Žaklina Gligorijević, urbanista zavidnog ugleda, deli sa nama svoja iskustva različitih uloga koje arhitekta može u svojoj karijeri da prođe. Ovo je još jedan u nizu tekstova u okviru projekta CAB: Žene u arhitekturi.

O počecima i radoznalosti

Dopadalo mi se u gimnaziji da se bavim enterijerom, imala sam praktične veštine i tako sam, na prečac rešila da upišem arhitekturu. Urbanizam sam odabrala jer me je bavljenje različitim aspektima gradskog prostora iznenadilo i zainteresovalo, od konteksta, sociologije, urbane rekonstrukcije i drugih predmeta koji su se bavili planiranjem prostora.

Imala sam sreću da na samom početku karijere radim stvarne planove i projekte u urbanističkim institucijama kakve su osamdesetih bili Arhitektonski fakultet, Centar za planiranje urbanog razvoja, CEP i Urbanistički zavod Beograda. Mogla sam da poredim prednosti i razlike planiranja u privatnom i javnom sektoru, i različite aspekte urbanističkog posla: kreativnost, javne rasprave, pravne zahteve i prepreke, terene, različite gradove, predele i kulture… Radeći paralelno na konkursima i projektima morala sam da prihvatim čari procedura i neminovnost kompromisa kao deo profesionalnog sazrevanja. Svaki projekat izazivao je novu ambiciju, i tako je i danas.

Slika 1. ISOCARP kongres, Perm, Rusija, 2012. 

Mislim da me je radoznalost vodila u različite oblasti u arhitekturi i urbanizmu, ali nas je i promenljivo tržište primoralo da savladavamo veštine i znanja u obe oblasti. Ono što me je zadržalo u tom poslu su istrajnost i vera da profesija može da popravi stvarnost. Kako vreme prolazi, sve više mi pomaže strpljenje i razumevanje drugačijih interesa i prioriteta kod različitih učesnika u projektima.

O savetima

Da se naoružaju znanjem i strpljenjem jer dolaze izazovna vremena za našu profesiju: svet se ubrzao, tehnika napredovala, sve što ste mislili da znate danas, već sutra je prevaziđeno i zastarelo. Zato veoma strpljivo u praksi a nestrpljivo u stalno sticanje novih znanja i veština!

Prvi savet ili bar prvi koji me je godinama intrigirao, dobila sam od profesora Ranka Radovića na vežbama tzv. Kompleksnog zadatka na IV godini studija, koji nas je nad crtežima pitao šta nam je strast u urbanizmu? Bez strasti nema vrhunskih rezultata! U to vreme zabrinuti student, uglavnom sam se pitala šta je moja obaveza a ne šta mi je strast. Tek kasnije, kad sam prikupila malo iskustva i osetila se dovoljno sigurnom da sa radošću ulazim u nove projekte, videla sam da je bio u pravu: profesionalna strast je motor koji vas vodi stalno dalje i zahteva od vas sve više i bolja dostignuća.

Slika 2. Kreativna Barselona u Beogradu

Drugi izazov, ne baš savet, dao mi je profesor Kayden sa Harvard GSD, koji je predavao kurs o dizajnu, zakonu i politikama. U debati o lepoti, kvalitetnom dizajnu kroz pravila, propise i zakone u urbanizmu, kao odgovor na tezu da je lepota ”u oku posmatrača” i argument da je arhitekturu i urbano oblikovanje moguće vrednovati i ceniti, konstatovao je da verovatno postoji razlog zašto tolike generacije studiraju na Graduate School of Design… Deset godina kasnije, često mi nedostaje takva teoretska debata, u vremenu kada se stvaranje pravila za oblikovanje prostora u planovima smatra šablonom, i često, posebno kod laika, rigidnom preprekom za razvoj gradova, a ne dopuštenim prihvaćenim okvirom za kvalitetna arhitektonska rešenja. Ne-profesionalcima regulacija prostora izgleda jednostavno: tri parametra, matematičke formule, ništa posebno. Naprotiv, za primenljiv i kvalitetan plan neophodna je veština, iskustvo i veći stepen razumevanja i obrazovanja od samog dizajna.

O zamkama u karijeri

Kao i u drugim profesijama, važno je da ambiciozna žena ne zapostavi ostale aspekte života, porodicu, prijatelje, hobije i zadovoljstva, kao cenu požrtvovanog profesionalnog uspeha. Obaveza treba da bude da u svom poslu uživa! Mnogo brige i truda oko stvari na koje ne možemo da utičemo donosi samo bore i neprijatelje. Srećom da obrazovanje arhitekata daje neverovatne mogućnosti za kreativne i ispunjavajuće poslove pa se ponekad zamor skromnim dometima u ograničenim uslovima svakodnevnog posla može nadomestiti na konkursima, u studijama ili u srodnim, umetničkim disciplinama.

