Tema ovogodišnje Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture su Prostori javnosti, gde će se posetioci i predavači kroz niz različitih programa baviti sadržajem, značenjem, interaktivnim odnosom sa okolinom i oblikovnim vrednostima koje definišu suštinu urbanih prostora. Centar za arhitekturu Beograd učestvuje na ovogodišnjoj BINI sa tri događaja.

U petak 16. maja u prostoru galerije Artget Kulturnog Centra Beograda održana je prezentacija Zašto javni prostor?, predstavljanje Evropske nagrade za urbani javni prostor. Ova nagrada dodeljuje se svake druge godine sa ciljem da se podrže i prepoznaju stvaranje, oporavak i unapređenje javnog prostora, polazeći od činjenice da je stanje javnog prostora jasan pokazatelj građanskog i kolektivnog zdravlja naših gradova. Nagradu dodeljuje Centar za savremenu kulturu Barselone (CCCB).

U okviru BINE Evropsku nagradu za urbani javni prostor predstavili su David Bravo Bordas iz CCCB-a i Darko Polić iz CAB-a. Prezentaciju je moderirao Ivan Kucina.

Kao deo BINA radionica Milena Zindović iz CAB-a i Katarina Aleksić, nastavnica informatike, održaće radionicu Graditeljke Beograda za decu od 10 do 12 godina. Radionica će biti održana u dva termina: prvi je u četvrtak 29. maja od 10:00 do 11:30, a drugi u petak 30. maja od 10:30 do 12:00 časova, u prostoru Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj 5.

Učesnici radionice će u grupama, koristeći jednostavne web alatke, istraživati elemente javnih gradskih prostora i prezentovati svoja saznanja pomoću interaktivnih slika, interkativnih vremenskih osa i interaktivnih dijagrama. U radu i razgovoru sa moderatorkama, deca će se upoznati sa istorijom Beograda i njegovih javnih prostora, značajem arhitekture i urbanizma u razvoju grada i delima žena autora u našoj arhitekturi. Radionica će imati i elemente vršnjačke edukacije jer će deci pomagati njihovi vršnjaci iz OŠ “Branislav Nušić”, koji su uspešno uradili slične zadatke radeći na nastavnom projektu Graditeljke Beograda.

Svi dečiji radovi nastali kao rezultat ovih radionica biće objavljeni na blogu projekta.

U saradnji i na poziv Do.Co.Mo.Mo Srbija, Milena Zindović će zajedno sa Marijom Martinović voditi BINA šetnju Savske obale i ono što ih spaja. U nedelju 1. juna sa početkom u 14 časova kod Beton hale grupa će se ukrcati na brodić i ploviti rekom Savom naizmenično pričajući o  njenim obalama, značajnim ambijentalnim celinama poput Savamale, Savskog amfiteatra i Starog sajmišta i objektima poput SC “25. maj”, Beogradskog sajma, BIGZ-a itd.

Radionica Graditeljke Beograda koju je Centar za arhitekturu Beograd realizovao u saradnji sa OŠ “Branislav Nušić” iz Beograda uspešno je završena, a njen kraj obeležili smo obilaskom predmetnih lokacija sa učenicima VI/2.

Tokom ove šetnje učenici su, vođeni Milenom Zindović i Katarinom Aleksić, obišli objekte arhitekti Jelisavete Načić, Milice Šterić i Milice Krstić u centru Beograda. Obilazak smo započeli ispred OŠ “Kralj Petar Prvi” Jelisavete Načić gde smo razgovarali o elementima stila ovog objekta i osnovnim arhitektonskim elementima uopšte. Ispred Jelisavetinih Malih stepenica na Kalemegdanu učenici su predstavili život i delo naše prve žene arhitekte. Pričali smo i o arhitekturi kao profesiji i okviru svakodnevnog života.

Obilazak smo nastavili prema Zelenom Vencu i objektima Milice Šterić, uz usputno zaustavljanje ispred Kafane “?” i Konaka kneginje Ljubice, kao primera tradicionalne balkanske arhitekture. Sa učenicima smo razgovarali o značaju planiranja gradova i urbanizma kao discipline.

