Centar za arhitekturu Beograd je projekat Žene u arhitekturi realizovao tokom 2013. godine. Ova knjiga, kao njegov rezultat, prikazuje rad i iskustva žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas. Na 160 strana sakupljeni su autorski tekstovi i intervjui, praćeni ilustracijama, koji prikazuju najznačajnije ženske autore i njihove projekte. Cela publikacija je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.

Postavljajući pitanja o položaju i ulozi žena u arhitektonskoj praksi nekad i sad, nadamo se da ćemo obogatiti našu profesiju u Srbiji, a globalnoj zajednici pružiti prikaz lokalne arhitekture kroz prizmu njenih ženskih stvaralaca.

Centar za arhitekturu Beograd se posebno zahvaljuje koleginici Mileni Zindović, na velikom trudu i entuzijazmu u realizaciji naših ideja.

Zahvaljujemo se i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski pomoglo izdavanje ove publikacije.

Do svog primerka knjige ćete najlakše doći ako kontaktirate direktno Centar za arhitekturu na books@cab.rs.

Centar za arhitekturu podržao je akciju BINA festivala pod naslovom KNOCK ON WOOD. Verujemo da ce ovaj projekat biti mesto koje ce podstaći mnoge uspešne i kreativne projekte i inicijative u budućnosti.

Tokom ovogodišnje  9. Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture izdvojio se program pod naslovom KNOCK ON WOOD. Uz pomoc ucesnika iz Norveške, Danske i Finske održana je serija predavanja i radionica na kojima su učesnici diskutovali i prezentovali potencijale i izazove u građenju drvetom. Kao deo ovog programa planirana je i izgradnja drvenog paviljona koji će demonstrirati određene kvalitete i mogućnosti građenja drvetom lokalnoj publici.

Paviljon će biti izgrađen u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti pod nazivom BINA KABINA 2014. Paviljon je dizajniran od strane norveškog arhitektonskog biroa Brendeland & Kristoffersen kroz studentsku radionicu na kojoj su učestvovali studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu  i studenti odseka za enterijere na Megatrend Univerzitetu.

Ovaj pavilion će se koristiti kao prostor za radionice, izložbe i predavanja, a namenjen je studentima umetnosti i arhitekture kao i ostalima koji su zainteresovani.

BINA, Udruženje Arhitekata Beograda, Arhitektonski fakultet i Fakultet umetnosti  Univerziteta u Beogradu su se udružili kako bi ovaj paviljon bio izgrađen.

Paviljon se trenutno gradi na lokaciji Fakulteta lepih umetnosti u ulici Mila Milunovića 1 u Beogradu. Završetak radova je planiran za kraj avgusta, a otvaranje paviljona desiće se u septembru.

Do sada je BINA tim uspeo da sakupi oko 80% budžeta potrebnog za kompletnu izgradnju paviljona. Ovim putem vas pozivamo da pomognete u sakupljanju preostalog dela novca potrebnog za ovaj paviljon. Vašom skromnom donacijom pomoći ćete  da se ovi planovi ostvare i odvedu do mnogih fantastičnih ideja i ostvarenja u umetnosti i arhitekturi.

Izgradimo KNOCK ON WOOD paviljon zajedno!

Pogledajte promociju projekta ovde:

http://www.ulule.com/knock-on-wood/

I ove godine u Kotoru se održava letnja škola arhitekture, već tradicionalno u znaku zatvora u kome nam je, verovatno, svima odavno mesto.

Architecture Prison Summer School 2014 će se ove godine baviti istraživanjem mogućnosti transformacije prostora oko Hotela Fjord kao pokretača urbane rekonstrukcije tog dela Kotora. Mentori će raditi na ovom zadatku sa studentima iz različitih arhitektonskih škola u Evropi.

Timovi koji stoje iza koncepta Studije GH Fjord, kao i APSS programa za prošlu i ovu godinu, bili su odabrani i za komesare ovogodišnje crnogorske postavke na XIV Bijenalu arhitekture. Kustosi postavke “Treasures in Disguise” (Prikrivena blaga) veoma zapažene crnogorske postavke na Venecijanskom bijenalu arhitekture su Dijana Vucinić (DVARP), Bostjan Vuga (SADAR+VUGA), Simon Hartmann (HHF), Ilka i Andreas Ruby (Ruby Press) i Nebojša Adžić (SACG).

Crnogorski Paviljon predstavlja četiri primera kasno-modernističke arhitekture tipične za Crnu Goru u periodu između 1960 i 1986. godine. Kada su ove zgrade prvi put otvorene, zračile su entuzijazmom i samopouzdanjem koje su njihovi graditelji nosili povodom novog društva koje su stvarali. Samo nekoliko decenija kasnije, ove zgrade otelotvoruju nešto sasvim suprotno: slabo korišćeni i održavani prostor, one predstavljaju dokaz neuspeha modernizma. Izgleda da niko nije u stanju da prepozna bilo kakvu vrednost u njima, pa je njihova sudbina zapečaćena: propadanje i rušenje. Jedan od ovih objekata je i Hotel Fjord. Kotor APSS će nastaviti misiju postavke “Treasures in Disguise”. Diskutovaće probleme i teme inicirane samom izložbom i pokrenuti debate u crnogorskoj javnosti i među profesionalcima iz drugih krajeva sveta.