O najznačajnijim poslovima

U urbanizmu i strateškom planiranju autorstvo nije najvažnije, već rukovođenje ili pažljiva sinteza, posebno kod velikih, dugogodišnjih projekata. Ženski princip u kompleksnim projektima je da se njima upravlja i rukovodi tako što se ličnost smanji, suzbije sujeta i lična promocija i podredi se zadatku. To su ženske osobine. To se ne odnosi u potpunosti na akademski rad i konkurse, jer tu ipak kreacija unutar zadatih granica i lični stav donose uspeh i veliko lično ispunjenje. Za sve ove projekte potrebno je bilo veliko strpljenje, priprema, diplomatija, usaglašavanje sa velikim brojem autora, učesnika, profesionalaca, kreativnih individua, komplikovanih procedura, kratkih rokova, ograničenih sredstava i različitih, suprotstavljenih interesa. Neki su završeni, neke su drugi završavali, neki su proizvod velikog timskog rada, neke su potpisali drugi autori ili rukovodioci, ali su svi, bez izuzetka, rezultat ličnog i profesionalnog angažmana, umeća i iskustva prikupljenog u ulogama projektanta, urbaniste, rukovodioca tima, organizatora ili direktora.

Slika 3. Urbanistički projekat Perasta

Moji izazovni zadaci bili su npr. planovi u zaštićenim područjima, kao Urbanistički projekat Perasta, strateški planovi nove generacije, kao GUP Kraljeva, 2000, Izmene Generalnog plana Beograda 2021/2, Strategija razvoja grada Beograda, Studija visokih objekata i set planova za Beograd u prethodnih četiri godine. Posebno sam ponosna na deset godina organizacije stručnog savetovanja Komunikacije, koje me je povezalo sa puno divnih ljudi i donelo veštinu da učestvujem i organizujem svetske kongrese, seminare i događaje.

Slika 4. Generalni plan Beograda do 2021/2.

Najveći poslovni izazov u smislu pomirenja mojih načela i očekivanja investitora bili su rukovođenje Izmenama Generalnog plana Beograda i organizacija i izrada beogradskih planova prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. Posebno su deset planova generalne regulacije građevinskog područja grada Beograda veliko dostignuće čitavog tima Urbanističkog zavoda.

O ličnom razvoju i uticajima

Iskustvo rada u različitim sredinama, različitim gradovima i na različitim temama najviše pomaže da se razumeju mehanizmi upravljanja i oblikovanja prostora. Pojedinačna arhitektonska ostvarenja učestvuju u stvaranju kvalitetnog urbanog ambijenta, međutim kvalitet svake od tih urbanih celina ne garantuju najlepše i najatraktivnije zgrade. Zanimljivo je da svedena arhitektura koja je podređena zajedničkoj regulaciji stvorila kvalitet mnogih omiljenih gradskih jezgara evropskih gradova. U odnosu na moje ranije shvatanje arhitekture, mislim da je razumevanje i stvaranje arhitekture u kontekstu jedan od najvećih izazova za našu profesiju!

Više iskustva i različitih uloga omogućava bolje razumevanje tzv. velike slike, ukupnog procesa stvaranja grada, od dobrih urbanističkih ideja, načina donošenja odluka i mogućnosti njihovog sprovođenja. Uspeli i neuspeli projekti, prihvaćene i izgubljene ponude, mali i veliki projekti i stalno donošenje odluka, koje nam u procesu menjaju ciljeve, najbolji su put da se profesionalno odraste. Imala sam sreće da u karijeri sretnem i razmenim misli sa nekim od najvećih arhitektonskih imena današnjice, gradskih arhitekata, rukovodiocima najvećih urbanističkih zavoda svetskih gradova i profesora sa svetskih arhitektonskih i urbanističkih škola. Svaki taj susret, savet, komentar i svaki grad koji sam upoznala uticao je na moje izbore i menjao, kalibrisao ciljeve. Zahvaljujući tome danas razumem da mnoge velike i dobre ideje ostanu na papiru. Za njima ne vredi tugovati, ali to ne znači da od dobrih ideja odustajem, samo se trudim da postavljam realne, savladive ciljeve, pa ih tako i češće dosegnem.