U ulici Carice Milice zastali smo ispred poslovne zgrade EPS-a Milice Šterić i popričali o estetici modernizma, proporcijama i životu i delu arhitekte Milice Šterić, dugogodišnje direktorke Energoprojekt Arhitekture i Urbanizma.

Obilazak je završen posetom ETŠ Nikola Tesla, nekadašnje Druge ženske gimnazije arhitekte Milice Krstić. Ljubaznošću profesorki i sekretara ove škole obišli smo i unutrašnjost ovog kompleksnog zdanja – biblioteku, svečanu salu, terasu i laboratorije. Tokom obilaska škole učenici su predstavili svoja zapažanja i radove na temu elemenata srpsko-vizantijskog stila, života i dela Milice Krstić, kao i položaja žena u Srbiji u 19. i početkom 20. veka.

Radovi svih učenika i detaljniji prikaz obilaska dostupni su na blogu Graditeljke Beograda, a biće prezentovani i na dve lokacije u toku održavanja predstojeće Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture od 8. do 31. maja 2014.

Centar za arhitekturu zahvalnost za uspešnu realizaciju ove radionice duguje entuzijazmu i kreativnosti nastavnice Katarine Aleksić, spremnosti na saradnju OŠ Branislav Nušić, i podršci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Fotografije: Katarina Aleksić

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 održana je 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Centar za arhitekturu Beograd je bio zvanični new media partner konferencije. Pored toga, predstavili smo i dva rada na temu “The Impact of Smart Home Technologies on Architectural Design” i “Google Earth as a Microworld”.

Nakon uspešne inicijative koju smo sproveli tokom septembra i oktobra prošle godine, Centar za arhitekturu Beograda nastavlja da radi na promociji i afirmaciji Žena u arhitekturi ali i arhitektonskih vrednosti uopšte.

U saradnji sa OŠ Branislav Nušić iz Beograda, na poziv profesorke informatike Katarine Aleksić, započet je projekat Graditeljke Beograda. Zamišljen kao istraživački projekat u okviru nastave informatike, ovaj projekat ima za cilj da učenicima približi kulturno nasleđe i arhitekturu Beograda i da ih upozna sa istorijskim razvojem položaja žena u srpskom društvu, a sve to kroz upotrebu informacionih tehnologija i digitalno opismenjavanje.

U okviru projekta Graditeljke Beograda, učenici šestog razreda OŠ Branislav Nušić će u grupama uraditi niz istraživanja na temu nekih od žena iz naše arhitektonske istorije, njihovih dela u centru Beograda, arhitekture kao delatnosti, kao i položaja i uloge žena u srpskom društvu od 19. veka do danas. Kroz fotografije, video zapise, crteže i  Web 2.0 alate poput infografika, vremenskih osa i interaktivnih mapa, učenici će prikazati svoja istraživanja i radove. Centar za arhitekturu će organizovati i zajedničku šetnju centrom Beograd tokom koje će učenici posetiti predmetne objekte i sakupiti potreban materijal.

Podrškom i učesćem na ovom projektu, Centar za arhitekturu Beograd razvija i edukativni aspekt svoje delatnosti, čije su osnovne aktivnosti vezane za promociju arhitekture i arhitektonskih vrednosti. Verujemo da će razvijanje u ranom uzrastu svesti o arhitektonskim i estetskim vrednostima objekata u Beogradu i potrebi za njihovim očuvanjem i zaštitom doprineti boljoj budućnosti našeg grada.

Tok projekta možete pratiti na posebnom blog-u koji uređuju Katarina Aleksić i Milena Zindović: http://graditeljkebeograda.blogspot.com/

Centar za arhitekturu će na svom blogu takođe redovno izveštavati o toku ovog projekta, i njegovim rezultatima.

CAB je predstavio rad o informacionoj platformi Centra za arhitekturu na međunarodnoj konferenciji On Architecture. Konferencija je održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, od 9. do 11. decembra 2013.

Rad Gorana Petrovića, pod nazivom Integrated Information System of the Centre for Architecture Belgrade, može se pronaći u zborniku radova publikovanom na CD-u.

Rad daje pregled rezultata višegodišnjeg rada na unapređenju komunikacije među arhitektima i o arhitekturi uopšte. U savremenom svetu digitalne komunikacije u realnom vremenu, naš pristup je bio da pokrećemo i promovišemo priče o arhitekturi i gradskom prostoru kroz maksimalnu upotrebu novih medija.