Objedinjavanje inicijativa studije za Hotel Fjord, letnje škole, crnogorskog paviljona, panel diskusije i APSS talk konferencije treba da doprinese pokretanju i usmeravanju razvoja grada Kotora.

Radionica Graditeljke Beograda koju je Centar za arhitekturu Beograd realizovao u saradnji sa OŠ “Branislav Nušić” iz Beograda uspešno je završena, a njen kraj obeležili smo obilaskom predmetnih lokacija sa učenicima VI/2.

Tokom ove šetnje učenici su, vođeni Milenom Zindović i Katarinom Aleksić, obišli objekte arhitekti Jelisavete Načić, Milice Šterić i Milice Krstić u centru Beograda. Obilazak smo započeli ispred OŠ “Kralj Petar Prvi” Jelisavete Načić gde smo razgovarali o elementima stila ovog objekta i osnovnim arhitektonskim elementima uopšte. Ispred Jelisavetinih Malih stepenica na Kalemegdanu učenici su predstavili život i delo naše prve žene arhitekte. Pričali smo i o arhitekturi kao profesiji i okviru svakodnevnog života.

Obilazak smo nastavili prema Zelenom Vencu i objektima Milice Šterić, uz usputno zaustavljanje ispred Kafane “?” i Konaka kneginje Ljubice, kao primera tradicionalne balkanske arhitekture. Sa učenicima smo razgovarali o značaju planiranja gradova i urbanizma kao discipline.

U ulici Carice Milice zastali smo ispred poslovne zgrade EPS-a Milice Šterić i popričali o estetici modernizma, proporcijama i životu i delu arhitekte Milice Šterić, dugogodišnje direktorke Energoprojekt Arhitekture i Urbanizma.

Obilazak je završen posetom ETŠ Nikola Tesla, nekadašnje Druge ženske gimnazije arhitekte Milice Krstić. Ljubaznošću profesorki i sekretara ove škole obišli smo i unutrašnjost ovog kompleksnog zdanja – biblioteku, svečanu salu, terasu i laboratorije. Tokom obilaska škole učenici su predstavili svoja zapažanja i radove na temu elemenata srpsko-vizantijskog stila, života i dela Milice Krstić, kao i položaja žena u Srbiji u 19. i početkom 20. veka.

Radovi svih učenika i detaljniji prikaz obilaska dostupni su na blogu Graditeljke Beograda, a biće prezentovani i na dve lokacije u toku održavanja predstojeće Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture od 8. do 31. maja 2014.

Centar za arhitekturu zahvalnost za uspešnu realizaciju ove radionice duguje entuzijazmu i kreativnosti nastavnice Katarine Aleksić, spremnosti na saradnju OŠ Branislav Nušić, i podršci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Fotografije: Katarina Aleksić

Dr Milena Vukmirović, izvršni koordinator predstojeće konferencije Places and Technologies 2014, otkriva za CAB blog kakav je bio odziv autora i koje teme nas očekuju na ovom skupu.

Koliko je prijava radova pristiglo i kakvo je interesovanje domaćih i stranih stručnjaka za ovaj događaj?

Na konferenciju je stiglo 126 radova, koje potpisuje 248 autora i koautora, što govori o kakvom događaju je reč. Od navedenog broja radova, 53 rada su poslale kolege iz inostranstva, tako da je interesovanje za konferenciju podjednako podeljeno među stručnjacima iz zemlje i inostranstva.

Što se tiče učesnika iz Srbije, možemo reći da su radovi poslati sa većine univerziteta registrovanih u našoj zemlji: Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru itd. Na drugoj strani, najveći broj radova iz inostranstva prijavili su istraživači iz regiona (Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Republika Srpska, Rumunija, Bugarska), ali je značajan broj radova stigao i iz Italije, Austrije, Turske i Velike Britanije.

Da li ste zadovoljni raznovrsnošću radova, s obzirom na to da je pristup konferenciji multidisciplinaran? Koje teme su autori prepoznali kao najzanimljivije? Koje teme i autore najavljujete kao izuzetan doprinos konferenciji?

Multidisciplinarnost konferencije potvrđuje se radovima koji pripadaju različitim domenima. Najveći broj njih je iz domena urbanizma, arhitektonskih tehnologija i arhitekture, a pored ove discipline, imamo radove iz domena saobraćaja, građevine i geodezije, elektrotehnike, mašinstva i jedan broj istraživanja koja pripadaju društveno-humanističkim naukama.

Imajući u vidu teme konferencije, najveći broj radova odgovorio je na temu urbanog dizajna i tehnologija, inovativnih materijala, sistema i tehnologija i na temu zelene gradnje i zelenih strategija i tehnologija.

