U prvom delu teksta predstavili smo vam dva projekta Bjarke Ingelsa i PLOT studija, oba smeštena u centralnoj zoni novog južnog predgrađa Kopenhagena. U ovom, drugom delu teksta, predstavljamo vam stambeni-poslovni kompleks Osmica (8 House), u ovom nizu najnovije realizovano delo studia BIG, koje se nalazi na samom rubu južnog Ørestada iza koga se prostire potpuno ravni travnati pejzaž Danske i more.

Ovaj objekat pre svega impresionira svojom veličinom i kompleksnom formom. U osnovi objekat ima oblik broja 8 sa dva velika, javno dostupna, unutrašnja dvorišta. Dvorišta su različito uređena, atraktivnim pejzažnim rešenjima, a usled specifične geometrije objekta imaju i potpuno drugačiju atmosferu i osvetljenost.

Ono što ovaj kompleks izdvaja od sličnih atrijumskih formi jesu promene u visini i spratnosti objekta. Osim što omogućavaju bolji prodor osunčanja i vizure, ove promene u visini iskorišćene su i za formiranje javnih i polu-javnih pešačkih staza po rubu Osmice kojim se osim vizuelno, forma ovog kompleksa može iskusiti i fizički – kretanjem kroz njega. Ove staze koje polaze sa nivoa terena, odnosno zajedničkog dvorišta, vode do vrha, odnosno krova objekta, po njegovom spoljašnjem rubu odakle možete sagledati okolinu ili po unutrašnoj ivici odakle imate pregled kompleksne geometrije i  unutrašnjih dvorišta.

Šetnja kroz objekat otkriva kako njegovu kompleksnu fizičku strukturu i geometriju, tako i strukturu i profil njegovih stanovnika. Sa unutrašnje ulice, kroz male terase, jasno se sagledava enterijer stanova, čemu pogoduje i nedostatak zavesa i drugih senila na danskim prozorima. Veliki broj dečijih kolica, igračaka i druge opreme koje se može videti na terasama i oko objekta jasno vodi do zaključka da su pretežni stanovnici ovog kompleksa mlade porodice sa decom.

Mreža pešačkih staza, stepeništa i prolaza stanovnicima omogućava da svoj stambeni prostor ne doživljavaju kao stan na n-tom spratu objekta, bez direktnog kontakta sa tlom i zajednicom oko sebe, već da im omogući da iz svog stana, ako žele, zakorače direktno na javnu površinu. Zapravo, namera arhitektata bila je da, bez obzira na veliku gustinu i urbane uslove stanovanja, ostvare osećaj zajednice i pripadnosti karakterističan za naselja sa jednoporodičnim kućama. I zaista, ovaj objekat deluje potpuno samo-dovoljno jer osim različitih tipova stambenih prostora, sadrži i poslovne prostore, kafic, restoran, prodavnice, dečje ustanove i sve druge prateće programe karakteristične za jedno stambeno naselje.

Pored svih očiglednih prednosti i dobre namere arhitekata, ovakva inovatnivna forma nosi sa sobom i određene mane. Kompleksna geometrija uslovila je i kompleksnu konstrukciju, te se česte promene u visini koje omogućavaju da se spoljnom komunikacijom popenje sa dna na vrh objekta ogledaju u unutrašnjosti, odnosno nedostatku definisane spratne visine. Možemo samo pretpostaviti neobična rešenja koje je ovakva geometrija zahtevala u unutrašnjoj distribuciji.

A posebnu manu, nepredvidivu u fazi projektovanja, predstavljaju posetioci koji obilaze ovaj izuzetan primer stambene arhitekture. Krećući se slobodno javnim stazama, odnosno unutrašnjim ulicama, posetioci često prelaze i granicu privatnosti stanovnika prelazeći na njhove, samo delimično ograđene, privatne terase. Ovo je uslovilo neophodnost obaveštenja o pravilima ponašanja istaknutim na najposećenijim delovima objekta, kao i na sajtu ovog stambenog kompleksa. I pored toga, neki od stanara zaštitili su svoju privatnost i fizički blokirajući ulaz u terase, čime su zapravo negirali jedan od osnovnih motiva koncepta stanovanja u Osmici.