Prvi korak ka realizaciji ove ideje je bio osnivanje internet-bloga o urbanom dizajnu 2008. godine. U tom trenutku, ideja da svako može nešto da napiše i objavi celom svetu je bila in, pa smo se i mi priključili digitalnom talasu hiljada blogera.

Par godina kasnije, fokus internet komunikacije se pomerio ka društvenim mrežama, kao demokratskijem mediju. Mnogi blogeri su odustali, a mi smo upotrebili Facebook i Twitter i pretvorili našu priču u otvoreni razgovor svih zainteresovanih za arhitekturu i grad. Za ozbiljnu komunikaciju, upotrebili smo i strogu poslovnu mrežu LinkedIn.

Danas, uporedo sa aktivnostima na svim pomenutim društvenim mrežama i izdavanjem periodičnog newsletter-a, održavamo Web sajt koji integriše ceo naš sistem. Blog postovi o različitim temama vezanim za arhitekturu i informacije o našem radu se mogu pronaći na adresi www.cab.rs.

Naš sledeći korak će biti da omogućimo arhitektima i svim ostalim profesionalno ili emotivno vezanim za grad da pristupe i koriste različite resurse Centra za arhitekturu preko ovog sajta.

Centar za arhitekturu završio je seriju tekstova na temu Žene u arhitekturi, koji su na našem blogu objavljivani tokom meseca septembra i oktobra. Kroz 15 tekstova objavljenih u ovom serijalu pokušali smo da u Srbiji pokrenemo razgovor na temu ženskog autorstva u arhitekturi i skrenemo pažnju na uspešne arhitekte koje su radile i rade u našoj sredini.

Ova serija tekstova naišla je na pozitivne reakcije kako stručne tako i šire javnosti, a sa virtuelnog preselila se i u realni prostor zahvaljujući saradnji sa Blok konferencijom, u okviru koje je ove godine održana tribina Žene u arhitekturi. Gošće tribine bile su neke od učesnica akcije Centra za arhitekturu, ali i specijalne gošće. Na tribini su govorile Žaklina Gligorijević, Eva Vaništa Lazarević, Grozdana Šišović, Dubravka Đukanović, Bojana Ibrajter Gazibara, Zorica Savičić i Špela Leskovic, a razgovor je moderirala Milena Zindović.

Tribina Centra za arhitekturu je organizovana sa ciljem uspostavljanja relacije između globalnog konteksta u kojem se već neko vreme vrši revalorizacija ženskog doprinosa arhitektonskoj profesiji i lokalnog konteksta u kojem se mogu identifikovati isti postulati i pitanja. Budući da je ova akcija Centra za arhitekturu pionirski poduhvat u smislu istraživanja tematike doprinosa ženskog autorstva u arhitekturi na lokalnom nivou, bilo je krajnje neizvesno šta će se pojaviti kao rezultat.

Pošto je inicijativa naišla na veliko interesovanje kod učesnica, kao i kod široke javnosti, želja Centra za arhitekturu bila je da se određena stanovišta iskazana u intervjuima i stavovi, koji su veoma raznoliki, prodube i dodatno pojasne u vidu otvorene debate. Učesnice su u pozitivnoj atmosferi pričale o svojim iskustvima iz prakse, odgovarale na pitanja ali i sukobljavale mišljenja. Pričalo se o Jelisaveti Načić, Milici Šterić, egu ili nedostatku istog, radu u paru, radu u većim i manjim, muškim ili ženskim timovima. Na kraju tribine u razgovor se uključila i publika.

Sve učesnice naglasile su pre svega važnost dobre i kvalitetne arhitekture, kao i da je teško generalizovati neke pristupe kao muške ili ženske. Pitanje da li nam je potreban naziv profesije u ženskom rodu na kraju diskusije je poslužilo kao zaključak da su reči arhitektura i arhitekta već – ženskog roda – što je svakako dobra osnova za nastavak istraživanja.

Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali, doprineli i pratili našu inicijativu. Značaj ove teme svakako prevazilazi okvire ove prve akcije i Centar za arhitekturu Beograd nastaviće da se bavi, istražuje i podržava žene u arhitekturi.

