Intervju: Eva Vaništa Lazarević

U susret konferenciji Places and Technologies 2014, prof. dr  Eva Vaništa Lazarević, tehnički direktor konferencije, specijalno za CAB blog prenosi svoje utiske o radu na pripremi ovog skupa.

Šta je cilj ove konferencije?

Cilj se odnosi prevashodno na upoznavanje i umrežavanje mladih naučnika koji u današnjim uslovima sve teže ostvaruju preko potrebna putovanja – širenja i produbljivanja saznanja pa samim tim i sve manje sarađuju sa svojim kolegama iz akademskog sveta. Mlađi naučnici i akademci imaće zato na konferenciji priliku da se susretnu sa potvrđenim ekspertima iz sveta i čuju šta je novo, šta se pojavilo, ali i da provere dokle su sami stigli; da sagledaju realno svoja dosadašnja dostignuća i dostignuća sredine u kojoj živimo u odnosu na druge. To je nešto bez čega nijedna država na svetu ne može: bez jačanja svojih naučnih kadrova kroz komparaciju i kompetitivnost.

Šta izdvaja Places and Technologies od drugih arhitektonskih konferencija? Da li je ovo prvenstveno akademski ili stručni - arhitektonsko-urbanistički skup?

U moru konferencija koje se nude u svetu, ali i u regionu, želeli smo da organizujemo malo unapređenu fuziju, spoj čak tri srodne delatnosti: nauke, edukacije i tehnoloških saznanja iz same prakse. Ambiciozno zamišljeno nije bilo lako i organizovati: najviše predstavnike edukacije iz regiona i šire – dekane arhitektonskih fakulteta, koji se prvi put posle više od dve decenije sastaju u Beogradu, te strane eksperte iz prakse i vrhunske profesore – stručnjake iz svojih oblasti sa uglednih fakulteta iz Evrope.

Zbog čega je bitno da se povežu mesta i tehnologije? O mestu kao pojmu kod nas se još uvek retko govori, i dalje se priča o površinama ili prostoru.

Places na engleskom označuje mnogo širi kontekst nego što nama zvuči prvi asocijativni prevod: prostor, a možda ga više opisuje: mesto (ali i ne-mesto) gradova, u koje se svom silinom implementirala tehnologija. Ništa nije kao što je bilo još pre par godina – posebno se u sferi visokih tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Muzeji više ne sadrže artefakte, nego su virtuelni, ljudi međusobno ne komuniciraju direktno, nego preko društvenih mreža, javni prostori nemaju više samo klupe, nego solarne punjače i interaktivne mape. Turisti ne kupuju više turističke karte da bi se snašli u novom gradu nego prate informacije sa svojih smart telefona, koji zastarevaju svake godine do te mere da izgledaju smešno dok se ne zamene najnovijim modelima.

Koliko god se trudili da upotrebljavamo naše reči u govoru, potkrada se čak i srednjoj i starijoj generaciji sve više engleskih izraza, proizašlih iz ophrvanosti tehnologijama. Nijedna komunikacija dvoje ljudi na bliskom sastanku, ili poslovnih partnera u restoranu, pa i na večernjem izlasku ne teče bez stalnog praćenja smart telefona. Ovaj, reklo bi se ranije nevaspitan gest, proširio se planetom: nije mu se oduprla ni nemačka kancelarka, pomno prateći svoj smart telefon u prvom redu konferencije CeBIT. Ova pojava vezana je i za društvo izrazitih individualista u kakvom živimo.

Kako ste odabrali ključne govornike i goste konferencije? U kom pravcu kroz taj odabir pokušavate da usmerite poruke konferencije?

Međunarodne konferencije počivaju na ranijim višegodišnjim poznanstvima i kolegijalnosti. Upravni odbor ove konferencije je sazidan od – sticajem okolnosti – kompletno ženskog tima, a dotične su, uz mene, ugledne profesorke (prof. dr Milica Bajić Brković, zaslužna za institucionalnu podršku i preporuku ISOCARP-a, svetske asocijacije prostornih planera na čijem je čelu, prof. dr Aleksandra Krstić i prof. dr Aleksandra Đukić), koje su čitavu svoju karijeru posvetile naučnom pravcu arhitekture. One su imale priliku da pozovu svoje dugogodišnje ugledne kolege iz Evrope: iz Holandije, Belgije, Austrije, Velike Britanije i Italije, a naučni odbor čine, uz našeg dekana i naše profesore i eksperti iz čitavog sveta: Grčke, Portugala, Španije, Kipra, Velike Britanije, Poljske, Turske, Češke, Litvanije te poznata imena iz akademske zajednice iz regiona, uz profesore filozofskog i drugih tehničkih fakulteta.