Šta su očekivani konkretni rezultati konferencije i na koji način će oni biti uobličeni i prezentovani učesnicima i javnosti? Na koji način planirate nastavak aktivnosti započetih ovom konferencijom?

Svi prijavljeni i prihvaćeni radovi biće objavljeni u digitalnom zborniku radova, kome će moći da se pristupi on-line, pa će na taj način biti dostupni široj javnosti. Pored navedenog, planirano je i objavljivanje naučne monografije u izdanju Cambridge Scholar Publishing, kao i tematskog broja naučnog časopisa Energy and Building, što će biti neka vrsta follow-up-a konferencije.

Takođe, ideja je da se konferencija održava jednom u dve godine, pa bi se konkretan nastvak ovih aktivnosti mogao očekivati u 2016. godini.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Šta je cilj ove konferencije?

Cilj se odnosi prevashodno na upoznavanje i umrežavanje mladih naučnika koji u današnjim uslovima sve teže ostvaruju preko potrebna putovanja – širenja i produbljivanja saznanja pa samim tim i sve manje sarađuju sa svojim kolegama iz akademskog sveta. Mlađi naučnici i akademci imaće zato na konferenciji priliku da se susretnu sa potvrđenim ekspertima iz sveta i čuju šta je novo, šta se pojavilo, ali i da provere dokle su sami stigli; da sagledaju realno svoja dosadašnja dostignuća i dostignuća sredine u kojoj živimo u odnosu na druge. To je nešto bez čega nijedna država na svetu ne može: bez jačanja svojih naučnih kadrova kroz komparaciju i kompetitivnost.

Šta izdvaja Places and Technologies od drugih arhitektonskih konferencija? Da li je ovo prvenstveno akademski ili stručni - arhitektonsko-urbanistički skup?

U moru konferencija koje se nude u svetu, ali i u regionu, želeli smo da organizujemo malo unapređenu fuziju, spoj čak tri srodne delatnosti: nauke, edukacije i tehnoloških saznanja iz same prakse. Ambiciozno zamišljeno nije bilo lako i organizovati: najviše predstavnike edukacije iz regiona i šire – dekane arhitektonskih fakulteta, koji se prvi put posle više od dve decenije sastaju u Beogradu, te strane eksperte iz prakse i vrhunske profesore – stručnjake iz svojih oblasti sa uglednih fakulteta iz Evrope.

Zbog čega je bitno da se povežu mesta i tehnologije? O mestu kao pojmu kod nas se još uvek retko govori, i dalje se priča o površinama ili prostoru.

Places na engleskom označuje mnogo širi kontekst nego što nama zvuči prvi asocijativni prevod: prostor, a možda ga više opisuje: mesto (ali i ne-mesto) gradova, u koje se svom silinom implementirala tehnologija. Ništa nije kao što je bilo još pre par godina – posebno se u sferi visokih tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Muzeji više ne sadrže artefakte, nego su virtuelni, ljudi međusobno ne komuniciraju direktno, nego preko društvenih mreža, javni prostori nemaju više samo klupe, nego solarne punjače i interaktivne mape. Turisti ne kupuju više turističke karte da bi se snašli u novom gradu nego prate informacije sa svojih smart telefona, koji zastarevaju svake godine do te mere da izgledaju smešno dok se ne zamene najnovijim modelima.

Koliko god se trudili da upotrebljavamo naše reči u govoru, potkrada se čak i srednjoj i starijoj generaciji sve više engleskih izraza, proizašlih iz ophrvanosti tehnologijama. Nijedna komunikacija dvoje ljudi na bliskom sastanku, ili poslovnih partnera u restoranu, pa i na večernjem izlasku ne teče bez stalnog praćenja smart telefona. Ovaj, reklo bi se ranije nevaspitan gest, proširio se planetom: nije mu se oduprla ni nemačka kancelarka, pomno prateći svoj smart telefon u prvom redu konferencije CeBIT. Ova pojava vezana je i za društvo izrazitih individualista u kakvom živimo.

Kako ste odabrali ključne govornike i goste konferencije? U kom pravcu kroz taj odabir pokušavate da usmerite poruke konferencije?

Međunarodne konferencije počivaju na ranijim višegodišnjim poznanstvima i kolegijalnosti. Upravni odbor ove konferencije je sazidan od – sticajem okolnosti – kompletno ženskog tima, a dotične su, uz mene, ugledne profesorke (prof. dr Milica Bajić Brković, zaslužna za institucionalnu podršku i preporuku ISOCARP-a, svetske asocijacije prostornih planera na čijem je čelu, prof. dr Aleksandra Krstić i prof. dr Aleksandra Đukić), koje su čitavu svoju karijeru posvetile naučnom pravcu arhitekture. One su imale priliku da pozovu svoje dugogodišnje ugledne kolege iz Evrope: iz Holandije, Belgije, Austrije, Velike Britanije i Italije, a naučni odbor čine, uz našeg dekana i naše profesore i eksperti iz čitavog sveta: Grčke, Portugala, Španije, Kipra, Velike Britanije, Poljske, Turske, Češke, Litvanije te poznata imena iz akademske zajednice iz regiona, uz profesore filozofskog i drugih tehničkih fakulteta.