O ulozi urbaniste i drugim ulogama

Medijacija različitih interesa je najveći izazov za urbanistu: da na najbolji mogući način usaglašava interese uprave, investitora, profesije i građana. Siguran put da se razumeju različiti interesi je da se okušate u što više uloga, što je meni, srećom, uspelo u 25 godina rada. Na master studijama na školama kakva je, na primer, Harvard GSD ovo vežbanje uloga deo je nastave na predmetima na kojima se analiziraju veliki, npr. javno-privatni projekti. Veštine pregovaranja i usaglašavanja grade se u okviru timova tako da svaki učesnik preuzme jednu od uloga: jednom ste pravnik, drugi put predstavnik uprave, ekonomista, arhitekta, developer, urbanista, zaštitar… Tako blagovremeno obrazovanje pomaže i olakšava tu zahtevnu komunikaciju koja je neophodna na svakom planu.

Slika 5. Izložba Evropske nagrade za gradski javni prostor 2008.

Da bi bili uspešni u toj ulozi neophodno je znanje, otvoreni um i sposobnost da se razmotre i uvaže argumenti svih uključenih strana, usaglase stavovi, omogući kompromis ili pak insistira na nekom od stavova, u zavisnosti od projekta i lokacije. Jedan od mojih najvažnijih kriterijuma za zastupanje i donošenje oduke je šansa da se projekti zaista realizuju.

Mr Žaklina Gligorijević je svakako jedno od najpoznatijih imena domaće urbanističke prakse. Kao arhitekta-planer ili organizator-rukovodilac, bila je neposredno uključena u izradu planova koji su oblikovali Beograd i druge gradove na način na koji oni danas izgledaju, odnosno stvorili uslove za njihov razvoj u budućnosti. Prepoznatljiva kao predstavnik beogradskog Urbanističkog zavoda ili ranije CEP-a, čiji javni nastupi su uvek primećeni, ona pored neposrednog rada u praksi posebno ističe i svoje iskustvo akademskog usavršavanja u Sjedinjenim Državama.

Očuvanost kulturnog predjela i graditeljskog nasljeđa predstavlja okvir urbanističkog plana grada Perasta.

Perast je smješten na jugozapadnom obronku brda Sveti Ilija, nasuprot tjesnaca Verige, prirodnog ulaza u unutrašnji Kotorsko–Risanski basen razgranatog Bokokotorskog zaliva. Grad Perast je zaštićena urbana cjelina koja je dio Prirodno i kulturno-istorijskog područja Kotora upisanog na Listu Svjetske prirodne i kulturne baštine UNESCO-a.

Pri izradi Urbanističkog projekta napuštena je praksa koja teži pukom ozvaničenju postojećeg stanja i prednost je data revitalizaciji svakog segmenta nasljeđa i rekonstrukciji potencijala. Cilj Urbanističkog projekta je revitalizacija grada i sproveden je principom kontinuiteta na nivou pojedinačnih zgrada, grupacije i kompleksa, cjelovite slike grada sa ostrvima i obalom, kao i prirodnog okruženja.

I tradicija i istorijske vrijednosti i zaštićeni objekti i cjelina naselja ovdje su u jednom drugom uglu, svijetlosti, planu: kontinuitet je integralni i vitalni dio današnje prakse, a stvari prošlosti su u njemu dragocjeni, ugaoni elementi čak i manje u prostoru koliko u pristupima i stavu!

Urbanistički plan je utemeljen na činjenici da je grad Perast već dosegao „granice rasta“ i da se ne širi izvan sadašnjeg obima. Presudno je važan stav da u gradu treba čuvati funkciju stanovanja. S tim u vezi u ovom Planu detaljnije je razrađen program sadržaja, turističkih i centralnih uz infrastrukturnu i komunalnu opremu, kao i režim kolskog i plovnog saobraćaja. On ne predstavlja izradu nove strategije razvoja, već poštujući principe kontinuiteta grada tradiciju, savremenost i budućnost – funkcionalno unapređenje zatečene strukture uz nadopunu postojećih sadržaja novim kompatibilnim sa raspoloživim kapacitetom.

Urbanističko rješenje je utvrdilo principe obnove, pravila za svaki oblik intervencija i limit mogućeg razvoja, a na osnovu valorizacije arhitektonske baštine do koje se došlo analizom fizičkih struktura i karakteristika, funkcije zgrada, blokova i slobodnih prostora od izvornog sklopa, preko faza promjena do zatečenog stanja.

Urbanistički projekat grada Perasta, koji je izradio tim biroa MonteCEP iz Kotora, nagrađen je na XXI Salonu urbanizma u organizaciji Udruženja urbanista Srbije u Leskovcu 2012. godine prvom nagradom u kategoriji urbanističkih projekata. Rukovodilac tima bila je Zorana Milošević, dipl. inž. arh., koja je i autor ovog teksta.