Tekst i fotografije: Milena Zindović

Ukoliko planirate da posetite Kopenhagen i istražujete znamenitosti koje ga krase, u svim zvaničnim vodičima ćete prvo naići na informacije o turističkim tačkama poput  glavne pešačke ulice Strøget, Kraljevske palate, starog luna-parka Tivoli ili statue Male sirene.  Međutim, ono što Kopenhagen izdvaja od drugih evropskih prestonica je pažnja posvećena savremenoj arhitekturi.

Ovaj grad u svojoj turističkoj ponudi ističe izuzetne primere arhitekture današnjice, kako danskih tako i stranih arhitekata. A svakako je jedinstveno to da visoki dometi arhitekture u Danskoj nisu rezervisani samo za javne objekte poput opera, biblioteke ili muzeja , već se posedno ističu rame uz rame s njima nalaze inovativni stambeni objekti, koji predstavljaju neke od najzanimljivih primera svetske savremene stambene arhitekture.U ovoj oblasti istaklo se više danskih arhitektonskih biroa, ali ime koje se najčešće sreće svakako je Bjarke Ingels.

CAB je za vas obišao i fotografisao tri poznata i impresivna stambena objekta u Ørestadu, južnom predgrađu Kopenhagena koje se izdvaja kao dom inventivne i savremene stambene i javne arhitekture. BIG-ov doprinos ovom novom naselju sastoji se iz tri pretežno stambene strukture: VM kuća (VM Houses), Planine (Mountain) i Osmice (8 House). U prvom delu ovog teksta predstvićemo vam prva dva objekta, usled njihove fizičke blizine i istog konteksta, ali i činjenice da su u pitanju 2 rana dela ovog sada već svetski poznatog arhitekte.

VM kuće jedan su od prvih izvedenih projekata Bjarke Ingelsa (2004-2005), rađen u okviru studia PLOT u kome je Ingelsu partner bio Julien De Smedt. Ovaj stambeni kompleks sastoji se iz dva objekta, čije osnove podsećaju na slova V i M, otkud i naziv celog projekta. Kompleks prepoznatljive arhitekture smešten je na glavnom pravcu razvoja Ørestada – uz samu izdignutu liniju metroa. Objekti su slobodno stojeći, postavljeni upravno na ulični front, čime naglašavaju prostore nastale između objekata. Orjentišu se ne prema ulici i uličnom frontu, jer on i nije definisan, već prema lepo uređenim i negovanim unutrašnjim dvorištima.

Izostaje jasna definicija bloka kompleksa, već se ova dva objekta uklapaju u niz slobodnostojećih stambenih i javnih objekata raspoređenih duž ove ulice. Potpuno otvorene zelene površine oko objekata, javno prizemlje koje ne ometa pešačke tokove i velike staklene fasadne površine koje prolazniku omogućavaju pogled u savremene enterijere, ostavljaju utisak otvorenosti i demokratičnosti. Arhitektura ovih objekata oslikava dansko društvo i njegove vrednosti.

Odmah pored VM kuća nalazi se objekat nazvan Planina, možda najpoznatije delo Bjarke Ingelsa i studia PLOT, iz 2008. godine. Ovaj objekat odlikuje potpuno drugačiji pristup konceptu stanovanja. Iako se i ovaj objekat nalazi tik uz metro-liniju, u njegovom izgledu sa ulice dominira garaža. Prvih nekoliko nivoa koji formiraju ulični front zapravo su nivoi garaže i jedini javno dostupan prostor objekta. Strogo kontrolisan ulaz i korišćenje inovativnih liftova koji se osim vertikalno mogu kretati i horizontalno duž hodnika, na posetioca ostavljaju utisak da se radi o ekskluzivnom objektu.

