Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI.

Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine.

Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije.

Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta.

U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao:

Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti – dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi.

Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju. 

Izvor: Sadar+Vuga.