Dubravka Đukanović, arhitekta – konzervator i direktorka novosadskog arhitektonskog biroa Studio D’Art, u sklopu akcije CAB: Žene u arhitekturi, govori o svojoj svestranoj karijeri, o važnosti graditeljskog nasleđa i o uticaju međuljudskih odnosa na arhitekturu.

O počecima, iskustvima i prilikama

Estetika je, u najširem smislu, u osnovi svih mojih interesovanja i opredeljenja od najranije mladosti. U tom svetlu je moja odluka da upišem studije arhitekture došla prirodno. Ozbiljno sam razmišljala i o studijama dizajna, ali sam u arhitekturi prepoznala mogućnost da zadovoljim svoj radoznali, svestrani duh, oprobavajući se u različitim sferama ove bogate oblasti.

Imala sam sreću da su mi se tokom dvodecenijske profesionalne karijere otvarale šanse da se slojevito usavršavam, stičući znanja i veštine u sferama arhitektonskog projektovanja, dizajnu enterijera, obnovi graditeljskog nasleđa, istoriografije, pedagoškog rada i realizacijama u najširem smislu, od izvođenja do upravljanja kompleksnim projektima. Naravno, beskrano veliki rad, upornost, istrajnost, strpljenje i staloženost u vremenu iskušenja i vera u sopstvene vrednosti i ideale su mi omogućili da zadovoljim krajnje ličnu potrebu da ‘kocku bacim dalje’.

Fotografija: N. Milićević

O ženama u arhitekturi

Kvalitet je taj koji vas izdvaja, bez obzira kojeg ste pola. Investitori prepoznaju stručnjake koji suvereno vladaju svojom profesijom i rado sa njima sarađuju. Ono čime se žene arhitekti često izdvajaju od svojih kolega je izražen senzibilitet, kontrolisan ego i težnja ka ravnopravnom tretmanu i sintezi svih segmenata projekta i svih učesnika u projektu.

Zahtev više, koji profesionalni angažman postavlja pred ženu, je balans između poslovnog i privatnog. Posvećenost porodici i posvećenost profesiji su dva jednako vredna segmenta koja uspešnu ženu čine ostvarenom.

O značajnim projektima

U oblasti arhitektonskog projektovanja su to mnogi individualni rezidencijalni objekti, koje sam radila po principu total dizajna. U programskom smislu to svakako nisu najznačajniji niti najzahtevniji zadaci kojima sam se bavila, ali su to projekti u kojima sam dosledno izražavala lični senzibilitet za transponovanje psihološkog profila ljudi sa kojima sam se sretala u prostorne odnose i boje koji će činiti scenografiju njihovog života.

Slika 2. Stambeni objekat na Petrovaradinu

Kada upoznajete ljude za koje projektujete, u osnovi projektnog zadatka je svojevrsna spona arhitekture i psihologije, a arhitektura nadrasta sferu ličnog osećaja stvaraoca prema prostoru i temi. Ovakav pogled na arhitekturu sam prvi put prepoznala prilikom jednog davnog obilaska kuće Miler Adolfa Losa (Villa Müller, Adolf Loos) u Pragu iz čijeg koncepta, prostornih odnosa, tekstura, boja i svakog detalja ova ideja prosto isijava. Težnja ka sveobuhvatnom dizajnu, ekskluzivnosti i ostvarenju lične veze arhitekture i njenog korisnika svakako određuje moje projekte, posebno projekte individualnih kuća i verovatno se u tome ogleda činjenica da je autor tih dela žena.

Istoriografski zapisi, nastali kao rezultati istražvanja spomeničkog nasleđa Vojvodine, koje sam ostavila, za sada, u vidu dve knjige koje se bave proučavanjem porekla forme i oblika sakralnih objekata građenih tokom 18, 19. i prvih decenija 20. veka takođe smatram svojim veoma značajnim projektima.

O uticajima

Duh Bel Epoka (Belle Époque) i ideje modernog pokreta sam usvojila kao način razmišljanja još u vreme studija. Godinama pratim rad različitih autora. Duboko verujem da ni jedna prezentacija ne može zameniti lični doživljaj arhitektrue i prostora i često lično obilazim ona autorska dela koja su mi se učinila intirgantnim. Od najranije mladosti mnogo putujem, a najviše vremena na putovanjima posvećujem umetničkim i arhitektonskim ostvarenjima svih epoha.  Sve to značajno utiče na moj rad.