Privatnost stanara potpuno je zaštićena i sa strane fasade: otvorene drvetom obložene terase orijentisane prema parku i kanalu, stepenasto se izdižu od nivoa prizemlja do vrha ova „planine“ i u potpunosti od radoznalih pogleda sakrivaju unutrašnji svet ove strukture. Zahvaljujući ovakvoj arhitekturi svaki stan ima svoje parče zelenila, prirode i otvorenog neba, dok u potpunosti zadržava svoju privatnost.

VM kuće i Planina objekti su u nizu zanimljivih i inovativnih odgovora danskih arhitekata na izazove razvoja novog grada. Smešteni uz glavnu liniju komunikacije koja Ørestad povezuje sa centrom Kopenhagena, čine jezgro novog naselja jer se u blizini se nalaze i Gimnazija, objekat velikog tržnog centra i drugi javni objekti.

Nastaviće se…

Tekst: Milena Zindović

Foto: Milena Zindović i Katarina Anđelković

Superkilen ili Super park je urbani park, delo danskog arhitektonskog studija BIGu saradnji sam berlinskim pejzažnim arhitektama TOPOTEK1 i grupom umetnika SUPERFLEX iz Kopenhagena, osmišljen kao ogromna izložba najboljih urbanih praksi kroz korišćenje svakodnevnih predmeta iz više od 60 različitih kultura i predstavlja retku mešavinu arhitekture, pejzažne arhitekture i umetnosti.

Park dugačak 1 km provlači se kroz Norrebro, severni deo Kopenhagena , i stvara različit, a u isto vreme i jedinstven prostor u jednom od etnički najraznovrsnijih i društveno nerazvijenih delova Kopenhagena. Cilj pozivnog konkursa koji su 2005. raspisali grad Kopenhagen i fondacija Realdania, bio je da se stvori zaista jedinstven urbani prostor sa jakim identitetom na lokalnom al ii globalnom nivou. Izgradnja je koštala 13.4 miliona eura i započeta je 2009. godine, a park je za javnost otvoren u Junu 2012.

Super Park je podeljen u tri različito obojena dela, svaki sa posebnom atmosferom i programom: veliki i prostran crveni trg služi kao proširenje susedne sportske dvorane i nudi niz rekreativnih i kulturnih aktivnosti; crni trg je srce parka gde se lokalno stanovništvo okuplja uz marokansku fontanu ili partiju šaha; i linearni zeleni pojas kao prirodno mesto susreta za ekipne sportske aktivnosti i zanimljive vizure na urbani okoliš. Ova tri dela su pozadina za nadrealnu kolekciju globalne urbane raznovrsnosti, ispoljenu kroz 100 predemta iz 60 različitih kultura koje oslikavaju pravo lice ovog dela grada. Predmeti su odabrani kroz intenzivan kustoski proces i uz tesnu saradnju sa lokalnim stanovništvom.

“Za razliku od uobičajenih pristupa uključenja javnosti u proces projektovanja koji se obično svode ili na traženje najmanjeg zajedničkog sadržaoca ili na politički korektnu post-racionalizaciju unapred osmišljenih ideja tako definisanih da umanje mogućnost otpora javnosti, mi smo saradnju sa javnošću videli kao pokretačku silu za ovaj projekat koja je dovela do maksimalne slobode izraza. Transformacijom javnostog procesa u aktivno učešće javnosti, park smo opremili sa građanima za građane, što je bukvalno primenjen peer-to-peer sistem u projektovanju”, kaže Bjarke Ingels, osnivač arhitektonskog biroa BIG.

Predmeti su različiti i idu od opreme za vežbanje, uključujući i predmete sa Muscle Beach iz Los Anđelesa, do šahtova iz Izraela, palmi iz Kine i neonskih znakova iz Katara i Rusije. Svi predmeti praćeni su malom nerđajućom pločicom ugrađenom u trotoar, koja opisuje predmet i njegovo poreklo.

