredstva, pa nam je i ta pomoć bila od vitalnog značaja za održavanje skupa.
Od firmi kao što je Philips, koji se odazvao, kao i Lafarge i još neki očekujemo takođe podršku, a čekamo i na odgovor norveške ambasade, da pomenemo neke od najpoznatijih donatora u našoj sredini.
Doprinos koji se očekuje možda neće dati brze i opipljive rezultate, ali će zasigurno biti dugoročnije strateški potreban. Naumili smo da napravimo knjižicu i priručnik smernica sa konferencije, lako primenjivih u lokalnim samoupravama, a koje se odnose na najnoviju primenu tehnologije u gradovima, gde će poglavlja predstaviti neki od učesnika Konferencije.
Uz proceedings – pregled svih stotinu i pedesetak radova na konferenciji, post festum će se raditi na dve veoma značajne publikacije, koje potvrđuju da je čitava ova avantura veoma imala smisla: Cambridge se ponudio da besplatno štampa najbolje izabrane radove sa konferencije na čemu ću biti urednik, sa još nekim izabranim stranim kolegama. Takođe, elitni stručni časopis Energy & Building će, preko uvažene gošće konferencije prof. dr Marije Todorović, uraditi tzv. special issue sa prikazom posebno važnih radova na konferenciji.
Konferenciju će sve vreme pratiti snimatelji, radiće se video klip za YouTube, a na Twitter-u i ostalim društvenim mrežama agažovano će biti reči o ovom skupu.
Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.
Uz tehničku podršku 
Trg slobode u Požegi je jedan od najboljih javnih prostora realizovanih u Srbiji poslednjih godina. Dobra praksa u oblikovanju, a posebno realizacija, sprovedena potpuno u saradnji sa autorima Draganom Stevanović i Oliverom Stankovićem, je primer koji svakako treba podržati.
Kako je trg nekada izgledao
Izvedeno stanje
Evropska nagrada za najbolji javni gradski prostor u organizaciji 
Darko Polić, jedan od osnivača Centra za arhitekturu, je od nedavno član 
Radionica u organizaciji 3D Dreaming pod nazivom Grasshopper i održivost - zimski kurs parametarskog projektovanja na Arhitektonskom fakultetu u Bratislavi.
Kurs je osmišljen sa idejom da ispuni očekivanja studenata kao i profesionalaca u oblasti parametričkog dizajna i održive arhitekture. Ovaj jedinstveni kurs namenjen je za najviše 30 polaznika koji će tokom sedam dana imati priliku da rade i uče od renomiranih mladih stručnjaka u oblasti parametarskog dizajna i održive arhitekture.
Ovaj kurs je deo serije kurseva Parametric Bratislava, koji predstavlja jedinstven pokret i inicijativu u ovom delu Evrope. Sedmodnevni kurs sastavljen je iz 2 dela, jednodnevnog opcionog crash kursa iz Grasshopper-a i glavnog šestodnevnog kursa koji će se baviti alatima i dodacima (plug-ins) u Grasshopper-u koji se odnose na održivu arhitekturu, kao i teorijom o održivoj arhitekturi, glavim pojmovima i ključnim tačkama ovakvog projektovanja.
ECOTYPE kurs se bavi arhitektonskim pogledom na geometriju. Učesnici će biti upoznati sa glavnim alatima za algoritamsko modelovanje oblika sa izraženim konceptom projektovanja održive arhitekture.
Više informacija na: 
Nakon uspešne inicijative koju smo sproveli tokom septembra i oktobra prošle godine, Centar za arhitekturu Beograda nastavlja da radi na promociji i afirmaciji 
U okviru projekta Graditeljke Beograda, učenici šestog razreda OŠ Branislav Nušić će u grupama uraditi niz istraživanja na temu nekih od žena iz naše arhitektonske istorije, njihovih dela u centru Beograda, arhitekture kao delatnosti, kao i položaja i uloge žena u srpskom društvu od 19. veka do danas. Kroz fotografije, video zapise, crteže i Web 2.0 alate poput infografika, vremenskih osa i interaktivnih mapa, učenici će prikazati svoja istraživanja i radove. Centar za arhitekturu će organizovati i zajedničku šetnju centrom Beograd tokom koje će učenici posetiti predmetne objekte i sakupiti potreban materijal.