Da konferencija ne bi bila samo akademska, a time možda i malo suvoparna i jednostrana, pozvali smo i goste iz prakse: francuski tim Nodesign.net dolaze iz Pariza i prikazaće svoja dostignuća u stvaranju virtualnih muzeja; neke od najuglednijih profesorki ovog podneblja: prof. dr Marija Todorović i prof. dr Anđelka Mihajlov, godinama su aktivne ne samo kod nas nego i na globalnom planu u svetu ekologije, korišćenja solarne energije i ostalim tehnološkim dostignućima, ali o tome više na samoj konferenciji. Čak je i jedan veoma agilni arheolog potvrdio svoje učešće: Rade Milić, autor prve interaktivne table u Beogradu i zaljubljenik u podzemni Beograd, sa svog aspekta će prikazati šta smo realno mogli i uspeli da izvedemo u Beogradu i na nekim od najpoznatijih arheloških iskopina u Srbiji.

Poruke će se kretati oko sledećeg: Dokle smo stigli, šta bismo sve mogli i kako bi to bilo uopšte danas moguće izvesti?

Na koji način mislite da ova konferencija može da doprinese lokalnoj akademskoj i profesionalnoj arhitektonskoj zajednici, kao i kvalitetnijem pristupu razvoju Beograda i drugih gradova regiona? Da li je konferencija naišla na podršku u stručnoj javnosti, posebno u smislu sponzorstva i donacija? Kakvu podršku su obećale institucije (ministarstva, sekretarijati, zavodi, lokalna samouprava)?

Telekom Srbija je prepoznao važnost ovog skupa i ponudio se za generalnog sponzora – to potvrđuje značaj novih tehnologija u gradovima i našoj sredini, čega su oni apsolutni dokaz: kao jedna od retkih kompanija koja ne mora da brine za svoj opstanak u ovako teškoj godini koju živimo.

Velika većina ambasada sa kojima smo razgovarali o podršci odmah su prepoznale temu zelenog aspekta u sprovođenju visokotehnoloških unapređenja prostora i jasno institucionalno podržale konferenciju. Nažalost, zbog ekonomske krize, samo je francuska ambasada želela da istovremeno pomogne i oko smeštaja i puta francuskih gostiju.

Od lokalnih samouprava, Savski venac se, kao retko agilna i napredna gradska opština, prihvatio učešća i finansijske podrške. Vračar je u poslednjem trenutku odustao sticajem političkih okolnosti, a neke opštine nam nisu ni odgovorile.

Urbanistički zavod, kao najveća urbanistička kuća u zemlji, je insitucionalno podržao skup, sa tehničkim direktorom zavoda u naučnom odboru. Stalna konferencija gradova i opština je uspela da prosledi informaciju lokalnim samoupravama u Srbiji. Konkretna mesta gde bi se najviše mogli implementirati zaključci koji se očekuju na skupu – lokalne samouprave, pa čak ni vojvođanske, nisu se odazvale niti aktivirale.

Privatne kompanije, kao Arhipro, pružile su međutim dobrodošlu finansijsku pomoć i pokazale razumevanje, što je uvek vezano za entuzijazam jednog, čelnog čoveka, u ovom slučaju žene, moje koleginice arh. Anje Milić.

Sve ovo navodim jer je sakupljanje finansijske podrške za konferenciju bio neizvesan i na neki način i ponižavajući posao, u trajanju od sedam meseci. Naš najuži organizacioni tim, dr Milena Vukmirović i ja napisale smo, molile i sastajale se sa sigurno petstotinjak ustanova, institucija, firmi i ambasada.

Veliko razumevanje pokazala je Inženjerska komora, koja nam je i vodeći finansijer, u potpunosti prepoznajući značaj ove teme. Ministarstvo nauke takođe je pripremilo sredstva, pa nam je i ta pomoć bila od vitalnog značaja za održavanje skupa.

Od firmi kao što je Philips, koji se odazvao, kao i Lafarge i još neki očekujemo takođe podršku, a čekamo i na odgovor norveške ambasade, da pomenemo neke od najpoznatijih donatora u našoj sredini.

Doprinos koji se očekuje možda neće dati brze i opipljive rezultate, ali će zasigurno biti dugoročnije strateški potreban. Naumili smo da napravimo knjižicu i priručnik smernica sa konferencije, lako primenjivih u lokalnim samoupravama, a koje se odnose na najnoviju primenu tehnologije u gradovima, gde će poglavlja predstaviti neki od učesnika Konferencije.