Nanna Gyldholm Moller, vođa projekta iz studija BIG kaže: “Kada je naš tim pozvan da predloži projekat u ovom kraju grada shvatili smo da moramo da učinimo nešto više od samo urbanog dizajna. Umesto da opremimo ovaj javni prostor predmetima danskog dizajna, odlučili smo da okupimo lokalno znanje i globalno iskustvo i stvorimo izložbu najboljih globalnih urbanih praksi koju čine najbolji primeri urbanog mobilijara koje ovih 60 kultura ima da ponudi.”

Umetnička grupa Superflex iz Kopenhagena je učešće javnosti odvela još dalje, birajući 5  grupa ljudi sa kojima su putovali u njihovu rodnu zemlju i dokumentovali process izbora predmeta. “Naša misija je bila da pronađemo širu sliku u najmanjem detalju ličnog sećanja ili priče, što na prvi pogled možda deluje nebitno, ali kada jednom taj detalj pronađete i uveličate on postaje izuzetno bitan. Čaša palestinske zemlje u jednoj dnevnoj sobi u Norrebro-u koja služi kao podsetnik na napuštenu zemlju, uvećana je u malu planinu palestinske zemlje u parku. Davni mediteranski flert iz 70-tih simbolizovan je velikim gvozdenim bikom, koji je uhvaćen i podignut na jednom od brdašca u parku.”, objašnjava grupa Superflex.

Duž celog parka, pored već postojećeg drveća na lokaciji, posađeni su crveni javor, japanske trešnje,  ariši, palme iz Kine i libanski kedar. Raznolikost drveća i biljaka u skladu je sa raznovrsnošću urbanog mobilijara. “Dok su romantične bašte 19. veka pokušavale da posetiocima pruže egzotično iskustvo sveta koji se tada zbog otežanog putovanja činio velik – omogućavajući ljudima da uživo dožive Kinesku pagodu ili Grčki hram – Super Park u Kopenhagenu čini upravo suprotno. Umesto da nastavlja percepciju Danske kao homogene zemlje jednog naroda, Super Park iskazuje pravi primer kulturne raznolikosti savremenog Kopenhagena.” – kaže Martin-Rein Cano iz berlinskog pejzažnog studija Topotek1.

Duž celog parka prostire se i biciklistička staza, koja osim što poboljšava lokalnu infrastrukturu, integriše ovaj kraj u širi kontekst celog grada.

Fotografije i crteži: © Bjarke Ingels Group

Ova knjiga predstavlja prvi sveobuhvatan pregled i analizu najvažnijeg novog dešavanja u danskoj arhitekturi od 2000. godine. U prvim godinama posle 2000. mlada generacija arhitekata počela je da deluje u Danskoj sa obnovljenom energijom.

Novi talas u danskoj arhitekturi istražuje ovaj preokret kroz intervjue sa arhitektima i ključnima ličnostima, eseje i prezentacije arhitekata i njihovih dela. Knjiga se bavi pitanjem kako su ove mlade arhitektonske prakse, poput studia PLOT/BIG, uspele da se probiju na danskoj i internacionalnoj arhitektonskoj sceni tokom prve decenije 21. veka.

Među 12 arhitektonskih firmi predstavljenih u knjizi nalaze se: PLOT, BIG, JDS, COBE, Transform, Nord, EFFEKT, Adept, i drugi. Knjiga sadrži obimne intervjue sa mnogim ključnim ličnostima ovog pokreta: Bjarke Ingels (BIG), Winy Maas (MVRDV), Shohei Shigematsu (OMA), Julien De Smedt (JDS), Dan Stubbergaard (COBE) i mnogim drugima.

