Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić, eds., Unfinished Modernisations: Between Utopia and Pragmatism (Zagreb: UHA, 2012)

Budući da su veliki majstori Zapada u prošlosti već temeljno proučeni (podaci o arhitektima i njihovim delima su bili lako dostupni, iz različitih razloga, kao što su dugovečnost i marketinške veštine istaknutih stvaralaca i veliki broj njihovih učenika i sledbenika), savremeni istraživači modernog perioda se okreću manje poznatoj oblasti bivše socijalističke Evrope, SSSR-a i takozvanih zemalja trećeg sveta.

Tokom poslednjih godina, mlađi istraživači su se dosta bavili temom arhitektonskog nasleđa bivše Jugoslavije. Na različite načine, sa različitim pristupima. Najveće istraživanje svakako jesu Nedovršene modernizacije, projekat koji je okupio učesnike iz svih zemalja bivše Jugoslavije, prikazan javnosti u više navrata, kroz konferencije i izložbe u nekoliko gradova regiona.

Rezultati rada na projektu sažeti su i publikovani u knjizi istog naslova. Ova publikacija sadrži impresivan broj priloga uglednih autora, koji su modernu arhitekturu i urbanizam bivše države sagledavali u kontekstu društvenih odnosa, tehnologije, arhitektonskog izraza, lokalnih posebnosti, uticaja, jezika, prožimanja, ideologije, komunikacije…

Urednici, Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić, vešto su se već u uvodnom tekstu ogradili od eventualnih primedaba: „…in no way [do we] pretend to write a coherent history of modern architecture in the region… we are not aiming at scholarly precision and comprehensiveness, but a broad description of the circumstances that produced certain pieces of architecture and of the modernising effects of these buildings and their significance today.“ Ako prihvatimo ovakav pristup istraživanju, iza uvoda će nas dočekati neverovatna količina podataka, ilustracija, promišljanja, komentara i analiza, koje predstavljaju izuzetan doprinos. I mnogo nostalgije.

Mnogi prikazani projekti, objekti, autori i ideje bili su pre ovog istraživanja nepoznati široj publici. Nesporne vrednosti, koje ovaj projekat otkriva i prikazuje, na ovaj način izmiču pretnji zaborava. Sa druge strane, projekat nam daje novi pogled na neke sasvim poznate kuće, prostore i ljude, koji zaslužuju da se o njima govori, odnosno koji imaju još nešto da nam kažu.

Meni lično, veoma je drago da je još jedno istraživanje na ovu temu uspešno realizovano. Od trenutka kada su Jelica i Jelena bojažljivo došle da se raspituju, preko njihovih širokih osmeha uz koje su preturale po prašini naše arhive, sve do dobro upakovanih radova svakako je trebalo mnogo upornosti i rada – na čemu im treba čestitati. Ovaj tekst prate neke od fotografija iz naše arhive koje su našle svoje mesto u knjizi.

Na kraju, ostaje nam da verujemo da će ovaj sjajni projekat podstaći neka nova istraživanja, koja će doprineti objektivnom katalogizovanju i valorizaciji graditeljskog nasleđa Moderne, kao neophodnog preduslova za njegovu (hitno potrebnu) zaštitu. Modernizacije su možda nedovršene, ali ne smemo dozvoliti da ostanu neuhvatljive.

Tekst: Goran Petrović
Ilustracije iz arhive CAB: Fragment fasade Televizorke (Blok 23, Novi Beograd) i Pilot-objekat IMS tehnologije građenja u Havani, Kuba.