Podrškom i učesćem na ovom projektu, Centar za arhitekturu Beograd razvija i edukativni aspekt svoje delatnosti, čije su osnovne aktivnosti vezane za promociju arhitekture i arhitektonskih vrednosti. Verujemo da će razvijanje u ranom uzrastu svesti o arhitektonskim i estetskim vrednostima objekata u Beogradu i potrebi za njihovim očuvanjem i zaštitom doprineti boljoj budućnosti našeg grada.
Tok projekta možete pratiti na posebnom blog-u koji uređuju Katarina Aleksić i Milena Zindović: 
Bilteni nekadašnjeg Centra za stanovanje, koji su izlazili sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je i sam Centar za stanovanje u okviru Instituta IMS bio aktivan, dragoceno su svedočanstvo ne samo o njihovom radu, već i o ukupnom stanju i načinu rada i razmišljanja u arhitekturi i urbanizmu tog vremena. Bilteni su sadržali prikaze projekata, konkursnih rešenja i realizacija, ali i teorijskih istraživanja.
Urednik je bio arh. Božidar Janković, inače autor velikog broja izuzetnih arhitektonskih objekata, poput novobeogradskih blokova 22 i 23. Među autorima priloga nalaze se dr M. Čanak, sa svojim projektima i studijama, brojni poznati projektanti, kao što su B. Janković, B. Karadžić, prof. A. Stjepanović, kao i istraživači arhitekture i grada Ž. Kara-Pešić, dr I. Janković, prof. dr K. Petovar. Od pripadnika tadašnje mlađe generacije, pojavljuju se tekstovima, projektima, crtežima ili dizajnom, između ostalih, D. Simić, P. Napijalo, N. Novakov, S. Kovačević, prof. M. Timotijević.
Svi brojevi imaju sadržaj sa apstraktima priloga i na engleskom jeziku.
Centar za arhitekturu Beograd takođe poseduje časopise koje je paralelno sa biltenima Centra za stanovanje, izdavao Centar za prednapregnuti beton Instituta IMS. Pored tehnički orijentisanih priloga, i u ovim biltenima su objavljivani interesantni prilozi iz oblasti arhitekture. Urednik je bio dr Ivan Petrović, pionir istraživanja metodologije (arhitektonskog) projektovanja. Pored imena autora koji se pojavljuju i u biltenima Centra za stanovanje, ovde su, uz samog I. Petrovića, objavljivali i drugi, kao dr I. Svetel ili prof. Z. Lazović.
Ovaj časopis izlazio je kao:
Prenosimo u izvodu tekst o dijagramu u funkciji arhitekture - i obrnuto, autora Nevene Novaković, ranije objavljen u časopisu 
Slika 2. Peter Eisenman, Dijagrami transformacije Kuće IV, 1971.
Robert Somol aktuelizaciju dijagrama u arhitektonskoj teoriji i praksi povezuje sa 1960-tim godinama i početkom nove faze u razumjevanju profesije arhitekte. Somol tvrdi da su se osnovne tehnike i metode arhitektonskog znanja promjenile u drugoj polovini dvadesetog vijeka, tačnije, transformisale iz crteža u dijagram. [6] Dijagram dobija svoju apoteozu u vremenu koje možemo nazvati doba informacija. Arhitekta se unutar plime informacija suočava sa pitanjem njihove selekcije, definisanja prioriteta i načina na koji da upotrijebi informacije. Informacija koja je oduvijek bila podkategorija sadržaja projekta, postaje direktan sadržaj.
