Za bolju arhitekturu

Dr Jelenа Atаnаcković Jeličić, prvi diplomirаni inženjer аrhitekture nа Fаkultetu tehničkih nаukа u Novom Sаdu, a danas profesor, u sklopu aktuelnog projekta CAB: Žene u arhitekturi govori o novosadskoj školi arhitekture, svom radu sa studentima i stanju u današnjoj arhitekturi uopšte.

O projektovanju

Dominantno se bavim arhitektonskim projektovanjem, iako sam mišljenja da projekte u najvećoj meri definiše odnos prema prostoru, a ne razmera. Najizazoviniji su projekti koje radite za ljude iz najbližeg okruženja, gde se gubi granica privatnog i profesionalnog.

Slike 1 i 2. Centralna zgrada Univerziteta u Novom Sadu

O ženskom principu

Ne verujem u podelu na ženske i muške autore, već u podelu na kvalitetnu i nekvalitetnu arhitekturu. U svim projektima do sada bila sam deo autorskog tima i pripadnost tom timu je ono sto me čini ponosnom.

Bilo bi dobro izbeći zamku u kojoj te okruženje posmatra kao ženu-arhitektu i postići da te posmatraju samo kao arhitektu.

O uticajima

Verujem da što se duže bavite bilo kojom profesijom i što više učite, postajete sve svesniji sopstvenog neznanja. U poslednjih nekoliko godina, najviše me interesuje odnos dostignuća društvenih i humanističkih nauka i arhitekture, pa u tom smislu, neki od uticaja bili bi Žan Bodrijar (Baudrillard), Žil Delez (Deleuze), Peter Sloterdajk (Sloterdijk), ali i mnogi drugi.

Slika 3. Poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu

O radu sa studentima

Rad sa studentima je moje osnovno opredeljenje i preokupacija i sve ostalo je direktno povezano sa tim. Ovo znači da smatram da bavljenje akademskim radom nosi najviši mogući stepen odgovornosti, koja se onda odslikava i na sve druge sfere profesionalnog života.

O savetima

Najbolji savet koji sam dobila je da istrajem u svojim uverenjima. Mislim da je veoma teško savetovati mlađe kolege, a da pri tome ne zvučite patetično ili pretenciozno. Trudim se da ih savetujem oko konkretnih dilema u vezi njihovih grafičkih radova i drugih projekata, a manje oko životnih odluka.

Slika 4. Konkursno rešenje za Muzej savremene umetnosti Vojvodine

O današnjem stanju u arhitekturi

Bojim se da arhitektura (a kada kažem arhitektura, tu apsolutno podrazumevam i urbanizam i dizajn enterijera) u našoj kulturi zauzima mesto sa minimumom značaja i, verujem da se sa ovom tezom susreće veliki broj kolega u svakodnevnom profesionalnom životu. Iako je, za veliki broj profesija, ipak relativno teško zamislivo da ih obavlja neko bez odgovarajućeg obrazovanja, u slučaju arhitekture često se susrećemo sa situacijom u kojoj sami vlasnici projektuju, a zatim i izvode svoje zamisli. Ovo često ima za rezultat građevine ili cele urbane fragmente u kojima je, usled neprepoznatljivih i/ili neusaglašenih funkcija, značenja ili estetika, sintaksa prostora nebalansirana, nejasna ili trivijalna.

Sa druge strane, diskusija o arhitektonskim ili urbanističkim zamislima ili delima u javnom mnjenju se veoma često svodi na zaključak da se nešto nekome „sviđa“ ili „ne sviđa“, a da pri tome, javnost zapravo ima veoma malo informacija o onome što su dostignuća savremene projektantske prakse na globalnom nivou. Na žalost, čini se da u našem društvu arhitektura ne predstavlja dovoljno interesantnu temu za veći broj medija.

Hoću da kažem da je borba za priznanje struke kao važnog elementa kulture jednog naroda mukotrpan proces i da su trenuci u kojima je zaista moguće primeniti neka znanja retki.

Slika 5. Višeporodično stanovanje u Novom Sadu

O novosadskoj školi arhitekture

U duhu prethodno izrečenog, i formiranje nove akademske institucije koja će se baviti pitanjima uređenja prostora je težak posao. Zahvalni smo profesoru Ranku Radoviću na uspostavljanju temelja onoga što se danas zove Departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ali istovremeno se i sami svakodnevno suočavamo sa izazovima unapređenja nivoa nastave, uslova studiranja, oblasti koje studijski programi pokrivaju i pokušajima da, kroz studente koji diplomiraju, podižemo nivo arhitektonske prakse u Srbiji.

Dr Jelenа Atаnаcković Jeličić prvi je diplomirаni inženjer аrhitekture nа Fаkultetu tehničkih nаukа u Novom Sаdu, na kome je i magistrirala i doktorirala. Kаo nаstаvnik nа Fаkultetu tehničkih nаukа, vodi znаtаn broj predmetа nа osnovnim, mаster i doktorskim studijаmа. Od 2011. vodi Kаtedru zа аrhitektonsko/urbаnističko plаnirаnje, projektovаnje i teoriju nа Depаrtmаnu zа аrhitekturu i urbаnizаm FTN-а. Nаgrаđivаnа je nа međunаrodnim konkursimа, а učestvovаlа je i u rаdu žirijа međunаrodnih konkursа iz oblаsti аrhitekture i urbаnizmа. Sa autorskim timom Kabinet 505 uspešno je realizovala više objekata. Aktivni je inicijаtor, orgаnizаtor i učesnik nаučno-istrаživаčkih skupovа , projekаtа i publikаcijа – međunаrodnih, regionаlnih, nаcionаlnih i pokrаjinskih.


MZ
20-Sep-2013

Architects, Architecture, Jelena Atanacković Jeličić, Novi Sad, Women in architecture

Leave a Reply