Departman za lokalnu samoupravu Engleske je objavio Okvir politike nacionalnog razvoja u 2012. godini.

U vremenu kada politici prostornog razvoja naših gradova nedostaju vizija, stabilna i jasna struktura budućeg razvoja, preporučujemo engleski primer. Paradigma održivog razvoja čini matricu na osnovu koje ovaj dokument obrađuje najvažnije teme urbanističkog planiranja kao što su: urbana ekonomija, održivi transportni sistemi, kvalitetna infrastruktura, širok stepen kvalitetnih oblika stanovanja, dobar (urbani) dizajn i drugo. Pitanja zaštite (urbane) sredine su isto uzeta u obzir, pa su zaštita i unapređenje prirodnog i kulturnog okruženja, kao i pitanja klimatskih promena, jednako važni delovi dokumenta.

Okvir politike nacionalnog razvoja možete preuzeti na ovom linku.

Projekat Urbani džepovi Beograda bavi se zapuštenim gradskim prostorima u cilju uključenja lokalne zajednice u njihovo uređenje i održavanje na principima održivog razvoja. Adekvatnom intervencijom ove površine postaju deo svakodnevnice lokalnog stanovništva i predstavljaju značajan doprinos u poboljšanju uslova njihovog života.

Urbani džep Soba sa pogledom u Baba Višnjinoj ulici svečano je otvoren 2011. godine a zauzima površinu od oko 1 000 m². Investitor je GO Vračar, a projekat je dobio Grand Prix Trećeg Salona pejzažne arhitekture 2009. godine. Ove godine je nominovan za Nagradu evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013.

Projekat podrazumeva zonu aktivne rekreacije sa fitnes spravama, zonu mirnog odmora sa mestima za sedenje i zonu glavnog okupljanja gde se nalazi skulptura za sedenje. Simbolično, autorke džepa Soba sa pogledom, diplomirani inženjeri pejzažne arhitekture, Vesna Gvozdenov i Jovana Kovačević, želele su da samom intervencijom omoguće jedan malo drugačiji doživljaj javnog prostora, tj. da stvore sobu sa drugačijim pogledom.

Glavna ideja projekta je da ljudi prepoznaju zelene površine kao svoj dnevni boravak i da kulturu ponašanja koju imaju u svom domu primene i na otvoreni prostor, koji je takođe deo njihove svakodnevnice.

Dominantnu tačku u prostoru prestavlja skulptura Soba sa Pogledom. Inspiracija za ovakvu konstrukciju proistekla je iz same gradske strukture opštine Vračar. Ptice kao deo skulpture svojom bojom i formom dolaze do izražaja i nose simboliku slobode kretanja u javnom prostoru. Skulptura daje vizuelni identitet prostoru i predstavlja novo mesto, mesto koje vam pomaže da odredite gde se nalazite. Pored toga i grafit vizuelno markira prostor, a delo je street art umetnika Branka Teševića.

Ovom intervencijom autorke su uspele da kreiraju prostor prilagođen potrebama korisnika, da povećaju stepen javne svesti, približe savremenu umetnost opštoj publici, a pre svega da promovišu pejzažnu arhitekturu kao multidisciplinarnu struku koja se bavi otvorenim javnim prostorima.

Otvoreni prostori su nosioci socijаlnog i urbаnog životа, pа bi trebаlo dа budu mestа koja su uređenа i unаpređenа, promenljivih funkcijа, rаznovrsnih dogаđаjа i procesа, а ne ostаci аrhitekture kojа ih okružuje.

Tekst i fotografije: Vesna Gvozdenov

Završena je rekonstrukcija administrativne zgrade u Hamburgu po projektu arhitektonskog biroa J. Mayer H. iz Berlina. Jasnim konceptom i arhitektonskim elmentima koji su postali njihov zaštitni znak, arhitekti su dali potpuno novi identitet prostoru i uspeli da stvore landmark.

Projekat “Schlump ONE” nazvan po stanici Schlump u Eimsbüttel distriktu u Hamburgu, pored koje je lociran, predstavlja jednu od najinteresantnijih rekonstrukcija realizovanih ove godine.