Slika 3. Stambeni objekat u Sremskoj Kamenici

Tokom profesionalne karijere sam često menjala sredine i okruženja u kojima sam stasavala kao arhitekta. Moj fokus interesovanja je bio u oblastima arhitektonskog projektovanja i dizajna, obnove spomeničkog nasleđa, upravljanja projektima, istraživačkog i naučnog rada, pedogoškog rada, a u kraćim periodima i inženjeringa i urbanizma. Svaka od tema kojima sam se bavila donosila je nove poglede i posebna iskustva koja su se taložila i neminovno uticala na evoluciju mog odnosa prema arhitekturi i prostoru. Ako treba da izdvojim ime, saradnja sa profesorom Ivom Antićem je značajno odredila moj odnos prema profesiji kojom se bavim.

O međuljudskim odnosima i saradnji

Mislim da je kvalitetan lični odnos projektanta i naručioca preduslov dobrog posla i uvek se trudim da, bez obzira na često velike razlike, nađem i negujem nit koja će biti osnova za dobru saradnju. Izbegavam konfliktne situacije, a činjenicu da sam već godinama u prilici da selektivno pristupam izboru posla i naručioca smatram velikom priviliegijom.

Razlika u obrazovanju, vaspitanju, ličnoj i profesionalnoj etici u odnosu projektant – naručilac nije nepremostiva prepreka, ali kada je taj jaz, u bilo kom segmentu, izražen između vas i bilo kog člana tima koji vodite to vremenom prerasta u problem. Trudim se da u svakog svog saradnika i svakog učesnika u poslu ulažem mnogo i da ga pozicioniram tako da da svoj maksimum. Kada treba da donesem odluku da nekoga, iz bilo kog razloga, odstranim iz tima za mene je to veoma izazovna borba sa sopstvenim emocijama.

Slika 4. Enterijer poslovnice Vojvođanske banke u Subotici

O savetima

Retko dajem savete. Više ukazujem na moguća rešenja i puteve kojima se dolazi do najboljih rezultata. Ipak, rado razmenjujem mišljenja sa mladim ljudima i trudim se da im u tim razgovorima prenesem neka od svojih životnih i profesionalnih iskustava.

Ljubav prema profesiji i bezuslovna posvećenost radu i permanentnom usavršavanju suštinski određuju put profesionalnog napretka, ali u velikoj meri određuju i naš životni put. Kada volite svoju profesiju svakodnevni izazovi nadrastaju nivo poslovnih obaveza i postaju igra u kojoj uživamo. Samo tako duga profesionalna karijera može biti neiscrpni izvor zadovoljstva, polje ostvarenja i bitan segment kvalitetnog života.

Slika 5. Stambeni objekat i dečji vrtić Zemlja čuda u Novom Sadu

Najbolji savet sublimiran je u jednoj staroj kineskoj poslovici, čija je poruka da samo mali procenat ljudi shvati o čemu se radi u njihovom životu. Trudim se da kroz tu prizmu prelamam pogled na sebe i svet oko sebe. Uz znanje i iskustvo, koje stičete neprestanim dugogodišnjim radom i ulaganjem u sebe, jasnije sagledavate razne uticajne aspekte i bolje tumačite i dešavanja i ljude. To je, uz poštovanje etike, manjak sujete i moć da sabrano prebrodite predviđene i nepredviđene udare, preduslov uspeha, bez obzira da li se on ogleda u statusu, slavi, moći, novcu ili svemu tome zajedno.

Možda je korisno mladima preneti saznanje da su život i karijera duge pojave i da se crta podvlači na kraju.

Slika 6. Konkursno rešenje za gradsku biblioteku u Novom Sadu

O kulturnom nasleđu

Vrednovanje kulturnog i u tom kontekstu i arhitektonskog nasleđa je od suštinskog značaja za određenje našeg identitea – ličnog, porodičnog, lokalnog, nacionalnog, evropskog. Kroz duboku i iskrenu posvećenost istraživanju i promociji kulturnog nasleđa želim da dam doprinos njegovom tumačenju i vrednovanju, ali i kreiranju stručne i opšte klime odgovornog odnosa prema zatečenoj građenoj strukturi i istorijskim objektima. U tom svetlu projektovanje u kontekstu doživljavam kao najzahtevniji i najsuptiliniji izraz delovanja savremenog arhitekte.

Dr Dubravka Đukanović je arhitekta, konzervator i asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, FTN, Novi Sad na predmetu Graditeljsko nasleđe, očuvanje i zaštita. Diplomirala je, magistirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a potom radila u Novom Sadu gde je stekla bogato iskustvo u različitima aspektima arhitekture. Od 2005. godine vodi sopstveni Studio za projektovanje i dizajn STUDIO D’ART. Pored Novosadskog, Dubravka je kao predavač gostovala i na Miklos Ybl Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Szent István u Budimpešti. Dobitnica je većeg broja stručnih nagrada i priznanja.