Luksemburški paviljon – Venecija 2012

Za svoje peto učešće na Venecijanskom bijenalu, Luksemburg je kao temu konkursa definisao Futura Bold – naziv koji za cilj ima da ilustruje težnju ove zemlje da se na Bijenalu predstavi kroz konceptualni projekat kojim se analizira i diskutuje o savremenoj izgrađenoj sredini na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou, i stimuliše dalja rasprava o izgrađenoj sredini u Luksemburgu.

Na ovu temu najbolje je odgovorio projekat Post-City autora Yi-der Chou, Radim Louda, Philippe Nathan. Ovaj mladi tim pokušao je da kroz osetljivu analizu istraži već postojeće situacije Luksemburške izgrađene sredine. Oni svoj projekat definišu pre kao stav prema gradu nego kao konkretan urbanistički predlog.

Post-City predlaže povezivanje gustim koridorom urbanih situacija  5 specifičnih sredina savremenog Luksemburga: Belval, Berchem, Ingeldorf, Kirchberg i Schengen, koje autori projekta smatraju podjednako važnim u razvoju ove zemlje. Post-City je sastavljen od izuzetno efikasne i pragmatične infrastructure i  velikog broja postojećih i izmišljenih urbanih situacija, što mu omogućava da postane vizuelni skup urbanih realnosti i urbanih potencijala. Prirodna posledica tog procesa je trijangulisano urbano tkivo sa vezom kroz svoje središte, koje seče teritoriju Luksemburga ostavljajući između urbanizovanih delova nedefinisan pejzaž, teritoriju mogućnosti.

Sama izložba, koja se nalazi u stanu u Ca’ del Duca na Velikom Kanalu u Veneciji, sastoji se od gipsane makete izrađene u saradnji sa Vincent de Rijk iz Roterdama, 5 plakata autorke Eva le Roi iz Brisela i knjige koju su grafički opremili Manuela Dechamps Otamendi i Maxime Delvaux iz Brisela. Knjiga je više od vodiča kroz izložbu, već služi da ilustruje i otvori nova pitanja i razgovore kroz doprinose pisaca, kritičara, istraživača i arhitekata.

Razgovarali smo sa jednim od autora paviljona, Radimom Loudom. Ovaj mladi belgijski arhitekta sa međunarodnim iskustvom odgovorio je na nekoliko naših pitanja na temu projekta, ali i same postavke izložbe.

CAB: Pročitali smo Vaš opis projekta. Posebno nam se dopadaju 7 situacija i njihove ilustracije. One predstavljaju zanimljivo, pomalo futurističko, simbiotičko povezivanje naizgled potpuno različitih tipologija i programa. Da li takve situacije već postoje u urbanom životu Luksemburga? Koliko ste inspiracije za te scenarije pronašli u postojećoj izgrađenoj sredini?

RL: Kao pr vo, Post-City treba posmatrati kao pokušaj istraživanja potencijala već postojećih uticaja sredine kroz osetljiviju analizu. Počeli smo tako što smo odabrali 5 specifičnih sredina koje po nama oslikavaju određenu realnost zemlje. Sa fotografom (Maxime Delvaux/354 photographers) izašli smo na teren da te prostore istražimo. Neki od tih odnosa ili sinergija koje nalazite u scenarijima su zapravo uvećani ili preterani prikaz stvarnosti. Luksemburg se može smatrati „među-gradom“ ( Zwischenstadt – Thomas Sieverts) , prostorom koji nema ni potpuno urbani ali ni ruralni karakter. Ovo neplanirano (r)urbano stanje zemlje dovodi do situacije koje arhitekti često zanemaruju ili ignorišu. Nama je bilo bitno da baš njih istražimo i da ih upotrebimo kao primarni materijal za projekat.

Od tih 5 postojećih situacija izabrali smo 19 tipologija (paviljon, benzinska stanica, poslovna kula…) od kojih je sačinjena izgrađena sredina. Scenariji su posledica promene u tim tipologijama kako bi se stvorio nov (r)urbani potencijal i dinamika.

CAB: Post-City predlaže mrežu veza između 5 lokacija u Luksemburgu od kojih se svaka odlikuje specifičnim karakterom i značajem za zemlju. Ako pretpostavimo da su te veze infrastruktura budućeg urbanog razvoja, šta mislite da će se desiti sa preostalim prostorom, ili kako ste je nazvali – „teritorijom mogućnosti“?