Slika 3. www.chora.org
Antoni Vidler (Anthony Vidler) prepoznaje dijagram kao zajedničku karakteristiku radikalno različitih projekata arhitekture i urbanizma. Projekti na papiru, projekti u digitalnom prostoru i izvedeni projekti sa kojima se povezuju riječi kao što su topografija, mapa, prostor-događaj, morfogeneza i proces, imaju zajedničku karakteristiku proizvodnje i reprezentacije u digitalnim tehnologijama. Dijagram je njihova druga zajednička osobina, koju još dijele, prema riječima Vidlera, sa svojom prethodnicom, avangardom modernizma. [7] Za razliku od Somola, Vidler porijeklo dijagrama traži mnogo ranije. Pronalazi ga na početku modernog doba sa kojim dolazi i do apstrakcije arhitektonskog crteža, čija geometrijska linearnost i jednostavnost teže ka dijagramatičnoj reprezentaciji. Ranu upotrebu dijagramatičnog crteža Vidler ilustruje pomoću Diranovih (Jean-Nicolas-Louis Durand) novih metoda reprezentacije koje je primjenjivao u novoosnovanoj Politehničkoj školi u Parizu 1785. godine. Diranov crtež se sastojao od sistema linija, tačaka i ravni, bez detalja dekoracije. Jednostavnost crteža trebala je da uputi na suštinu arhitektonskog principa. [8]
Razvoj Vidlerovog narativa vodi nas do moderne arhitekture dvadesetog vijeka, tačnije do Le Korbizijea (Le Corbusier), koji objašnjava svoje arhitektonske koncepte kao nastavak klasicizma - formalnog grčkog reda, institucionalnog i tipološkog naslijeđa rimljana i proporcionalnog sistema modernih francuskih klasicista šesnaestog i sedamnaestog vijeka. [9] Na taj način dijagramtična arhitektura dostiže svoju zrelost u modernizmu. Apstraktna forma moderne arhitekture koja izbjegava svaku vrstu dekoracije, optužena je tokom šesdesetih za sterilnost i pretjeranu redukciju, za otuđenje od čovjeka. Vidler pronalazi zajedničko polje na kojem se zasniva kritika modernističke arhitekture, a to je suviše doslovan prevod novih grafičkih tehnika u fizičku formu. Arhitektura je doslovno izgledala kao geometrija pomoću koje je projektovana i vizuelizovana na papiru. [10] Postavlja se pitanje, da li modernu arhitekturu na osnovu navedenog možemo nazvati dijagramatičnom arhitekturom? Ili, dali se u tom slučaju arhitektura Kazujo Sedžima može nazvati modernističkom? Da li crtež modernizma zaista ima sve odlike dijagrama, ili se njegova sličnost sa dijagramom završava na apstrakciji?
Dijagram se može koristiti i kao sredstvo razumjevanja već ustanovljene arhitekture ili kako to Daglas Graf (Douglas Graf) kaže, kao sredstvo prevoda. Pri tome, objekat nikad nije moguće u potpunosti upoznati i sagledati. Arhitektonski objekat možemo razumjeti kao grupu apstrakcija, redukcija, seriju fragmenata i granica koji se simultano manifestuju i imaju tendenciju da se šire i skupljaju, zahtijevajući od oka konstantnu reviziju. [11] Za analizu arhitektonskog objekta, bilo bi od velike pomoći da imamo alat koji može simultano da pregovora između suprotstavljenih pozicija - između tipologija koje identifikuju program i tipologija koje identifikuju formu, između specifičnih kvaliteta objekta i generalnih kvaliteta arhitekture, između procesa saznanja i procesa percepcije, između dinamizma funkcije i statičnosti kompozicije. Tu funkciju ima dijagram. Dijagram na taj način razvija svoje karakteristike kroz aspekte suprotstavljenih dualizama. Sadržaj koji predlaže dijagram je preliminaran i privremen. Kroz konstantan dijalog suprotstavljenih domena, dijagram otkriva slabosti, nesigurnosti i originalnosti, dobijajući tako i revizijsku ulogu u interpretaciji. [12] Ako grafičke reprezentacije modernizma imaju odlike dijagrama, onda se dijagramatična vrijednost, tačnije, potencijal velikog broja mogućnosti i kombinacija arhitektonskih pozicija, gubi u doslovnom preslikavanju grafičke prezentacije dijagrama u fizički prostor.
Slika 4. Plan dijagram - struktuiranje događaja u prostoru. Rem Kulhas (Rem Koolhaas), urbanističko rješenje za Melun Senart (Melun-Senart), 1987.
Toilet groups mutate into Disney Store then morph to become meditation center: successive transformations mock the word plan. The plan is a radar screen where individuals pulses survive for unpredictable periods of time in a Bacchanalian free-for-all...In this standoff between the redundant and the inevitable, a plan would actually make matters worse, drive you to instant despair. Only the diagram gives a bearable version. There is zero loyalty - and zero tolerance - toward configuration, no original condition; architecture has turned into a time-lapse sequence to reveal a permanent evolution... [13]
Konačno, zašto arhitekti vole dijagram? Tema dijagrama u savremenoj arhitekturi objedinjuje nekoliko suštinskih pitanja: pitanje odnosa arhitektonske reprezentacije i procesa oblikovanja i pitanje strategije arhitektonsko-urbanističkog dizajna u kontekstu kontinualnih i brzih promjena svih nivoa i aspekata urbane sredine, kako gore slikovito objašnjava Kulhas. Suština aktuelizacije dijagrama u savremenoj arhitekturi i urbanizmu nalazi se u kontekstu pristupa velikom broju informacija koje arhitekta treba da sagleda i formatira. Već pomenuta dualnost dijagrama, koji istovremeno stvara reference u domenu specifičnog i generalnog, izdvaja dijagram kao važan aparat mišljenja u oblasti arhitekture. Dijagram omogućava arhitekti, istraživaču, da identifikuje i vizuelno analizira pojedinačne elemente problema, teorije, ideje ili fizičkog objekta, pri tome ne gubeći iz vida ideju cjeline.