Da konferencija ne bi bila samo akademska, a time možda i malo suvoparna i jednostrana, pozvali smo i goste iz prakse: francuski tim Nodesign.net dolaze iz Pariza i prikazaće svoja dostignuća u stvaranju virtualnih muzeja; neke od najuglednijih profesorki ovog podneblja: prof. dr Marija Todorović i prof. dr Anđelka Mihajlov, godinama su aktivne ne samo kod nas nego i na globalnom planu u svetu ekologije, korišćenja solarne energije i ostalim tehnološkim dostignućima, ali o tome više na samoj konferenciji. Čak je i jedan veoma agilni arheolog potvrdio svoje učešće: Rade Milić, autor prve interaktivne table u Beogradu i zaljubljenik u podzemni Beograd, sa svog aspekta će prikazati šta smo realno mogli i uspeli da izvedemo u Beogradu i na nekim od najpoznatijih arheloških iskopina u Srbiji.

Poruke će se kretati oko sledećeg: Dokle smo stigli, šta bismo sve mogli i kako bi to bilo uopšte danas moguće izvesti?

Na koji način mislite da ova konferencija može da doprinese lokalnoj akademskoj i profesionalnoj arhitektonskoj zajednici, kao i kvalitetnijem pristupu razvoju Beograda i drugih gradova regiona? Da li je konferencija naišla na podršku u stručnoj javnosti, posebno u smislu sponzorstva i donacija? Kakvu podršku su obećale institucije (ministarstva, sekretarijati, zavodi, lokalna samouprava)?

Telekom Srbija je prepoznao važnost ovog skupa i ponudio se za generalnog sponzora – to potvrđuje značaj novih tehnologija u gradovima i našoj sredini, čega su oni apsolutni dokaz: kao jedna od retkih kompanija koja ne mora da brine za svoj opstanak u ovako teškoj godini koju živimo.

Velika većina ambasada sa kojima smo razgovarali o podršci odmah su prepoznale temu zelenog aspekta u sprovođenju visokotehnoloških unapređenja prostora i jasno institucionalno podržale konferenciju. Nažalost, zbog ekonomske krize, samo je francuska ambasada želela da istovremeno pomogne i oko smeštaja i puta francuskih gostiju.

Od lokalnih samouprava, Savski venac se, kao retko agilna i napredna gradska opština, prihvatio učešća i finansijske podrške. Vračar je u poslednjem trenutku odustao sticajem političkih okolnosti, a neke opštine nam nisu ni odgovorile.

Urbanistički zavod, kao najveća urbanistička kuća u zemlji, je insitucionalno podržao skup, sa tehničkim direktorom zavoda u naučnom odboru. Stalna konferencija gradova i opština je uspela da prosledi informaciju lokalnim samoupravama u Srbiji. Konkretna mesta gde bi se najviše mogli implementirati zaključci koji se očekuju na skupu – lokalne samouprave, pa čak ni vojvođanske, nisu se odazvale niti aktivirale.

Privatne kompanije, kao Arhipro, pružile su međutim dobrodošlu finansijsku pomoć i pokazale razumevanje, što je uvek vezano za entuzijazam jednog, čelnog čoveka, u ovom slučaju žene, moje koleginice arh. Anje Milić.

Sve ovo navodim jer je sakupljanje finansijske podrške za konferenciju bio neizvesan i na neki način i ponižavajući posao, u trajanju od sedam meseci. Naš najuži organizacioni tim, dr Milena Vukmirović i ja napisale smo, molile i sastajale se sa sigurno petstotinjak ustanova, institucija, firmi i ambasada.

Veliko razumevanje pokazala je Inženjerska komora, koja nam je i vodeći finansijer, u potpunosti prepoznajući značaj ove teme. Ministarstvo nauke takođe je pripremilo sredstva, pa nam je i ta pomoć bila od vitalnog značaja za održavanje skupa.

Od firmi kao što je Philips, koji se odazvao, kao i Lafarge i još neki očekujemo takođe podršku, a čekamo i na odgovor norveške ambasade, da pomenemo neke od najpoznatijih donatora u našoj sredini.

Doprinos koji se očekuje možda neće dati brze i opipljive rezultate, ali će zasigurno biti dugoročnije strateški potreban. Naumili smo da napravimo knjižicu i priručnik smernica sa konferencije, lako primenjivih u lokalnim samoupravama, a koje se odnose na najnoviju primenu tehnologije u gradovima, gde će poglavlja predstaviti neki od učesnika Konferencije.

Uz proceedings – pregled svih stotinu i pedesetak radova na konferenciji, post festum će se raditi na dve veoma značajne publikacije, koje potvrđuju da je čitava ova avantura veoma imala smisla: Cambridge se ponudio da besplatno štampa najbolje izabrane radove sa konferencije na čemu ću biti urednik, sa još nekim izabranim stranim kolegama. Takođe, elitni stručni časopis Energy & Building će, preko uvažene gošće konferencije prof. dr Marije Todorović, uraditi tzv. special issue sa prikazom posebno važnih radova na konferenciji.

Konferenciju će sve vreme pratiti snimatelji, radiće se video klip za YouTube, a na Twitter-u i ostalim društvenim mrežama agažovano će biti reči o ovom skupu.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.


GP
19-Mar-2014

Architecture, Beograd, Conference, Eva Vaništa Lazarević, Technology

Leave a Reply