Snežana Vesnić, jedna od osnivača arhitektonskog studija Neoarhitekti i višestruko nagrađivana autorka, u ovom nastavku serijala CAB:  Žene u arhitekturi, govori o svojim najznačajnijim projektima, kompleksnosti arhitekture, stereotipima i važnosti donošenja prave odluke u arhitekturi.

O značajnim projektima

Objekat Kompanije Textil u Užicu nastao je nakon velikog broja nagrađenih i nerealizovanih konkursnih radova. I pored toga danas mi deluje da bi takav objekat još teže nastao. Bilo je to vreme nakon mnogo problematičnih godina, u svakom smislu i za sve, pa mislim da je volja da se napravi nešto konkretno, veliko, određivala to vreme sredine dvehiljaditih. Ne mislim da je nešto posebno žensko u ovom projektu. On je projektovan kao odluka i mislim da se to i vidi kao njegova celovitost. U vezi njega sve je dizajnirano beskompromisno i kao takvo sprovedeno u delo.

Slike 1 i 2. Objekat kompanije Textil u Užicu

O pristupu arhitekturi

Za mene je arhitektura između neka dva stanja, stanje pre i stanje posle arhitekture, ako je reč o arhitekti. Komplikovano je objasniti šta se sve dešava i šta je i kad početak nečega i kad počinje kraj i kad je stvarno kraj i čega, kao uostalom i šta je i za koga zanimljivo u tom procesu. Pomenula bih talenat i intuiciju. Talenat je vezan za konceptualizaciju a intuicija za koncept. Ostalo je karakter.

Stvari nisu univerzalne. Univerzalne su ideje, pa i ideje o arhitekturi, a svako sam treba da odluči šta, kako i zbog čega.

Slika 3. Konkursno rešenje za blokove 25 i 26 na Novom Beogradu

O ženskom principu

Moguće je sve definisati kao poziciju sa koje se odredjene stvari gledaju i sa koje se odredjene odluke donose. Ako je reč o principu onda nije bitno ko je taj koji princip demonstrira. Mislim da sama arhitektura ne razlikuje muški i ženski princip a da je sve ostalo stereotip pojavnosti i spada u pitanje senzibiliteta ili metodologije. Međutim mislim da u tom smislu krajnji proizvod mnogo više odredjuju okolnosti i način na koji se postavite u odnosu na svoj kontekst.

Kada se osvrnem na situacije u kojima sam bila, ne mislim da je bilo šta u njima bilo rezultat toga što sam žena, ali takođe mislim da je to rezultat mog stava i odnosa prema arhitekturi. U principu arhitektura nije ženska profesija i ne očekujem demonstraciju ženskog principa, pa u tom smislu i ne mislim da je potrebno isticati bilo kakve razlike. To je tako i da nije tako ne bi bila u pitanju arhitektura već nešto drugo. U edukaciji arhitekata možda i ima mesta za takva razdvajanja: ženama se prašta odnos prema formi a muškarcima kompletnost. Koncept ostaje pitanje odluke.

Slika 4. Arheološki park, Mnajar Qim, Malta

O zamkama

Sve zamke treba izbeći. Pošto to nije moguće treba ih prevesti u nešto drugo i napraviti od takvih situacija kvalitet. Najčešće se zamke prevode u problem, ali  na problem problema treba gledati kao potencijal. Oni su rezultat okolnosti, a na arhitekti je da upotrebi sve u korist arhitekture. Nisam sigurna da postoje zamke za arhitekturu, a ako ne postoje za arhitekturu onda ne postoje ni za arhitekte. Postoje prilike i postoji individualni odnos prema situaciji, što nas ponovo vraća na pitanje odluke.

O uticajima

Od značajnijih autora koji su imali jak uticaj na mene izdvojila bih Korbizijea i Nouvela. A odlične arhitekte su: Lina Bo Bardi, Eileen Gray, Ivanka Raspopović, Kazuyo Sejima, Manuelle Gautrand.

Slika 5. Konkursno rešenje za Narodni muzej u Beogradu

O ženama u arhitekturi

Na pitanje šta je razlog što broj eksponiranih ženskih autora nije veliki može da se odgovori na dva načina: mitološki i egzistencijalno. Mislim na podelu uloga u arhitekturi iIi životu. Arhitektonska profesija pokriva široko polje, tako da mislim da je i arhitektonsko obrazovanje široko i disperzno. Mene više interesuje šta je sve u nadležnosti arhitektonske profesije i šta je sve ono što bi moglo da stvori ambijent u kojem bi se mogla da pojavi “prava” arhitektura. Pitanje autorstva u arhitekturi kao i u drugim profesijama ili umetnostima mnogo je više pitanje autentičnosti.

Snežana Vesnić, arhitekta, PhD kandidat, bavi se projektovanjem (Neoarhitekti, Beograd) i izgradnjom (Terra Inženjerig, Beograd). Polje istraživanja pokriva studije teorije forme, intuicije i supersimetrije, a projekti mogu biti okarakterisani kao poetski brutalizam nove modernost. Autorka je objekta Textil Užice i dobitnica većeg broja nagrada i priznanja, kao što je Nagrada za arhitekturu Kompanije Novosti za 2008. godinu.