Projekat novih smeštajnih jedinica u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, čiji su autori članovi Centra za arhitekturu Beograd,  nominovan je za Nagradu evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013. Ovaj projekat urađen je u okviru Programa za poboljšanje uslova u VP domu Kruševac, koji je finansirala Evropska komisija.

Vaspitno-popravni dom Kruševac poznata je institucija, opisana u nekoliko filmskih i televizijskih ostvarenja iz perioda bivše Jugoslavije. Dobio je nadimak „Sivi dom“ zbog istoimene kultne TV serije iz 80-tih godina, koja se bavila teškim životom zatvorenih maloletnih delikvenata.

Život problematičnih mladih koji odrastaju u ovoj popravnoj ustanovi nije se mnogo promenio od tog vremena. Jedan od osnovnih razloga su stari i loše održavani  objekti, sa neodgovarajućim bezbednosnim uslovima. Propali i premali prostori za učenje, rad i spavanje, loša higijena i mešanje grupa različitih uzrasta pokazali su se neodgovarajućim za 21. vek.

Evropska komisija obezbedila je finansiranje za realizaciju novih objekata, čiji je osnovni cilj poboljšanje ukupnih uslova boravka štićenika u ovoj ustanovi. Projektovano je i izgrađeno osam novih smeštajnih jedinica, stacionar i objekat izolacije, sa pratećom infrastrukturom.

Nove smeštajni paviljoni imaju dvokrevetne i trokrevetne sobe, a svaka soba ima kupatilo. U prizemlju svakog paviljona nalazi se veliki prostor za obedovanje i slobodne aktivnosti. Uslovi u ovim paviljonima ne razlikuju se mnogo od uslova u standardnom studentskom domu.

Dva manja objekta (stacionar i izolacija) su specifični, sa višim bezbednosnim merama i odgovarajućim materijalima, instalacijama i opremom.

Najveći arhitektonski izazov je bio pomiriti utisak strogosti koji arhitektura mora da ostavi na korisnike i potrebu da se štićenici identifikuju sa prostorom u kom neprestano borave. Ovo je postignuto jednostavnim  arhitektonskim izrazom koji se bazira na arhetipskim oblicima.

Vizuelni koncept fasade sveden je na nekoliko strogo definisanih elemenata koji se ponavljaju. Način na koji su ti elementi raspoređeni na fasadi prilagođen je dinamičnom karakteru mladih ljudi koji u tim objektima provode vreme.

Ceo kompleks ostvaruje harmoničan odnos prema pejzažu, prvenstveno zbog upotrebe opeke kao dominantnog materijala. Odnos prema prirodnom okruženju dodatno je naglašen načinom na koji dispozicija objekata koristi prirodne potencijale same lokacije.

Realizacija objekata završena je u septembru 2012. Nosilac projekta je firma SAFEGE. Autori izvedenog rešenja su Goran Petrović i Vanja Petrović (Centar za arhitekturu Beograd). Rukovodilac projekta bio je Jaša Preger.

Foto: Miroslava Andrić