Uz proceedings – pregled svih stotinu i pedesetak radova na konferenciji, post festum će se raditi na dve veoma značajne publikacije, koje potvrđuju da je čitava ova avantura veoma imala smisla: Cambridge se ponudio da besplatno štampa najbolje izabrane radove sa konferencije na čemu ću biti urednik, sa još nekim izabranim stranim kolegama. Takođe, elitni stručni časopis Energy & Building će, preko uvažene gošće konferencije prof. dr Marije Todorović, uraditi tzv. special issue sa prikazom posebno važnih radova na konferenciji.

Konferenciju će sve vreme pratiti snimatelji, radiće se video klip za YouTube, a na Twitter-u i ostalim društvenim mrežama agažovano će biti reči o ovom skupu.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 održana je 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Centar za arhitekturu Beograd je bio zvanični new media partner konferencije. Pored toga, predstavili smo i dva rada na temu “The Impact of Smart Home Technologies on Architectural Design” i “Google Earth as a Microworld”.

Prenosimo u izvodu tekst o dijagramu u funkciji arhitekture – i obrnuto, autora Nevene Novaković, ranije objavljen u časopisu Prostor pod naslovom Dijagramatična arhitektura.

Promjenu u poimanju vremena možemo nazvati jednom od osnovnih karakteristika industrijskog društva. Sanford Kvinter (Sanford Kwinter) ovu promjenu slikovito opisuje: Nekad neopaživo spor i stabilan ritam istorije, koji je formirao nepomjerljivo tlo za labilniju i fluidniju ljudsku pojavu, počeo je da oscilira i varira u sve kraćim obrascima, utičući na epohalni preokret u doživljavanju društva. Ono što se smatralo za fiksan i globalan kontinuum koji okviruje iskustvo vremena – istorijsko-prostorni asemblaž, poznat pod nazivom grad – počeo je da se multiplicira, mutira, i dijeli tako brzo da se konačno ne može spoznati drugačije nego kao turbulentan i isprekidan fluid. [1]

Današnje urbane sredine, osim ubrzanog ritma vremena koji se nameće kao neizostavan dio savremenog života, karakteriše i fenomen “oluje podataka”, odnosno, neprekidan protok informacija koje mjenjaju društvene obrasce, uobičajene aktivnosti u gradu i način na koji su gradovi organizovani. [2] Sve navedene promjene u poimanju i doživljavanju prostora i vremena postavljaju značajna pitanja pred aktere koji se bave promišljanjem, oblikovanjem i planiranjem gradova. Na koji način djelovati u ubrzano promjenjivom društvenom i prostornom kontekstu? Ovo pitanje je dobro mjesto za početak priče o relaciji arhitekture i dijagrama.

Termin dijagramatična arhitektura (diagrammatic architecture) upotrijebio je 1996. godine japanski arhitekta Tojo Ito (Toyo Ito) u tekstu u kojem objašnjava arhitektonske radove čuvene Kazujo Sedžima (Kajuyo Sejima). Ito navodi da snaga i senzibilitet arhitekture koju kreira Sedžima dolaze od velike sličnosti objekta i redukovanih crteža kojima je objekat predstavljen. Arhitektura u ovom slučaju postaje pridružena svom dijagramu, pri čemu se dijagram prostorne funkcije transformiše u izgrađenu prostornu formu. [3]

Slika 1. Kazujo Sedžima, Prototip za projekat stambenog objekta srednje visine, osnove, 1995.

Nekoliko godina kasnije, nakon Itovog uvoda u savremeni diskurs o dijagramu, arhitekta Piter Ajzenman (Peter Eisenman) objavljuje knjigu pod naslovom Diagram Diaries. Knjiga je pregled Ajzenmanovih projekata od 1970, uz objašnjenje procesa arhitektonskog dizajna. [4] Ajzenmanovi eseji dopunjeni su ekstenzivnim grafičkim prikazima, koji zajedno objašnjavaju njegov dijagramski pristup arhitekturi u kojem se arhitektonska struktura i njen kontekst mjenjaju u iteracijama kroz dijagram. Predgovor knjige napisao je Robert Somol (Robert Somol) za kojeg dijagram prvi put postaje stvar same arhitekture, a ne njene reprezentacije. Prema Somolu dijagram je sredstvo arhitektonske proizvodnje i stvaranja diskursa, operišući između forme i riječi, prostora i jezika. Tako je dijagram mnogo više performativan nego reprezentativan. [5]

Slika 2. Peter Eisenman, Dijagrami transformacije Kuće IV, 1971.

Robert Somol aktuelizaciju dijagrama u arhitektonskoj teoriji i praksi povezuje sa 1960-tim godinama i početkom nove faze u razumjevanju profesije arhitekte. Somol tvrdi da su se osnovne tehnike i metode arhitektonskog znanja promjenile u drugoj polovini dvadesetog vijeka, tačnije, transformisale iz crteža u dijagram. [6] Dijagram dobija svoju apoteozu u vremenu koje možemo nazvati doba informacija. Arhitekta se unutar plime informacija suočava sa pitanjem njihove selekcije, definisanja prioriteta i načina na koji da upotrijebi informacije. Informacija koja je oduvijek bila podkategorija sadržaja projekta, postaje direktan sadržaj.