RL: Odlučili smo da se koncentrišemo na „infrastrukturu budućeg razvoja“ iz 2 razloga. Prvi je jednostavno praktičnost. Ako želite da analizirate kompleksnost neke teritorije, to morate učiniti jednostavnim sredstvima. Koncentrisanjem potencijala i postojećih situacija Luksemburga na ovim pravcima mogli smo da naglasimo narativ i specifične uslove, a pre svega njihovu grubu i neposrednu vezu. Drugi razlog nas dovodi do razmatranja preostalog prostora,  odnosno „teritorije mogućnosti“. Kao mladi arhitekti svedoci smo poraza velikih urbanih poteza i planiranja. U isto vreme, ne možemo zamisliti da se (r)urbani razvoj prepusti sebi bez ikakvih smernica i promišljanja njegove budućnosti. U tom smislu, želeli smo da stvorimo dvostruki diskurs. Situacije koje prikazujemo u Post-city stripu proizilaze iz specifičnih luksemburških uslova ali se u isto vreme mogu primeniti i na druge evropske zemlje. Eva le Roi nacrtala je našu triangulisanu mrežu na mapi Evropi želeći da da prikaže ponavljanje i univerzalnost takvog stanja takvih teritorija u globalizovanoj Evropi. Preostali, odnosno negativni prostor koji je time stvoren postaje neophodan prostor za sve ono što želi, treba ili mora da pobegne od uslova u savremenom globalnom gradu. Na vama je da odlučite šta će se tu naći, mi želimo da to ostane tako kako je – „teritorija svih mogućnosti“.

CAB: Sama izložba na Bijenau sastoji se od makete, 5 ilustracija i knjige. Možete li da nam objasnite kako su ovi elementi povezani sa projektom i koji je njihov značaj?

RL: Post-city teži da nas približi našoj savremenoj izgrađenoj sredini. Pokušali smo više da postavljamo pitanja nego da dajemo odgovore. U to smislu, smatrali smo važnim da kompleksnost teritorije predstavimo različitim sredstvima. Iako su sva ta sredstva podjednako bitna, ona predstavljaju različite analize teritorije. Fizička pojavnost makete na direktan način prikazuje odnose između tipologija, samim tim i jednu novu realnost. Ilustracije koje je načinila Eva le Roi naglašavaju veze između različitih razmera, a zoom-out serija prikazuje naš pristup. Mi smo teritoriju posmatrali i u njenom lokalnom karakteru i u globalnoj razmeri. Knjiga se sastoji iz 3 dela, gde prvi prikazuje tipologije i fotografije postojeće sredine, a drugi objašnjava scenarije koje smo osmislili. Za treći deo pozvali smo različite učesnike da pišu o Post-city i tako je nastala zbirka tekstova renomiranih, ali i mladih arhitekata koji izražavaju različita mišljenja i formiraju sopstvenu diskusiju na ovu temu. Svaki element izložbe treba posmatrati i kao oruđe koje smo koristili tokom procesa, ali i kao njegov finalni proizvod.

CAB: Koliko je lokacija izložbe – apartman u  Ca’ del Duca – uticala na sadržaj i formu izložbe?

RL:  Ca’ Del Duca apartman je vrlo posebna lokacija. Nalazi se na samom Velikom Kanalu (Grande Canale) i ima istorijsku vrednost ali i domaćinski ugođaj. Izlaganje instalacije koja govori o celoj jednoj zemlji u jednom stanu stvorilo je neočekivane ali snažne uticaje. Maketa prolazi kroz 5 soba. Svaka od 5 postojećih situacija ima svoju sobu, svoj ambijent. Uticaj konteksta na instalaciju koja pokušava da prikaže potencijal generičkih i postojećih urbanih situacija čini nam se izuzetno uzbudljivim.

CAB: Kako su reagovali posetioci Bijenala? Kako su reagovali na izložbu a kako na sam projekat?

RL: Cilj projekta bio je da postavi pitanja na različitim nivoim i različitim ljudima. Bijenale je po tome specifično – posećuju ga i „obični građani“ kao i stručnjaci iz naše oblasti. Do sada smo imali dobar odziv i od jednih i od drugih. Instalacija je pristupačna na više nivoa. Neki posetiocu su bili prvo posebno ushićeni lepotom ili snagom makete, ilustracija i knjige, da bi onda s vremenom zaista ušli u suštini i proključili se debati. Zbog toga nam je izuzetno drago. Dobili smo pozive i da projekat izložimo u drugim evropskim gradovima, što nam je posebno zanimljivo jer mi Post-city ne posmatrani kao projekat rađen posebno za Luksemburg, već kao šire promišljanje o savremenim gradskim uslovima.

Foto: 354photographers, Philippe Nathan, Manuela Dechamps Otamendi

Ilustracije: Eva le Roi

© Fondation de l’ Architecture et de l Ingenierie, Luxembourg 2012 www.fondarch.lu


MZ
22-Oct-2012

Architecture, Exhibition, Interview, Luxembourg, Venice Biennale

Leave a Reply