Serijal o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, nastavljamo pričom o sistemima za termoregulaciju i klimatizaciju. Pogledajte i prethodne postove na ovu temu ovde. 

Treći nastavak serijala o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, posvećen je klimatizaciji, grejanju i hlađenju uz primenu savremenih domotičkih sistema. Ako ste propustili neki od ranijih tekstova, možete ih pronaći ovde. 

U drugom nastavku serijala o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, dalje istražujemo prednosti primene savremenih automatizovanih sistema u vašem domu. Ako ste propustili neki od ranijih tekstova, možete ih pronaći ovde. 

Ovim tekstom započinjemo drugi serijal postova o domotici, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. U narednim nedeljama bavićemo se temama kao što su grejanje i klimatizacija, osvetljenje i zasenčenje, audio sistemi, kontrola prisustva, ušteda energije. Ako ste propustili neki od tekstova u prvom serijalu, pročitajte ih ovde. 

Zar ne može električar da mi završi posao?

Arhitekti i preduzimači se po inerciji najčešće obraćaju električarima kada razmatraju mogućnost instalacije domotičkog sistema. Sa druge strane, velika većina električara nije u stanju da projektuje , integriše ili programira inteligentne sisteme upravljanja prostorom.

Suštinska razlika između tradicionalne električne instalacije i domotičkog sistema se ogleda, pre svega, u stepenu integracije. I kod tradicionalnih instalacija je moguće ostvariti određene funkcionalnosti, ali isključivo posredstvom nezavisnih komponenti, bez međusobne integracije. Koordinacija ovakvih podsistema povlači najčešće neprihvatljive troškove, ali i nizak stepen efikasnosti kada su u pitanju bezbednost i komfor.

Šta je to domotika? Potrebe stanara se stalno menjaju i prolaze kroz određenu vrstu evolucije, prateći vrtoglavi razvoj tehnologije, pogotovo u poslednjih desetak godina. Pre nego što se osvrnemo na samu tehnologiju, dobro je prisetiti se načina na koji su se menjali izgled i struktura stambenog prostora: u srednjem veku kuće su bile gotovo potpuno prazne, sa retkim komadima nameštaja , dok je danas i u velikim stanovima teško pronaći adekvatan prostor za nove predmete, posebno ukoliko je reč o tehnici – osim strujnog napajanja, tu su i kablovi za komunikaciju, modemi, ruteri, dekoderi, ozvučenje i slično.