Slika 3. www.chora.org

Antoni Vidler (Anthony Vidler) prepoznaje dijagram kao zajedničku karakteristiku radikalno različitih projekata arhitekture i urbanizma. Projekti na papiru, projekti u digitalnom prostoru i izvedeni projekti sa kojima se povezuju riječi kao što su topografija, mapa, prostor-događaj, morfogeneza i proces, imaju zajedničku karakteristiku proizvodnje i reprezentacije u digitalnim tehnologijama. Dijagram je njihova druga zajednička osobina, koju još dijele, prema riječima Vidlera, sa svojom prethodnicom, avangardom modernizma. [7] Za razliku od Somola, Vidler porijeklo dijagrama traži mnogo ranije. Pronalazi ga na početku modernog doba sa kojim dolazi i do apstrakcije arhitektonskog crteža, čija geometrijska linearnost i jednostavnost teže ka dijagramatičnoj reprezentaciji. Ranu upotrebu dijagramatičnog crteža Vidler ilustruje pomoću Diranovih (Jean-Nicolas-Louis Durand) novih metoda reprezentacije koje je primjenjivao u novoosnovanoj Politehničkoj školi u Parizu 1785. godine. Diranov crtež se sastojao od sistema linija, tačaka i ravni, bez detalja dekoracije. Jednostavnost crteža trebala je da uputi na suštinu arhitektonskog principa. [8]

Razvoj Vidlerovog narativa vodi nas do moderne arhitekture dvadesetog vijeka, tačnije do Le Korbizijea (Le Corbusier), koji objašnjava svoje arhitektonske koncepte kao nastavak klasicizma – formalnog grčkog reda, institucionalnog i tipološkog naslijeđa rimljana i proporcionalnog sistema modernih francuskih klasicista šesnaestog i sedamnaestog vijeka. [9] Na taj način dijagramtična arhitektura dostiže svoju zrelost u modernizmu. Apstraktna forma moderne arhitekture koja izbjegava svaku vrstu dekoracije, optužena je tokom šesdesetih za sterilnost i pretjeranu redukciju, za otuđenje od čovjeka. Vidler pronalazi zajedničko polje na kojem se zasniva kritika modernističke arhitekture, a to je suviše doslovan prevod novih grafičkih tehnika u fizičku formu. Arhitektura je doslovno izgledala kao geometrija pomoću koje je projektovana i vizuelizovana na papiru. [10] Postavlja se pitanje, da li modernu arhitekturu na osnovu navedenog možemo nazvati dijagramatičnom arhitekturom? Ili, dali se u tom slučaju arhitektura Kazujo Sedžima može nazvati modernističkom? Da li crtež modernizma zaista ima sve odlike dijagrama, ili se njegova sličnost sa dijagramom završava na apstrakciji?

Dijagram se može koristiti i kao sredstvo razumjevanja već ustanovljene arhitekture ili kako to Daglas Graf (Douglas Graf) kaže, kao sredstvo prevoda. Pri tome, objekat nikad nije moguće u potpunosti upoznati i sagledati. Arhitektonski objekat možemo razumjeti kao grupu apstrakcija, redukcija, seriju fragmenata i granica koji se simultano manifestuju i imaju tendenciju da se šire i skupljaju, zahtijevajući od oka konstantnu reviziju. [11] Za analizu arhitektonskog objekta, bilo bi od velike pomoći da imamo alat koji može simultano da pregovora između suprotstavljenih pozicija – između tipologija koje identifikuju program i tipologija koje identifikuju formu, između specifičnih kvaliteta objekta i generalnih kvaliteta arhitekture, između procesa saznanja i procesa percepcije, između dinamizma funkcije i statičnosti kompozicije. Tu funkciju ima dijagram. Dijagram na taj način razvija svoje karakteristike kroz aspekte suprotstavljenih dualizama. Sadržaj koji predlaže dijagram je preliminaran i privremen. Kroz konstantan dijalog suprotstavljenih domena, dijagram otkriva slabosti, nesigurnosti i originalnosti, dobijajući tako i revizijsku ulogu u interpretaciji. [12] Ako grafičke reprezentacije modernizma imaju odlike dijagrama, onda se dijagramatična vrijednost, tačnije, potencijal velikog broja mogućnosti i kombinacija arhitektonskih pozicija, gubi u doslovnom preslikavanju grafičke prezentacije dijagrama u fizički prostor.

Slika 4. Plan dijagram – struktuiranje događaja u prostoru. Rem Kulhas (Rem Koolhaas), urbanističko rješenje za Melun Senart (Melun-Senart), 1987.