Originalna administrativna zgrada iz 1950 i 90-tih godina, rekonstruisana je i proširena kako bi udomila privatni univerzitet i dodatni kancelarijski prostor.

Pre rekonstrukcije, postojale su tri različite celine – dve sa ulične strane i centar za obradu podataka u dvorištu. Obzirom da je prostor promenio namenu, postojala je želja da elementi različitog estetskog jezika,  nastali u različito vreme postanu jedna celina.

Kompletna fasada je redizajnirana kako bi se stvorio utisak jedinstvenog objekata – koji na veoma slobodan način reinterpretira linearni dizajn iz 1950.

Organski jezik forme fasade, nastavljen je kroz dizajn enterijera. Vizija nove estetike prostora podcrtana je sofisticiranim, open space, enterijerom sa predimenzionisanim skulpturama drveća.

Fotografija: Jan Bitter i Ludger Paffrath.

Superkilen ili Super park je urbani park, delo danskog arhitektonskog studija BIGu saradnji sam berlinskim pejzažnim arhitektama TOPOTEK1 i grupom umetnika SUPERFLEX iz Kopenhagena, osmišljen kao ogromna izložba najboljih urbanih praksi kroz korišćenje svakodnevnih predmeta iz više od 60 različitih kultura i predstavlja retku mešavinu arhitekture, pejzažne arhitekture i umetnosti.

Park dugačak 1 km provlači se kroz Norrebro, severni deo Kopenhagena , i stvara različit, a u isto vreme i jedinstven prostor u jednom od etnički najraznovrsnijih i društveno nerazvijenih delova Kopenhagena. Cilj pozivnog konkursa koji su 2005. raspisali grad Kopenhagen i fondacija Realdania, bio je da se stvori zaista jedinstven urbani prostor sa jakim identitetom na lokalnom al ii globalnom nivou. Izgradnja je koštala 13.4 miliona eura i započeta je 2009. godine, a park je za javnost otvoren u Junu 2012.

Super Park je podeljen u tri različito obojena dela, svaki sa posebnom atmosferom i programom: veliki i prostran crveni trg služi kao proširenje susedne sportske dvorane i nudi niz rekreativnih i kulturnih aktivnosti; crni trg je srce parka gde se lokalno stanovništvo okuplja uz marokansku fontanu ili partiju šaha; i linearni zeleni pojas kao prirodno mesto susreta za ekipne sportske aktivnosti i zanimljive vizure na urbani okoliš. Ova tri dela su pozadina za nadrealnu kolekciju globalne urbane raznovrsnosti, ispoljenu kroz 100 predemta iz 60 različitih kultura koje oslikavaju pravo lice ovog dela grada. Predmeti su odabrani kroz intenzivan kustoski proces i uz tesnu saradnju sa lokalnim stanovništvom.

“Za razliku od uobičajenih pristupa uključenja javnosti u proces projektovanja koji se obično svode ili na traženje najmanjeg zajedničkog sadržaoca ili na politički korektnu post-racionalizaciju unapred osmišljenih ideja tako definisanih da umanje mogućnost otpora javnosti, mi smo saradnju sa javnošću videli kao pokretačku silu za ovaj projekat koja je dovela do maksimalne slobode izraza. Transformacijom javnostog procesa u aktivno učešće javnosti, park smo opremili sa građanima za građane, što je bukvalno primenjen peer-to-peer sistem u projektovanju”, kaže Bjarke Ingels, osnivač arhitektonskog biroa BIG.

Predmeti su različiti i idu od opreme za vežbanje, uključujući i predmete sa Muscle Beach iz Los Anđelesa, do šahtova iz Izraela, palmi iz Kine i neonskih znakova iz Katara i Rusije. Svi predmeti praćeni su malom nerđajućom pločicom ugrađenom u trotoar, koja opisuje predmet i njegovo poreklo.