Fotografije: Vanja Petrović

Centar za arhitekturu Beograd, u saradnji sa BLOK konferencijom, vas poziva da prisustvujete i učestvujete u tribini o ženama u arhitekturi, koja će biti održana prvog dana pete Blok konferencije, 10. oktobra 2013. u okviru glavnog programa konferencije, oko 16 časova.

U jeku akcije na našem sajtu, a u saradnji sa BLOK konferencijom, Centar za arhitekturu Beograd organizuje Tribinu o ženama u arhitekturi. Razgovor, započet nizom tekstova i intervjua u kojima smo predstavili neke od žena iz naše arhitektonske istorije kao i savremene prakse, želimo da nastavimo i proširimo, te da stručnu i širu javnost dodatno zainteresujemo za pitanja arhitektonske profesije. Učesnice tribine podeliće sa publikom svoja iskustva iz prakse, razmišljanja o arhitekturi i savete za mlade kolege. Pozivamo vas da se priključite razgovoru!

Učesnice tribine biće neke od sagovornica akcije Centra za arhitekturu i specijalni gosti. Između ostalih, govoriće: Eva Vaništa Lazarević, arhitekta i redovni profesor Arhitektonskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu; Žaklina Gligorijević iz Urbanističkog Zavoda Beograda, arhitekta-planer i članica brojnih stručnih foruma; Zorica Savičić, arhitekta i vanredni profesor na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta Megatrend; Grozdana Šišović, arhitekta i partnerka u beogradskom arhitektonskom birou Re:Act ; Bojana Ibrajter Gazibara, istoričarka umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda; Dubravka Đukanović, arhitekta-konzervator i predavačica na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Špela Leskovic, arhitekta i partnerka u birou AKSL arhitekti iz Ljubljane. Moderatorke će biti Milena Zindović, arhitekta, programska direktorka u Centru za arhitekturu Beograd i Marija Maša Pavlović, arhitekta, studentkinja doktorskih studija na FPN.

BLOK se održava svake godine u Kongresnom centru ZIRA. Glavni deo Konferencije čine predavanja ex catedra, a prateći sadržaji su izložbe, forumi, radionice, konkursi i filmski maraton posvećen žanru arhitektonskog filma. Detaljan program konferencije i najavu gostujućih predavača možete pogledati na Web sajtu konferencije.

Ulaz na tribinu Žene u arhitekturi je slobodan za sve registrovane posetioce.

Globalna arhitektonska zajednica se već neko vreme bavi temom žena u arhitekturi. Od istraživanja o učešću i položaju žena u arhitektonskoj praksi, rasprava o Architect Barbie, preko tekstova koji skreću pažnju na rad i delo arhitekata ranijih generacija, do angažovanja specifičnih strukovnih udruženja, ova tema prerasta u ozbiljan pokret koji teži da osvesti i osavremeni način na koji funkcioniše naša profesija, te da hermetičnu arhitektonsku zajednicu pretvori u savremenu i živu profesiju koju obogaćuje i poboljšava raznovrsnost i različitost njenih članova.

Centar za arhitekturu Beograd želi da doprinese razgovoru o ženama i ženskom uticaju u arhitekturi kroz osvrt na lokalnu arhitektonsku istoriju i savremenu praksu. Žene arhitekte u Srbiji aktivne su od početka 20. veka, a neke od njih, ponekad i iz senke, ostavile su značajan i vidljiv trag u našoj izgrađenoj sredini. Od Jelisavete Načić, preko arhitekata modernističkog pokreta, do uspešnih arhitekata i urbanista u savremenoj praksi, žene su uspele da svojim delovanjem obeleže gotovo svaku fazu razvoja naše arhitekture.

Bez obzira na današnju ravnopravnost u arhitekturi, kao i u drugim profesijama, ostaje činjenica da su žene u arhitektonsku profesiju ušle i u njoj dobile priznanje značajno kasnije od muškaraca, kao da i dalje ne poznajemo dobro rad i delo žena iz naše arhitektonske istorije. Verujemo da je ova tema značajna i zanimljiva svima koji se bave i koji vole arhitekturu, a pre svega ženama u arhitekturi koje aktivno oblikuju našu izgrađenu sredinu. Pored toga, prikaz ženske strane srpske arhitekture mogao bi mladim pripadnicama naše struke da omogući da pronađu uzore i primere sa čijim se senzibilitetom mogu lakše identifikovati.

