Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI. Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine. Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije. Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta. U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao: Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti - dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi. Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju.  Izvor: Sadar+Vuga.

Centar za arhitekturu Beograd učestvovao je u izboru za ovogodišnju nagradu Ranko Radović u kategoriji realizovanih arhitektonskih dela svojim projektom VP doma u Kruševcu, kao i u kategoriji televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije svojim integrisanim informacionim sistemom. Izložba radova održana je u Zadužbini Kolarac u Beogradu, a biće postavljena i na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Studentkinje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sanja Ivkov i Anđela Đorović osvojile su specijalnu nagradu u konkurenciji 6 ekipa iz 6 zemalja (Bugarska, Ukrajina, Gruzija, Rusija, Turska i Srbija) na 5. Međunarodnom studentskom konkursu u organizaciji Arhitektonskog fakulteta Slobodnog Univerziteta u Varni – Bugarska, održanom od 16. – 19. maja 2012. Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je Arhitektura na otvorenom – Zaštita ostrva i Zona rekreacije Zlatni pjasci sa Idejnim rešenjem kompleksa rekreativnih sadržaja na novoformiranim ostrvima – Varna– Crno more. Sanja i Anđela predstavile su projekat pod nazivom Wavelands u kome su razvile parametrički pristup baziran na glitch umetnosti.  Autor audio-vizuelnih efekata je inženjer elektrotehnike Stefan Malešević, a mentor doc. mr Aleksandar Videnović. Evo šta su o projektu napisale autorke: Koncept Koncept oblikovanja proističe iz geometrijskog pristupa i savremenih pravaca u vizuelnom izražavanju i predstavljanju (glitch art) koji korespondiraju sa postojećom građenom sredinom, topografijom terena i oscilacijama morskih talasa. * GLITCH ART predstavlja savremenu tendenciju u izražavanju u oblasti zvuka i slike. Zvuk i slika su rezultat digitalnih i analognih eksperimenta sa osnovnim činiocima (pixel -> slika | frekvencija -> zvuk). Tehnologija je generator njegovog razvoja, dok sam glitch generiše sopstveni rast, modulacije i varijacije težeći da se implementira u prostor kao pokretač dinamike i ambijenta kroz vreme. Ovakav način razumevanja i viđenja ove pojave primenjen je kao vizuelni, konstruktivni i ambijentalni eksperiment.   Ciljevi i inovativnost rešenja Ovo rešenje za cilj ima stvaranje oplemenjenih, ekološki značajnih i održivih prostora. Predložena akcija sa svojom reakcijom, odnosno rezultatom, prerasta u ideju koja se postepeno implementira u tkivo ostrva, a zatim i u šire izgrađeno okruženje. Novonastali prostori su pristupačni, ugodni, ambijentalno i konstruktivno atraktivni, sa zelenim površinama koje pozitivno utiču na životnu sredinu na mikro i makro planu. Ambijentalna raznovrsnost podstiče aktiviranje svih čula, što pospešuje doživljaj i opažanje okruženja i aktivnosti. Prostor se otvara svojim budućim korisnicima i širem okruženju. Ovo rešenje predstavlja metod koji se može primeniti na bilo koju površinu, objekat, blok i grad. Dobijeni rezultat je univerzalno primenljiv i promenljiv. Program Raznovrsnost sadržaja kao i ambijenti koji se formiraju oko njih predstavljaju jednu od bitnih karakteristika rešenja. Tematski organizovane funkcije unutar ostrva učestvuju u ekspanziji kompleksa u smeru more – kopno i kopno – more, pri čemu se stvaraju uročno-posledične veze u njihovom funkcionisanju i daljem razvoju kao celine. U strukturi programa uočavaju se sledeće celine i njihovi prateći sadržaji raspoređeni po ostrvima: I grupa ostva:

1. SPORT : surf, jahting, paraglajding, bazeni za plivanje...
2. SMEŠTAJ: hotel, restorani, spa, plaže…
3. HRANA: etno selo, nacionalni specijaliteti, festivali, ribolov…
4. UMETNOST: galerije na otvorenom, radionice, umetnost tla (Land Art) i vode (Water Art)...

