Na gomili knjiga koje sam dobio poslednjih meseci sa raznih strana, a o kojima planiram da napišem nešto, već mesecima stoji i ova – Pejzažni gradovi: poređenje razvoja urbanog identiteta Banjaluke i Graca, autora Dijane Simonović. Zapravo, ne stoji – pošto sam je više puta sa te gomile uzimao, prelistavao, iščitavao, ostavljao na radnom stolu, pokazivao posetiocima, nosio od kuće do kancelarije i obratno. A počelo je sasvim bezazleno – knjiga je bila u paketu sa još nekoliko publikacija koje sam dobio od kolega sa fakulteta iz Banjaluke. Da je u tom paketu i jedna sasvim posebna knjiga, shvatio sam čim sam ga otvorio. Ova knjiga izdvajala se sasvim neobičnim naslovom, kao i izuzetnim nivoom grafičke opreme, retkim u današnje vreme. Naslov je na prvi pogled bio sumnjiv, kao neočekivani spoj nekih zanimljivih pojmova, a tvrdi povez i dizajn učinili su mi se preozbiljnim. Onda sam počeo da listam. Prvo me dočekala ljubazna posveta, a odmah zatim ozbiljan i precizan sadržaj, kakav dolikuje stručnoj publikaciji. Da knjiga neće biti baš tako stroga i dosadna, nagoveštavao je tek poneki vragolasto - ženski bordo detalj u listingu poglavlja. Poglavlja koja su usledila bila su sve samo ne dosadna. Posle ponovnog upozorenja u uvodnim napomenama, upao sam u vihor teoretskih razmatranja pojmova najavljenih još u naslovu. Pejzažni grad nasuprot vrtnom gradu i gradskom pejzažu, urbani identitet, duh mesta, kontekst, urbane forme… Za mene, ovo je i najvredniji deo knjige. Radi se o svojevrsnom pojmovniku – sistematičnom pregledu ključnih obeležja gradskog prostora. Arhitektonske publikacije su obično razbarušene, kao i njihovi autori, te dobar deo svoje poruke ne uspevaju da prenesu usled formalne nedoteranosti. U ovoj knjizi dobili smo jasan, pregledan i udžbenički upotrebljiv materijal, koristan studentima, arhitektima i urbanistima, a sigurno i brojnim drugim čitaocima, profesionalno ili sasvim emotivno vezanim za grad. Neko drugi verovatno će reći da je doprinos ove knjige prevashodno u tome što je, na način koji bi poželeo svaki grad, sakupljena, sistematizovana i analitički prikazana građa o razvoju grada Banjaluke. Uz obilje prvoklasnih ilustracija, od arhivskog materijala, fotografija i reprodukcija planova, do izuzetno šarmantnih autorkinih skica, ova knjiga predstavlja i udžbenik za sve koji žele da nauče nešto o Banjaluci. Budući da je knjiga rezultat ozbiljnog naučno-istraživačkog rada, teorijske postavke i tumačenja proverena su i prikazana ne samo kroz studiju Banjaluke, već, opet kao što nam naslov nagoveštava, kroz povlačenje paralela sa razvojem Graca. Poređenjem procesa koji su formirali Banjaluku i Grac, nekih iznenađujuće sličnih, a nekih sasvim različitih, autorka je učinila značajnu stvar za svoj grad i praktično ga postavila na mapu ozbiljnih evropskih gradova. Ostaje nam da se nadamo da će, podstaknuti primerom Dijane Simonović, i neki drugi istraživači proizvesti slične publikacije o svojim gradovima, te da će njihov rad suštinski uticati na unapređenje stanja u kome se nalaze naše kuće, ulice i gradovi. Dijana Simonović Pejzažni gradovi: poređenje razvoja urbanog identiteta Banjaluke i Graca Arhitektonsko-građevinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banjaluka, 2010. ISBN 978-99955-667-2-2 COBISS.BH-ID 1839640 299 strana, tvrdi povez Knjiga se može nabaviti od izdavača, kao i u knjižarama Građevinske knjige. Tekst: Goran Petrović

