Studentkinje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sanja Ivkov i Anđela Đorović osvojile su specijalnu nagradu u konkurenciji 6 ekipa iz 6 zemalja (Bugarska, Ukrajina, Gruzija, Rusija, Turska i Srbija) na 5. Međunarodnom studentskom konkursu u organizaciji Arhitektonskog fakulteta Slobodnog Univerziteta u Varni – Bugarska, održanom od 16. – 19. maja 2012.

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je Arhitektura na otvorenom – Zaštita ostrva i Zona rekreacije Zlatni pjasci sa Idejnim rešenjem kompleksa rekreativnih sadržaja na novoformiranim ostrvima – Varna– Crno more. Sanja i Anđela predstavile su projekat pod nazivom Wavelands u kome su razvile parametrički pristup baziran na glitch umetnosti.  Autor audio-vizuelnih efekata je inženjer elektrotehnike Stefan Malešević, a mentor doc. mr Aleksandar Videnović.

Evo šta su o projektu napisale autorke:

Koncept

Koncept oblikovanja proističe iz geometrijskog pristupa i savremenih pravaca u vizuelnom izražavanju i predstavljanju (glitch art) koji korespondiraju sa postojećom građenom sredinom, topografijom terena i oscilacijama morskih talasa.

* GLITCH ART predstavlja savremenu tendenciju u izražavanju u oblasti zvuka i slike. Zvuk i slika su rezultat digitalnih i analognih eksperimenta sa osnovnim činiocima (pixel -> slika | frekvencija -> zvuk).

Tehnologija je generator njegovog razvoja, dok sam glitch generiše sopstveni rast, modulacije i varijacije težeći da se implementira u prostor kao pokretač dinamike i ambijenta kroz vreme. Ovakav način razumevanja i viđenja ove pojave primenjen je kao vizuelni, konstruktivni i ambijentalni eksperiment.

 

Ciljevi i inovativnost rešenja

Ovo rešenje za cilj ima stvaranje oplemenjenih, ekološki značajnih i održivih prostora. Predložena akcija sa svojom reakcijom, odnosno rezultatom, prerasta u ideju koja se postepeno implementira u tkivo ostrva, a zatim i u šire izgrađeno okruženje. Novonastali prostori su pristupačni, ugodni, ambijentalno i konstruktivno atraktivni, sa zelenim površinama koje pozitivno utiču na životnu sredinu na mikro i makro planu. Ambijentalna raznovrsnost podstiče aktiviranje svih čula, što pospešuje doživljaj i opažanje okruženja i aktivnosti. Prostor se otvara svojim budućim korisnicima i širem okruženju.

Ovo rešenje predstavlja metod koji se može primeniti na bilo koju površinu, objekat, blok i grad. Dobijeni rezultat je univerzalno primenljiv i promenljiv.

Program

Raznovrsnost sadržaja kao i ambijenti koji se formiraju oko njih predstavljaju jednu od bitnih karakteristika rešenja. Tematski organizovane funkcije unutar ostrva učestvuju u ekspanziji kompleksa u smeru more – kopno i kopno – more, pri čemu se stvaraju uročno-posledične veze u njihovom funkcionisanju i daljem razvoju kao celine.

U strukturi programa uočavaju se sledeće celine i njihovi prateći sadržaji raspoređeni po ostrvima:

I grupa ostva:

1. SPORT : surf, jahting, paraglajding, bazeni za plivanje…
2. SMEŠTAJ: hotel, restorani, spa, plaže…
3. HRANA: etno selo, nacionalni specijaliteti, festivali, ribolov…
4. UMETNOST: galerije na otvorenom, radionice, umetnost tla (Land Art) i vode (Water Art)…

II grupa ostrva:

1. ZABAVA: muzika, tematski parkovi, cirkus, pirati…
2. MULTIMEDIJA: projekcije, multimedija, digitalna umetnost…
3. DIVE IN (ZARONITE U): vodeni bioskop, vodeni salon, barovi na vodi…

  

Konstrukcija

Volumeni ostrva se mogu postići nasipanjem zemlje. Kao dodatak strukturi predlaže se upotreba različitih tipova zaštite od erozije morske obale i vegetacije kao sekundarnog oblika zaštite. Tipove zaštite obale treba birati u skladu sa potrebama i mogućnostima ostrva, kao i aktivnostima koje se na njima odvijaju. Predlozi tipova zaštite obale:

1. Talasobran (seawall)

Njegova funkcija je zaštita naseljenih, zaštićenih i rekreativnih područja od neželjenih dejstava plima i talasa.

2. “Ishrana” plaže (Beach nourishment)

To je proces u kom sedimenti (obično pesak) izgubljeni putem erozije bivaju zamenjeni sedimentnim izvorima izvan plaže koja erodira. Veća širina plaže može smanjiti štetne uticaje koje oluje stvaraju obalnim strukturama raspoređivanjem energije preko zone predviđene za surfing, štiteći obalnu brdovitu strukturu i infrastrukturu od oluja, bura i neuobičajeno visokih plima. Ovo je jedan od tri najčešće upotrebljavanih metoda za zaštitu morskih obala.

3. Lukobrani

Lukobrani su strukture konstruisane kao deo zaštite obale ili sidrišta od negativnih efekata vremenskih uslova, plime i oseke. Oni smanjuju intenzitet dejstva talasa a time i eroziju obalnog tla, obezbeđujući sigurno usidravanje. Lukobrani koji se nalaze dalje na pučini se smatraju odličnim stvaraocima talasa pogodnih za surfing

4. Veštački surf grebeni

Strukture koje stvaraju idealne uslove za surfing.

Održivi razvoj

Upotreba obnovljivih resursa i prirodnih materijala, zelenih površina i reciklaže, uz pomoć tehnologija koje redukuju emisije štetnih supstanci i potrošnju energije, pomaže stvaranju okruženja koje je zdravo za čoveka, sa pozitivnim efektom na klimu, kao i ekonomsku i ekološku održivost.

Projekat u PDF formatu preuzmite ovde