II grupa ostrva:

1. ZABAVA: muzika, tematski parkovi, cirkus, pirati…
2. MULTIMEDIJA: projekcije, multimedija, digitalna umetnost…
3. DIVE IN (ZARONITE U): vodeni bioskop, vodeni salon, barovi na vodi…

   Konstrukcija Volumeni ostrva se mogu postići nasipanjem zemlje. Kao dodatak strukturi predlaže se upotreba različitih tipova zaštite od erozije morske obale i vegetacije kao sekundarnog oblika zaštite. Tipove zaštite obale treba birati u skladu sa potrebama i mogućnostima ostrva, kao i aktivnostima koje se na njima odvijaju. Predlozi tipova zaštite obale: 1. Talasobran (seawall) Njegova funkcija je zaštita naseljenih, zaštićenih i rekreativnih područja od neželjenih dejstava plima i talasa. 2. “Ishrana” plaže (Beach nourishment) To je proces u kom sedimenti (obično pesak) izgubljeni putem erozije bivaju zamenjeni sedimentnim izvorima izvan plaže koja erodira. Veća širina plaže može smanjiti štetne uticaje koje oluje stvaraju obalnim strukturama raspoređivanjem energije preko zone predviđene za surfing, štiteći obalnu brdovitu strukturu i infrastrukturu od oluja, bura i neuobičajeno visokih plima. Ovo je jedan od tri najčešće upotrebljavanih metoda za zaštitu morskih obala. 3. Lukobrani Lukobrani su strukture konstruisane kao deo zaštite obale ili sidrišta od negativnih efekata vremenskih uslova, plime i oseke. Oni smanjuju intenzitet dejstva talasa a time i eroziju obalnog tla, obezbeđujući sigurno usidravanje. Lukobrani koji se nalaze dalje na pučini se smatraju odličnim stvaraocima talasa pogodnih za surfing 4. Veštački surf grebeni Strukture koje stvaraju idealne uslove za surfing. Održivi razvoj Upotreba obnovljivih resursa i prirodnih materijala, zelenih površina i reciklaže, uz pomoć tehnologija koje redukuju emisije štetnih supstanci i potrošnju energije, pomaže stvaranju okruženja koje je zdravo za čoveka, sa pozitivnim efektom na klimu, kao i ekonomsku i ekološku održivost. Projekat u PDF formatu preuzmite ovde

URBAN ANIMAL - Godišnje nagrade za 2012. organizacije Animal Architecture. Animal Architecture traži ideje o tome kako projektovanje za sinantropske životinje može da preoblikuje, proširi i redefiniše urbani kontekst.  

Objavljeni su rezultati izbora za Evropsku nagradu za javni gradski prostor 2010: Dve jednakovredne nagrade Open Air-Library, Magdeburg, Germany by KARO* with Architektur+Netzwerk Den Norske Opera & Ballet, Oslo, Norway by Snøhetta Posebna priznanja Urban Activators: Theater Podium & Grotekerplein, Rotterdam, Netherlands by Atelier Kempe Thill Paseo Marítimo de la Playa Poniente, Benidorm, Spain by Office of Architecture in Barcelona Passage 56/Espace Culturel Écologique, Paris, France by atelier d’architecture autogérée Casetas de Pescadores en el puerto, Cangas do Morrazo, Spain by Irisarri + Piñera Pobedničke radove odabrao je međunarodni žiri, kome je predsedavao Rafael Moneo. Evropska nagrada za javni gradski prostor dodeljuje se svake dve godine u organizaciji šest evropskih institucija, sa ciljem da prepozna i podrži projekte urbane obnove i stane u odbranu javnih prostora u gradovima. Prvi put je dodeljena 2000. goine, a ovo je šesti ciklus. Više o nagradi na zvaničnom sajtu. Pregled nagrađenih radova dostupan je u PDF formatu.  

West 8 je međunarodni biro za urban dizajn i pejzažnu arhitekturu, koji je 1987. godine osnovao Adriaan Geuze. Grupu West 8 danas čini internacionalni tim od 75 arhitekata, urbanih dizajnera, pejzažnih arhitekata i industrijskih inženjera.