Čika Mika se ne da. Upravo je izdao novi broj svog časopisa - ARD review 38/2011. Ovaj časopis, dugovečan i žilav kao i njegov tvorac, u novom broju donosi, između ostalog, prikaze aktuelnih projekata i nagrađenih radova mladih arhitekata, nekadašnjih Čika Mikinih učenika, ali i dva izuzetno zanimljiva i značajna priloga iz naše, pomalo zaboravljene istorije - obiman tekst o nekadašnjem Centru za stanovanje IMS, kao i podsećanje na dr Ivana Petrovića, pionira u oblasti istraživanja metodologije projektovanja. Ovi tekstovi su svedočanstvo o vremenu kada se i kod nas neko ozbiljno bavio primenjenim istraživanjima u oblasti arhitekture, odnosno kada se od takvog rada moglo pristojno živeti. Razbarušen i neformalan, ovaj časopis je i dalje praktično jedina periodična publikacija koja se kod nas bavi kritičkim i naučno zasnovanim promišljanjem na temu arhitekture i grada. Časopis ARD reviev je u potpunosti delo dr Mihaila Čanka, člana Akademije arhitekture Srbije, naučnog savetnika, nekadašnjeg direktora Centra za stanovanje IMS i Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, uglednog projektanta i istraživača, eksperta za pitanja stanovanja i vrednovanja u arhitekturi. Ovaj i prethodni brojevi časopisa dostupni su i u digitalnom obliku.

Veoma zanimljiva knjiga Planning for placeskoju je priredila organizacije CABE. Knjiga je jednostavan prikaz najznačajnih elemenata koji mogu pomoći lokalnim (javnim) vlastima da razviju kvalitetnu strategiju prostornog razvoja. Knjiga Planning for places definiše kritične elemente za razvoj osnovne strategije i ukazuje na to kako određeni prostori funkcionišu, šta ih čini posebnim i mogućnosti koje ti prostori pružaju. Knjiga se može downloadovati u pdf formatu (1.48Mb) preko sajta www.cabe.org.uk/publications/

Na slici je ilustracija koja prati interesantan prilog iz britanskog propagandnog magazina sa kraja II svetskog rata. [1] Ceo članak u ovoj publikaciji, inače posvećenoj ratnim temama, bavi se obnovom gradova u periodu koji treba da nastupi nakon konačne pobede nad silama Osovine. U članku se opisuje nestašica novca i građevinskog materijala, kao i potreba za hitnim rešavanjem stambenog problema nezamislivih razmera. Kao rešenje problema preporučuje se masovna planska stambena izgradnja, uz što veći stepen industrijalizacije građenja, ali uz tipično britansko skretanje pažnje na neophodnost postizanja neophodnog kvaliteta ne samo stanova, nego i javnog prostora. Danas, kada se istovremeno suočavamo sa nedostatkom stambenog prostora, visokim cenama novih stanova na tržištu, ekonomskom krizom, ali i usitnjenošću građevinske industrije, posebno operative, kao i hroničnim nedostatkom kvalifikovane radne snage, ponovo se pokreće pitanje masovne stambene izgradnje. Novi objekti i naselja, namenjeni za socijalne stanove, čija je izgradnja više puta najavljivana, a izvesno je i da će se, u većem ili manjem obimu, svakako i desiti, ne bi smeli da ponove greške iz posleratnog perioda i dovedu do stvaranja neadekvatnih, razgrađenih gradskih prostora. Neophodno je insistirati na kvalitetu javnog prostora, koji se ogleda u raznovrsnosti, mešanju namena, dobrom i jasno definisanom kontaktu privatnog i javnog, umesnoj i održivoj primeni materijala i oblikovnih rešenja. Samo na taj način novi delovi grada postaće nešto više od neugodnih spavaonica. [1] „Priprema za obnovu i izgradnju domova“, Glas pobede, specijalni broj, n. dat., p. 35.