Toilet groups mutate into Disney Store then morph to become meditation center: successive transformations mock the word plan. The plan is a radar screen where individuals pulses survive for unpredictable periods of time in a Bacchanalian free-for-all…In this standoff between the redundant and the inevitable, a plan would actually make matters worse, drive you to instant despair. Only the diagram gives a bearable version. There is zero loyalty – and zero tolerance – toward configuration, no original condition; architecture has turned into a time-lapse sequence to reveal a permanent evolution… [13]

Konačno, zašto arhitekti vole dijagram? Tema dijagrama u savremenoj arhitekturi objedinjuje nekoliko suštinskih pitanja: pitanje odnosa arhitektonske reprezentacije i procesa oblikovanja i pitanje strategije arhitektonsko-urbanističkog dizajna u kontekstu kontinualnih i brzih promjena svih nivoa i aspekata urbane sredine, kako gore slikovito objašnjava Kulhas. Suština aktuelizacije dijagrama u savremenoj arhitekturi i urbanizmu nalazi se u kontekstu pristupa velikom broju informacija koje arhitekta treba da sagleda i formatira. Već pomenuta dualnost dijagrama, koji istovremeno stvara reference u domenu specifičnog i generalnog, izdvaja dijagram kao važan aparat mišljenja u oblasti arhitekture. Dijagram omogućava arhitekti, istraživaču, da identifikuje i vizuelno analizira pojedinačne elemente problema, teorije, ideje ili fizičkog objekta, pri tome ne gubeći iz vida ideju cjeline.

Dijagram je vizuelizacija misaonog procesa, u kojoj jedna slika nije prikaz fiksnog intelektulanog ili fizičkog stanja, već velikog broja mogućnosti i kombinacija između atributa koje dijagram suprotstavlja. Sa jednim grafičkim prikazom, dijagram omogućuje uvid u veliki broj kombinacija i relacija, odnosno obuhvata niz mogućnosti u procesu mišljenja, omogućavajući arhitekti delikatno balansiranje između misaonog i vizuelnog, dinamičnog i statičnog.

…the diagram is the possibilty of fact - it is not the fact itself. [14]

REFERENCE

1. Stanford Kwinter, “The Reinvention of Geometry”, Introduction to “Urbanism after Innocence: Four Projects,” by Rem Koolhaas, Assemblage 18 (1992): 83. 

2. Raoul Bunschoten, “Urban Gallery, Urban Curation”, CHORA – Urban and Architectural Research Laboratory.

http://www.chora.org/1990/Interview2.pdf 

3. Anthony Vidler, “Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation”, Representations 72 (2000): 1-20.

4. Ibid, 17.

5. R.E. Somol, “Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture”, Introduction to Diagram Diaries, by Peter Eisenman, 7-25. (New York: Universe Publishing, 1999).

6. R.E. Somol, “Dummy Text, or the Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture”.

7. Anthony Vidler, “Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation”.

8. Ibid.

9. Ibid.

10. Ibid.

11. Douglas Graf, “Diagrams”, Perspecta 22 (1986): 42-71.

12. Ibid.

13. Rem Koolhas, AMOMA and &&&, Content, 167. (Tachen, 2004).

14. Gilles Deleuze, “The Diagram”, in The Deleuze Reader, Constantin V. Boundas, ed.: 199. (New York: Columbia University Press, 1993).

IZVORI ILUSTRACIJA

Anthony Vidler, “Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation”, Representations 72 (2000): 4.

Rem Koolhaas, “Urbanism after Innocence: Four Projects,” Assemblage 18 (1992): 88.

Ostalo: www.chora.org

Nevena Novaković je viši asistent na Katedri za urbanizam Arhitektonsko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Diplomirala je na istom fakultetu 2003. godine, na odseku za arhitekturu. Trenutno je doktorand na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa ciljem da se istraže i prezentuju naučni radovi, studije i projekti koji se bave unapređenjem prostora gradova korišćenjem visokih tehnologija. Konferenciju partnerski organizuju Arhitektonski fakultet,  UrbanLab Beograd i Filozofski fakultet, a zvanični medijski partner konferencije biće Centar za arhitekturu Beograd.

Na konferenciji Places and Technologies 2014 biće predstavljeni radovi iz oblasti urbanog dizajna, urbanističkog planiranja, projektovanja i menadžmenta, industrijskog i arhitektonskog dizajna i tehnologija. Sa društvenih aspekata razmatraće se i istorijska i filozofska komponenta visokih tehnologija, sociologija u gradovima, inovacije, ICT, kao i elementi transporta unapređeni visokih tehnologijama sve do geodezije i kartografije odnosno načina kako visoke tehnologije unapređuju i tu granu (GIS).

U fokusu konferencije biće održivost u dizajnu gradova, a govoriće se i o društvenim mrežama i mikroblogovima, upotrebi tehnologija na urbanom moblijaru u gradovima, novim, inovativnim materijalima i High tech i high touch rešenjima. Predviđeno je stotinak učesnika, a svoj dolazak potvrdilo je 30 eksperata iz Evrope koji se bave visokim tehnologijama  na naučnom i stručnom nivou, kao i specijalni gosti iz struke.