Nanna Gyldholm Moller, vođa projekta iz studija BIG kaže: “Kada je naš tim pozvan da predloži projekat u ovom kraju grada shvatili smo da moramo da učinimo nešto više od samo urbanog dizajna. Umesto da opremimo ovaj javni prostor predmetima danskog dizajna, odlučili smo da okupimo lokalno znanje i globalno iskustvo i stvorimo izložbu najboljih globalnih urbanih praksi koju čine najbolji primeri urbanog mobilijara koje ovih 60 kultura ima da ponudi.”

Umetnička grupa Superflex iz Kopenhagena je učešće javnosti odvela još dalje, birajući 5  grupa ljudi sa kojima su putovali u njihovu rodnu zemlju i dokumentovali process izbora predmeta. “Naša misija je bila da pronađemo širu sliku u najmanjem detalju ličnog sećanja ili priče, što na prvi pogled možda deluje nebitno, ali kada jednom taj detalj pronađete i uveličate on postaje izuzetno bitan. Čaša palestinske zemlje u jednoj dnevnoj sobi u Norrebro-u koja služi kao podsetnik na napuštenu zemlju, uvećana je u malu planinu palestinske zemlje u parku. Davni mediteranski flert iz 70-tih simbolizovan je velikim gvozdenim bikom, koji je uhvaćen i podignut na jednom od brdašca u parku.”, objašnjava grupa Superflex.

Duž celog parka, pored već postojećeg drveća na lokaciji, posađeni su crveni javor, japanske trešnje,  ariši, palme iz Kine i libanski kedar. Raznolikost drveća i biljaka u skladu je sa raznovrsnošću urbanog mobilijara. “Dok su romantične bašte 19. veka pokušavale da posetiocima pruže egzotično iskustvo sveta koji se tada zbog otežanog putovanja činio velik – omogućavajući ljudima da uživo dožive Kinesku pagodu ili Grčki hram – Super Park u Kopenhagenu čini upravo suprotno. Umesto da nastavlja percepciju Danske kao homogene zemlje jednog naroda, Super Park iskazuje pravi primer kulturne raznolikosti savremenog Kopenhagena.” – kaže Martin-Rein Cano iz berlinskog pejzažnog studija Topotek1.

Duž celog parka prostire se i biciklistička staza, koja osim što poboljšava lokalnu infrastrukturu, integriše ovaj kraj u širi kontekst celog grada.

Fotografije i crteži: © Bjarke Ingels Group

Protekle nedelje imali smo prilike da posetimo Mikser festival koji je ove godine održan u beogradskoj četvrti Savamali. Tokom festivala osvežene su i za javnost otvorene mnoge do sada slabo posećene lokacije u Savamali, pre svega zgrada Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici. Festival, čija su sva dešavanja besplatna, možete posetiti još danas i sutra, 02. juna. A naše fotografije i utiske možete videti na našem Fejsbuk albumu.

Prikazujemo završni rad za prvi ciklus studija kolege Dalibora Ilića, odbranjen na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.

Rad na temu Istraživanje karakterističnog područja naselja rudnika Ljubija i vizije budućnosti – prijedlog rješenja jezera Ljubijapredstavlja primer primene publikacije Priručnik za urbani dizajn na rešavanje konkretnog projektantsko-urbanističkog zadatka. Struktura rada zasnovana je na metodologiji Priručnika, a kolega Ilić je obnovu predmetnog prostora planirao u skladu sa vrednostima koje Priručnik promoviše.

Ovde prikazani projekat primer je obnove grayfield područja, kojim se prostor oko prevaziđenog šoping mola (tzv. velike kutije), uglavnom velika asfaltirana površina, postepeno transformiše u komercijalnu zonu ispunjenu različitim sadržajima.