Zbog toga u septembru pokrećemo akciju Žene u arhitekturi. Tokom 5 nedelja Centar za arhitekturu Beograd će kroz niz tekstova i intervjua na našem sajtu, kao i objavama na društevnim mrežama, predstaviti neke od žena iz naše arhitektonske istorije i savremene prakse. U pokušaju da nađemo odgovore na pitanja poput toga da li postoji ženski princip u arhitekturi i šta čini posebnim ženski doprinos arhitekturi, nadamo se da ćemo skrenuti pažnju na bogato delovanje i značajan doprinos, samostalan i timski, žena arhitekata u našim gradovima i izgrađenoj sredini.

Centar za arhitekturu Beograd učestvovao je u izboru za ovogodišnju nagradu Ranko Radović u kategoriji realizovanih arhitektonskih dela svojim projektom VP doma u Kruševcu, kao i u kategoriji televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije svojim integrisanim informacionim sistemom.

Izložba radova održana je u Zadužbini Kolarac u Beogradu, a biće postavljena i na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Projekat novih smeštajnih jedinica u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, čiji su autori članovi Centra za arhitekturu Beograd,  nominovan je za Nagradu evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013. Ovaj projekat urađen je u okviru Programa za poboljšanje uslova u VP domu Kruševac, koji je finansirala Evropska komisija.

Vaspitno-popravni dom Kruševac poznata je institucija, opisana u nekoliko filmskih i televizijskih ostvarenja iz perioda bivše Jugoslavije. Dobio je nadimak „Sivi dom“ zbog istoimene kultne TV serije iz 80-tih godina, koja se bavila teškim životom zatvorenih maloletnih delikvenata.

Život problematičnih mladih koji odrastaju u ovoj popravnoj ustanovi nije se mnogo promenio od tog vremena. Jedan od osnovnih razloga su stari i loše održavani  objekti, sa neodgovarajućim bezbednosnim uslovima. Propali i premali prostori za učenje, rad i spavanje, loša higijena i mešanje grupa različitih uzrasta pokazali su se neodgovarajućim za 21. vek.

Evropska komisija obezbedila je finansiranje za realizaciju novih objekata, čiji je osnovni cilj poboljšanje ukupnih uslova boravka štićenika u ovoj ustanovi. Projektovano je i izgrađeno osam novih smeštajnih jedinica, stacionar i objekat izolacije, sa pratećom infrastrukturom.

Nove smeštajni paviljoni imaju dvokrevetne i trokrevetne sobe, a svaka soba ima kupatilo. U prizemlju svakog paviljona nalazi se veliki prostor za obedovanje i slobodne aktivnosti. Uslovi u ovim paviljonima ne razlikuju se mnogo od uslova u standardnom studentskom domu.

Dva manja objekta (stacionar i izolacija) su specifični, sa višim bezbednosnim merama i odgovarajućim materijalima, instalacijama i opremom.

Najveći arhitektonski izazov je bio pomiriti utisak strogosti koji arhitektura mora da ostavi na korisnike i potrebu da se štićenici identifikuju sa prostorom u kom neprestano borave. Ovo je postignuto jednostavnim  arhitektonskim izrazom koji se bazira na arhetipskim oblicima.

Vizuelni koncept fasade sveden je na nekoliko strogo definisanih elemenata koji se ponavljaju. Način na koji su ti elementi raspoređeni na fasadi prilagođen je dinamičnom karakteru mladih ljudi koji u tim objektima provode vreme.

Ceo kompleks ostvaruje harmoničan odnos prema pejzažu, prvenstveno zbog upotrebe opeke kao dominantnog materijala. Odnos prema prirodnom okruženju dodatno je naglašen načinom na koji dispozicija objekata koristi prirodne potencijale same lokacije.

Realizacija objekata završena je u septembru 2012. Nosilac projekta je firma SAFEGE. Autori izvedenog rešenja su Goran Petrović i Vanja Petrović (Centar za arhitekturu Beograd). Rukovodilac projekta bio je Jaša Preger.

Foto: Miroslava Andrić