Učesnici konferencije imaće priliku da čuju izlaganja dr Milice Bajić Brković redovnog profesora, predsednice ISOCARP - Svetske asocijacije planera i  eksperta za prostorno planiranje i održivi razvoj; potom dr Jana Belisa iz Belgije koji je ekspert za najnovije strukture od stakla i predsednik COST projekta; dr Stefana van der Špeka iz Holandije, koji se bavi dizajnom enterijera i temama poput intermodal transferpoints i  human hub;  dr Manfreda Šrenka iz Centralnoevropskog instituta za tehnologiju, Austrija, prostornog planera i eksperta za GIS; i prof. Fila Džonsa iz Velike Britanije, koji je ekspert za energetsku efikasnost  i profesor na univerzitatima u Maleziji, Kini  i Hong Kongu.

Pored ključnih predavača na konferenciji će učestvovati i specijalni gosti iz struke poput Žan Luj Frešana iz vodeće francuske dizajnerske kompanije noDesign koja se bavi visokim tehnologijama i angažovana je na projektima francuske Vlade, za Sitroen, Reno itd; dr Marije Todorović, elektroinženjera i redovnog profesora, čije je polje istraživanja održiva energija i zelene zgrade sa korišćenjem solarne energije; dr Andjelke Mihajlov, eksperta za održivi razvoj, naučnice i redovnog profesora na Univerzitetu u Novom Sadu, koja u Ministarstvu za održivi razvoj i prostorno planiranje vodi sekciju zaduženu za Uključenje zapadnog Balkana u evropske tokove na nivou održivosti ; i Radeta Milića, arheologa i predsednika Centra za urbani razvoj koji realizuje inovativne projekte u Beogradu i Srbiji za zaštitu kulturnog nasleđa. Tehnički direktor konferencije je dr Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Izborom govornika, gostiju i učesnika konferencije, organizatori teže da omoguće umrežavanje i saradnju između institucija, korporacija i eksperata, formiraju potencijal za buduće bilateralne međunarodne saradnje, otvore aktuelne teme mladim istraživačima i stvore poligon za razmenu znanja. Rok za predaju apstrakta za učešće na konferenciji je 10. decembar, a detaljnije o uslovima možete pročitati na zvaničnom sajtu konferencije.

Centar za arhitekturu završio je seriju tekstova na temu Žene u arhitekturi, koji su na našem blogu objavljivani tokom meseca septembra i oktobra. Kroz 15 tekstova objavljenih u ovom serijalu pokušali smo da u Srbiji pokrenemo razgovor na temu ženskog autorstva u arhitekturi i skrenemo pažnju na uspešne arhitekte koje su radile i rade u našoj sredini.

Ova serija tekstova naišla je na pozitivne reakcije kako stručne tako i šire javnosti, a sa virtuelnog preselila se i u realni prostor zahvaljujući saradnji sa Blok konferencijom, u okviru koje je ove godine održana tribina Žene u arhitekturi. Gošće tribine bile su neke od učesnica akcije Centra za arhitekturu, ali i specijalne gošće. Na tribini su govorile Žaklina Gligorijević, Eva Vaništa Lazarević, Grozdana Šišović, Dubravka Đukanović, Bojana Ibrajter Gazibara, Zorica Savičić i Špela Leskovic, a razgovor je moderirala Milena Zindović.

Tribina Centra za arhitekturu je organizovana sa ciljem uspostavljanja relacije između globalnog konteksta u kojem se već neko vreme vrši revalorizacija ženskog doprinosa arhitektonskoj profesiji i lokalnog konteksta u kojem se mogu identifikovati isti postulati i pitanja. Budući da je ova akcija Centra za arhitekturu pionirski poduhvat u smislu istraživanja tematike doprinosa ženskog autorstva u arhitekturi na lokalnom nivou, bilo je krajnje neizvesno šta će se pojaviti kao rezultat.

Pošto je inicijativa naišla na veliko interesovanje kod učesnica, kao i kod široke javnosti, želja Centra za arhitekturu bila je da se određena stanovišta iskazana u intervjuima i stavovi, koji su veoma raznoliki, prodube i dodatno pojasne u vidu otvorene debate. Učesnice su u pozitivnoj atmosferi pričale o svojim iskustvima iz prakse, odgovarale na pitanja ali i sukobljavale mišljenja. Pričalo se o Jelisaveti Načić, Milici Šterić, egu ili nedostatku istog, radu u paru, radu u većim i manjim, muškim ili ženskim timovima. Na kraju tribine u razgovor se uključila i publika.

Sve učesnice naglasile su pre svega važnost dobre i kvalitetne arhitekture, kao i da je teško generalizovati neke pristupe kao muške ili ženske. Pitanje da li nam je potreban naziv profesije u ženskom rodu na kraju diskusije je poslužilo kao zaključak da su reči arhitektura i arhitekta već – ženskog roda – što je svakako dobra osnova za nastavak istraživanja.

Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali, doprineli i pratili našu inicijativu. Značaj ove teme svakako prevazilazi okvire ove prve akcije i Centar za arhitekturu Beograd nastaviće da se bavi, istražuje i podržava žene u arhitekturi.

Fotografije: Vanja Petrović