Dijagram je vizuelizacija misaonog procesa, u kojoj jedna slika nije prikaz fiksnog intelektulanog ili fizičkog stanja, već velikog broja mogućnosti i kombinacija između atributa koje dijagram suprotstavlja. Sa jednim grafičkim prikazom, dijagram omogućuje uvid u veliki broj kombinacija i relacija, odnosno obuhvata niz mogućnosti u procesu mišljenja, omogućavajući arhitekti delikatno balansiranje između misaonog i vizuelnog, dinamičnog i statičnog.
...the diagram is the possibilty of fact - it is not the fact itself. [14]
REFERENCE
1. Stanford Kwinter, "The Reinvention of Geometry", Introduction to "Urbanism after Innocence: Four Projects," by Rem Koolhaas, Assemblage 18 (1992): 83.
2. Raoul Bunschoten, "Urban Gallery, Urban Curation", CHORA - Urban and Architectural Research Laboratory.
http://www.chora.org/1990/Interview2.pdf
3. Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation", Representations 72 (2000): 1-20.
4. Ibid, 17.
5. R.E. Somol, "Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture", Introduction to Diagram Diaries, by Peter Eisenman, 7-25. (New York: Universe Publishing, 1999).
6. R.E. Somol, "Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture".
7. Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation".
8. Ibid.
9. Ibid.
10. Ibid.
11. Douglas Graf, "Diagrams", Perspecta 22 (1986): 42-71.
12. Ibid.
13. Rem Koolhas, AMOMA and &&&, Content, 167. (Tachen, 2004).
14. Gilles Deleuze, "The Diagram", in The Deleuze Reader, Constantin V. Boundas, ed.: 199. (New York: Columbia University Press, 1993).
IZVORI ILUSTRACIJA
Anthony Vidler, "Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation", Representations 72 (2000): 4.
Rem Koolhaas, "Urbanism after Innocence: Four Projects," Assemblage 18 (1992): 88.
Ostalo: 
CAB je predstavio rad o informacionoj platformi Centra za arhitekturu na međunarodnoj konferenciji 
Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa 
Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije.
Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta.
U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao:
Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti - dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi.
Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju.
Izvor: 
Prva međunarodna akademska konferencija 
Na konferenciji Places and Technologies 2014 biće predstavljeni radovi iz oblasti urbanog dizajna, urbanističkog planiranja, projektovanja i menadžmenta, industrijskog i arhitektonskog dizajna i tehnologija. Sa društvenih aspekata razmatraće se i istorijska i filozofska komponenta visokih tehnologija, sociologija u gradovima, inovacije, ICT, kao i elementi transporta unapređeni visokih tehnologijama sve do geodezije i kartografije odnosno načina kako visoke tehnologije unapređuju i tu granu (GIS).
U fokusu konferencije biće održivost u dizajnu gradova, a govoriće se i o društvenim mrežama i mikroblogovima, upotrebi tehnologija na urbanom moblijaru u gradovima, novim, inovativnim materijalima i High tech i high touch rešenjima. Predviđeno je stotinak učesnika, a svoj dolazak potvrdilo je 30 eksperata iz Evrope koji se bave visokim tehnologijama na naučnom i stručnom nivou, kao i specijalni gosti iz struke.
Učesnici konferencije imaće priliku da čuju izlaganja dr Milice Bajić Brković redovnog profesora, predsednice 
Pored ključnih predavača na konferenciji će učestvovati i specijalni gosti iz struke poput Žan Luj Frešana iz vodeće francuske dizajnerske kompanije 
Serijal o domotici, koji 
Sa druge strane, centralni upravljački sistem, a samim tim i sve ostale pametne komponente u prostoru imaju na raspolaganju sledeće informacije:
Temperaturu u određenoj prostoriji ili zoni;
Željenu temperaturu;
Podatak o tipu akcije (grejanje/hlađenje/sušenje);
Da li je regulisanje aktivno ili isključeno;
Podaci o tajmeru i slično.