Projekti ovih mladih danskih firmi imaju nekoliko zajedničkih odlika: novi pragmatizam, nova spremnost da se uđe u globalni dijalog, i svežina i neposrednost u njihovom pristupu i retorici. Preokret je postao novi talas.

Ovaj novi talas danske arhitekture najviše je hvaljen zbog odnosa prema vremenu u kome nastaje – globalizaciji, smanjenju prirodnih resursa, klimatskim promenama, IT revoluciji, novi medijima i, u skorije vreme, ekonomskoj krizi. Ono što im se zamera je ignorisanje nekih od ideja tradicionalne danske arhitekture. Knjga se bavi i ovom debatom i teži da pokrene i širu raspravu na temu budućnosti danske arhitekture.

Knjiga Novi talas u danskoj arhitekturi nije namenjena isključivo arhitektama, već svakome zainteresovanom za arhitekturu, Bazirana je na nizu članaka objavljenim u časopisu Arkitektur DK, br. 1 i 2/2012, u proširenoj i re-dizajniranoj formi.

Knjigu je na danskom i engleskom jeziku objavio The Danish Architectural Press.

Knjigu možete poručiti na ovom linku http://arkfo.dk/en/shop/product/new-wave-danish-architecture

Sledi prikaz nekoliko stranica iz knjige:

Izložba POSSIBLE GREENLAND, postavljena od strane danskog Centra za arhitekturu, teži da predstavi Grenland kao značajnu političku, kulturnu i poslovnu silu globalizovanog sveta. Izložba u Danskom paviljonu omogućava spektakularan doživljaj Grenlanda kroz slike, film i predmete. Kroz nekoliko centralnih tema, uključujući Kultivacija, Povezivanje, Naseljavanje i Migriracije, POSSIBLE GREENLAND istražuje osnovne izazove i prilike sa kojima se danas susreće Grenland.

Kao deo izložbe POSSIBLE GREENLAND u danskom paviljonu, danski arhitektonski studio BIG u saradnji sa TENU predstavio je projekat Connecting Greenland: AIR+PORT.

Na političkoj sceni Grenlanda danas dominira diskusija o globalnom interesovanju za njegove prirodne resurse koje zahteva bolju dostupnost ove zemlje, pre svega izgradnjom međunarodnog aerodroma u Nuuku i rekonstrukcijom njegove postojeće industrijske luke. Neefikasan domaći vazdušni saobraćaj i mnoštvo resursa i uticaja koje donose klimatske promene, postavljaju Grenland na centralno mesto buduće pomorske mape sveta. Saobraćajna komisija Grenlanda locirala je ostrvo Angisunnguaq, južno od glavnog grada Nuuka, kao potencijalni epicenter buduće povezanosti i dostupnosti Grenlanda.

Umesto da ova dva velika infrastrukturna projekta posmatra kao odvojene investicije, BIG predviđa simbiozu dva saobraćajna sistema: aerodroma i luke. Time se umesto projektovanja novog jednoznačnog infrastrukturnog objekta, kroz ovaj projekat istražuje potencijal susreta različitih programskih celina koje stvaraju novu strukturu za efikasniji saobraćaj i posećene javne prostore, a u cilju poboljšanja života u Nuuku i celoj zemlji.

“Grenland ima potencijal da se sa periferije svetske ekonomije postavi na njeno centralno mesto. Danas stanovnici Grenlanda zavise isključivo od vazdušnog saobraćaja koji se bori sa praznim a preskupim letovima. Novi Air+Port postaće saobraćajni čvor između Evrope i Amerike i time u isto vreme povećati priliv turista i onih koji kroz Grenland samo prolaze, i smanjiti cene avio-prevoza za domaće korisnike. Preklapanjem morskog i vazdušnog saobraćaja u Air+Port želimo da putem globalne investicije pomognemo lokalnu zajednicu. Bio bi to deo globalne infrastrukture sa pozitivnim društvenim efektom – Društvena Infrastruktura.” – kaže Bjarke Ingels, osnivač BIG-a.