U prvom delu teksta predstavili smo vam dva projekta Bjarke Ingelsa i PLOT studija, oba smeštena u centralnoj zoni novog južnog predgrađa Kopenhagena. U ovom, drugom delu teksta, predstavljamo vam stambeni-poslovni kompleks Osmica (8 House), u ovom nizu najnovije realizovano delo studia BIG, koje se nalazi na samom rubu južnog Ørestada iza koga se prostire potpuno ravni travnati pejzaž Danske i more.

Ovaj objekat pre svega impresionira svojom veličinom i kompleksnom formom. U osnovi objekat ima oblik broja 8 sa dva velika, javno dostupna, unutrašnja dvorišta. Dvorišta su različito uređena, atraktivnim pejzažnim rešenjima, a usled specifične geometrije objekta imaju i potpuno drugačiju atmosferu i osvetljenost.

Ono što ovaj kompleks izdvaja od sličnih atrijumskih formi jesu promene u visini i spratnosti objekta. Osim što omogućavaju bolji prodor osunčanja i vizure, ove promene u visini iskorišćene su i za formiranje javnih i polu-javnih pešačkih staza po rubu Osmice kojim se osim vizuelno, forma ovog kompleksa može iskusiti i fizički – kretanjem kroz njega. Ove staze koje polaze sa nivoa terena, odnosno zajedničkog dvorišta, vode do vrha, odnosno krova objekta, po njegovom spoljašnjem rubu odakle možete sagledati okolinu ili po unutrašnoj ivici odakle imate pregled kompleksne geometrije i  unutrašnjih dvorišta.

Šetnja kroz objekat otkriva kako njegovu kompleksnu fizičku strukturu i geometriju, tako i strukturu i profil njegovih stanovnika. Sa unutrašnje ulice, kroz male terase, jasno se sagledava enterijer stanova, čemu pogoduje i nedostatak zavesa i drugih senila na danskim prozorima. Veliki broj dečijih kolica, igračaka i druge opreme koje se može videti na terasama i oko objekta jasno vodi do zaključka da su pretežni stanovnici ovog kompleksa mlade porodice sa decom.

Mreža pešačkih staza, stepeništa i prolaza stanovnicima omogućava da svoj stambeni prostor ne doživljavaju kao stan na n-tom spratu objekta, bez direktnog kontakta sa tlom i zajednicom oko sebe, već da im omogući da iz svog stana, ako žele, zakorače direktno na javnu površinu. Zapravo, namera arhitektata bila je da, bez obzira na veliku gustinu i urbane uslove stanovanja, ostvare osećaj zajednice i pripadnosti karakterističan za naselja sa jednoporodičnim kućama. I zaista, ovaj objekat deluje potpuno samo-dovoljno jer osim različitih tipova stambenih prostora, sadrži i poslovne prostore, kafic, restoran, prodavnice, dečje ustanove i sve druge prateće programe karakteristične za jedno stambeno naselje.

Pored svih očiglednih prednosti i dobre namere arhitekata, ovakva inovatnivna forma nosi sa sobom i određene mane. Kompleksna geometrija uslovila je i kompleksnu konstrukciju, te se česte promene u visini koje omogućavaju da se spoljnom komunikacijom popenje sa dna na vrh objekta ogledaju u unutrašnjosti, odnosno nedostatku definisane spratne visine. Možemo samo pretpostaviti neobična rešenja koje je ovakva geometrija zahtevala u unutrašnjoj distribuciji.

A posebnu manu, nepredvidivu u fazi projektovanja, predstavljaju posetioci koji obilaze ovaj izuzetan primer stambene arhitekture. Krećući se slobodno javnim stazama, odnosno unutrašnjim ulicama, posetioci često prelaze i granicu privatnosti stanovnika prelazeći na njhove, samo delimično ograđene, privatne terase. Ovo je uslovilo neophodnost obaveštenja o pravilima ponašanja istaknutim na najposećenijim delovima objekta, kao i na sajtu ovog stambenog kompleksa. I pored toga, neki od stanara zaštitili su svoju privatnost i fizički blokirajući ulaz u terase, čime su zapravo negirali jedan od osnovnih motiva koncepta stanovanja u Osmici.

Tekst i fotografije: Milena Zindović