Ipak, uslovno rečeno, najzabavniji ali svakako i najkorisniji aspekti uključivanja sistema klimatizacije u sistem domotike se dobijaju kada se ostvaruje komunikacija sa drugim podsistemima: senzorima koji detektuju prisustvo ili odsustvo osoba u prostoriji, otvaranje i zatvaranje prozora i slično. Veći broj osoba u prostoriji će povećati potrebu za intervencijama sistema za hlađenje i sušenje vazduha leti, otvaranje prozora bi trebalo da isključi eventualno aktivne klima sisteme radi uštede energije i tako dalje.
Sposobnost sistema da inteligentno „barata“ podacima o vremenskim prilikama, paralelno sa stanjem prostora je zapravo kičma cele komunikacije. Praćenje meteoroloških prilika i efikasno adaptiranje jednostavno nije moguće konvencionalnim sistemom klimatizacije.
Važno je da se istakne činjenica da je za pravilno očitavanje temperature i vlažnosti neophodno da senzori budu dobro postavljeni, van uticaja zračenja ili vazdušnog strujanja, dalje od izvora svetlosti i slično. Sa druge strane, uparivanje sistema klimatizacije sa ostalim podsistemima u okviru jednog programa uštede energije može da uključuje i upravljanje roletnama, zavesama, uz regulaciju osvetljenosti i protoka svežeg spoljašnjeg vazduha. Ova komunikacija se može obavljati i bežično, preko wireless mreže.
Daljinsko upravljanje sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja, ali i trenutno očitavanje svih parametara je moguće obavljati preko standardnih internet protokola, telefonom, tabletom, računarom ili sa zidnog dodirnog panela.
Na ovom mestu ćemo samo pomenuti da se i kvalitet vazduha, definisan preko provetrenosti i nivoa ugljendioskida, sve češće uključuje u upravljanje i to posredstom ventilatora ili prečistača vazduha.
Ugradnja kalorimetra (merača utrošene toplotne energije) ne povlači nikakve grube radove. Reč je o protokomeru koji ima i dve temperaturne sonde (za ulazni i izlazni fluid). Ugradnja ovakvih uređaja u Srbiji već u toku (na primer u Novom Sadu) i kada se preleže dečje bolesti i sistem naplate u potpunosti pojednostavi i automatizuje (što u dobroj meri zavisi i od pojedinačnih toplana), može se očekivati smanjenje troškova i do 40%, a nešto niža smanjenja troškova će biti gotovo izvesna u narednih nekoliko godina. Podaci o utrošku energije se prosleđuju KNX magistralom do centralnog procesora i, osim uštede toplotne energije, korisnik prostora dobija i izuzetno precizna očitavanja u realnom vremenu i mogućnost adaptacije ciklusa grejanja. Treba napomenuti i da se uvođenje ovakvih sistema u mnogim zemljama EU već podstiče nižim porezima, u skladu sa prelaskom građevine u viši energetski razred.
Podrazumeva se da su pravilno projektovani sistemi u potpunosti uklopljeni u enterijer na način koji ne narušava estetiku objekta, kao i da su namenski pozicionirani tako da najbolje i najefikasnije odgovore vašoj dinamici, ritmu, nameni prostorije, ali i promenljivim vremenskim uslovima.
Na kraju, sistemi grejanja se mogu pogodno modifikovati tako da obuhvate i funkciju odmrzavanja i uklanjanja (topljenja) snega sa ulaznog stepeništa ili prostora ispred zgrade, postavljanjem cevi ispod površine tla i njihovim aktiviranjem u slučajevima predviđenim programom, što predstavlja veliku prednost posebno za starije ili slabije pokretne osobe u zimskim periodima.
Oblast klimatizacije, grejanja i provetravanja je posebna inženjerska disciplina, bogate prošlosti i uzbudljive budućnosti. Detaljnije izlaganje ove problematike uveliko prevazilazi potrebe ovog teksta. Dovoljno je znati da, kao i za većinu drugih oblasti u kojima se primenjuju savremena domotička rešenja, u domenu KGH lepeza rešenja je izuzetno bogata i raznovrsna: bilo da je reč o već postojećoj infrastrukturi i rešenjima, bilo da je objekat tek u fazi projektovanja, sistem automatizacije je moguće uspešno implementirati, vodeći računa o ograničenjima, budžetu, vrsti KGH sistema, projektnim uslovima i nameni objekta.
Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.
FACEBOOK
LINKEDIN
NEWSLETTER
CONTACT