Ovim tekstom započinjemo drugi serijal postova o domotici, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. U narednim nedeljama bavićemo se temama kao što su grejanje i klimatizacija, osvetljenje i zasenčenje, audio sistemi, kontrola prisustva, ušteda energije. Ako ste propustili neki od tekstova u prvom serijalu, pročitajte ih ovde. 

Čudna stvar je ta perspektiva. Ono što je potpuno jasno i vidljivo nekome ko stoji u jednoj tački, postaje mutno ili čak sasvim skriveno posmatraču koji je svega nekoliko metara dalji ili bliži. Kada smo počeli da spremamo materijal za Priručnik iz domotike, ideja nam je bila dosta jednostavna: sagledati oblast, koja je u svojoj suštini veoma interesantan spoj nauke i savremene tehnologije, iz perspektive arhitekte, enterijeriste ili korisnika prostora. Prešli smo nekoliko osnovnih stavki, poput protokola, procedure projektovanja, metoda uštede energije i vremena, optimalnog trenutka za uvođenje automatizacije prostora… Ukratko, potrudili smo se da odgovorimo na pitanja šta, kada, kako, gde, koliko?

Obraćajući se auditorijumu koji je pokazao nesumnjivo interesovanje za ova rešenja, međutim, ispostavilo se da smo najmanje pažnje posvetili ključnom pitanju, pitanju svih pitanja: zašto kućna automatika? Kao što je naš dobar prijatelj arhitekta primetio, ono što je Priručniku potrebno kako bi ispunio svoju skromnu ali i korisnu funkciju je upravo odgovor na ovo, naizgled jednostavno pitanje – zašto? – koje podrazumeva i jedan mali iskorak iz sveta tehnike, programiranja i nauke, dakle iz racionalnih i egzaktnih sfera u potpuno… ne baš suprotne, ali drugačije oblasti i drugačije perspektive.

Na narednim stranama ćemo pokušati da damo neke odgovore na ova pitanja, ali pri tom ćemo se svi malo pomeriti – napravićemo par koraka unazad i zajedno pogledati kako ova interesantna i dinamična konstrukcija, oblast domotike, izgleda iz druge perspektive.

Nije toliko komplikovano!

Jedno od prokletstava tehnofila, zaljubljenika u tehniku i nova rešenja je i delimično ili potpuno podozrenje njegove okoline prema određenim predlozima i rešenjima, jer se podrazumeva i često zamišlja nekakav Proka Pronalazač – čovek koji uživa kada leti avionom i čuje preko razglasa da je došlo do otkaza stabilizatora, kako bi mogao da primeni svoja specifična i mračna znanja i, uz neizbežno zviždukanje neke vesele melodije, otkloni kvar koristeći pribadače i žvakaću gumu.

Na sličan način, korisnik pametne kuće se i dalje percipira kao ludi naučnik ili, u nešto boljem slučaju – programer, koji u mračnoj sobi prepunoj kompjutera, žica i prekidača, uz litre crne kafe nekako uspeva da održi prostor funkcionalnim, dok mu se na naočarima ravnih stakala oslikava plavi monitor na kojem radi, obavezno, u konzoli. Filmovi, popularna literatura i naučna fantastika su, na žalost, više unazadili oblast inteligentnog upravljanja prostorom nego što je objektivan pad cena komponenti i vrtoglavo napredovanje tehnike uspelo da ovu oblast pogura napred.

Slična stvar se već mnogo puta dešavala u istoriji: šezdesetih godina su sličnu krizu očekivanja doživele oblasti poput mašinskog učenja (machine learning) i veštačke inteligencije (nesrećnog li naziva!), da bi danas, 2013-te, svi koristili preporuke sa sajtova poput IMDB-a za filmove ili Amazona za knjige, i ne razmišljajući o tome da su upravo ti algoritmi preporuke i kolektivne inteligencije iz šezdesetih godina, utkani u kod koji nam izbacuje sličice filmova i knjiga koje su, najčešće, veoma dobro pogođene. Iako je matematika koja leži u osnovi servisa poput IMDB-a „teška“, korišćenje servisa je trivijalno.

Konfor i (mnogo) viši kvalitet stanovanja i boravka

Prvi i osnovni razlog zbog kojeg bi trebalo da razmislite o uvođenju sistema domotike u svoj prostor je konfor. Jasno i glasno. Konfor nije lako definisati: u pitanju je subjektivan i krajnje individualan osećaj ugodnosti, ostvaren posredstvom spoljašnjih ili unutrašnjih nadražaja. Italijani, koji su poznati po tome da se verovatno više od svih drugih nacija posvećuju ovakvoj kategoriji, definišu konfor i kroz osećaj lepog (estetika), kroz odsustvo ili minimizaciju fizičkog napora, termo-higrometrijski osećaj ugodnosti, akustični i svetlosni osećaj ugodnosti. Svaka od ovih stavki dalje ima svoju fizičku interpretaciju i odgovarajuću matematičku formulaciju, ali ovde ćemo se zadržati na osnovnom pitanju, koje je i emotivnog tipa – zašto je prijatno boraviti u automatski upravljanom prostoru?

Osećaj boravka u dobro provetrenim prostorijama, bez ustajalog vazduha, odgovarajuće temperature, vlažnosti i brzine strujanja – osnova projektovanja svakog boljeg klimatizacionog sistema, se najlakše i najbolje održava upravo automatizacijom. Osim evidentnih ušteda u energiji, jasno je koliko je prijatno imati inteligentan sistem, koji ujutru, da malo karikiramo stvari, kaže: Iako je kraj oktobra, jutro je lepo i toplo, otvoriću ti roletne, isključiću u potpunosti grejanje i pustiću u stan veliku količinu svežeg vazduha. Ukoliko ipak počne kiša i nebo se smrkne, regulisaću samo vlažnost, navući ću malo roletne i upaliti pozadinsko osvetljenje dok ne prođe oluja. Ovakvih scenarija može biti mnogo, ali se u suštini svode na, nama ljudima, vrlo jednostavne if-then pitalice, maltene refleksne radnje koje obavljamo u određenim intervalima.

Osvetlite svoju scenu

Svaki pravi ljubitelj i poznavalac enterijera, bez obzira na lični ukus, će potvrditi da je osvetljenje ono što daje dušu prostoru, ono što ga čini posebnim i jedinstvenim, što mu omogućava da diše. Prilagođavanje osvetljenja situacijama, vremenskim prilikama, funkciji prostora i, pre svega, mogućnost promene i prilagođavanja osvetljenja, je nešto što je jednostavno nemoguće postići bez elegantnih domotičkih rešenja.

Uključite sva svetla jednim tasterom! Isključite ih pred izlazak iz kuće i budite sigurni da će ostati isključena do vašeg ili dolaska nekog ukućanina. Napravite scenu za radno okruženje. Pravilno podesite kontraste u dnevnom boravku. Igrom senki i svetlosti istaknite delove prostorije koje želite. Učinite osvetljenje dinamičnim: neka vas prati kroz prostor. Sva pozadinska osvetljenja, centralni izvori svetlosti, alarmne lampe, pa čak i napadni ugao roletni – svi ovi svetlosni instrumenti treba u vašem domu da zvuče poput simfonijskog orkestra, a ne kao raštimovana družina pripitih svirača ili grupa lenjih radnika koje svaki put treba da terate da nešto urade.

Sistem kućne automatike je, i u ovom slučaju, neprikosnoveni dirigent koji će umeti da u svakom trenutku realizuje potrebnu scenu, sam, bez vaše intervencije, omogućavajući vam, u svakom trenutku, ručno preuzimanje kontrole.

Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

 Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.