U spomen na nedavno preminulog Bogdana Tirnanića, najpoznatijeg hroničara života u Beogradu, navodimo odlomke iz njegovog teksta o Karađorđevoj ulici. Radi se, zapravo, o svojevrsnom programu urbane obnove, kome se ni danas nema šta zameriti. [1]

Jedna od najvećih lagarija koju ste ikada čuli jeste ona o tome kako će kad na vrbi rodi grožđe Beograd izaći na obale svojih reka. Kao što je poznato, taj je projekat opet odložen za malo sutra i sva je prilika da ni ova generacija neće doživeti ostvarenje utopije „Beograd, rečni grad“. Mišljenja smo da je to sjajno. Jer, istini na volju, koj će moj Beograd na rekama.
(…)
Ali…
Samo krajnje nerazuman odnos prema gradu (čitaj: mržnja) ne vidi da je Karađprđeva ulica, sada samo dno Beograda, njegova rugoba pred licem sveta, podzemlje i deveti krug istovremeno i njegova potencijalno najlepša avenija, jer se u njoj, i oko nje, nalazi bar desetak epohalnih građevina i bar još par tuceta dokaza da je ovaj kraj možda jedini singidunumski kvart kojim se Beograd uključuje u graditeljske tradicije evropskih gradova i njihove arhitekture. Treba li boljeg dokaza za to od zgrade „Zanatske zadruge“. Ipak, pomenimo još i hotel „Bristol“ i čitav blok oko njega, podnožje mosta iz Brankove ulice, te, na drugoj strani, zgrade od broja 41 na savskom pristaništu do onih na uglovima Zagrebačke i Kameničke ulice, gde je, u jednoj od kupola, svojevremeno stanovao slikar Ljuba Popović, i dalje, niz čvrstih, lepih građevina u tim i drugim poprečnim ulicama prema Gavrila Principa. Da i ne govorimo o stepenicama koje Karađorđevu povezuju sa Kalemegdanom i Pariskom ulicom, i preko Kosmajske sa Kosančićevim vencem, glavnim istorijskim jezgrima grada, takođe prepuštenim neumitnom propadanju.
Ovim, naravno, ne otkrivamo arhitektonsku Ameriku, niti naš apel predstavlja nešto apsolutno novo (…). Ali, pošto smo mi protiv (…) svakog radikalnog preuređenja rušenjem i malourbanističkom kozmetikom novodobijenih poljana, smatramo da ništa ne stoji na putu da se već sada, odmah, pristupi revitalizaciji ovog dragocenog gradskog jezgra.
(…)
Projekt pravog preuređivanja ove, kao i svake druge ulice, ne zahteva u prvom trenutku neke radikalnije zahvate u postojeći gradski život i njegove uslovnosti. Nikakva pešačka zona. Nikakve oaze rekreacije. Naprotiv. Treba poći obrnutim redom. Na primer, učiniti hotel „Bristol“ ugostiteljskim uzorom. Ili povećati do nerazumne granice gradske takse na prodajni prostor za kuglagere, štavljene kože, vasionske brodove u neispravnom stanju, staro gvožđe, linoleume, eksplozive i otrove, prljavu vodu i sve što se u ovom trenutku inače prodaje u Karađorđevoj ulici, a smanjiti namete i garantovati potrebnu policijsku zaštitu za sve delatnosti iz tzv. male privrede. Terati prostitutke na stalne lekarske preglede i posete frizeru.
Zatim, omogućiti realizaciju projekta grupe mladih pozorišnih radnika (…) koji žele da preurede jedan od magacina na savskoj obali, kako se to inače radi u Njujorku i drugde, gde istrošeni industrijski i privredni objekti služe sve više kulturnim sadržajima. Isto tako, podržati staru inicijativu da se jednom od beogradskih umetničkih fakulteta ustupi zgrada „Zanatske zadruge“. Usloviti finansiranje BITEF-a i sličnih manifestacija njihovom obavezom da se sve priredbe koje zahtevaju posebne ambijente održavaju u prostorijama oko ove ulice. Podržavati preseljenje grafičke industrije, njenih malih i srednjih kapaciteta zapravo, u taj deo grada, otvoriti knjižare u ulici Kraljevića Marka. Vršiti stalnu turističku propagandu tramvajske linije broj „dva“ koja prolazi kroz Karađorđevu ulicu i koja je, poznato je, jedan od najlepših beogradskih malih mitova za svakodnevnu upotrebu i lično sećanje. (…) Obnoviti prostor ispod mosta (…). Naći prostor za bioskop (…). Pomno održavati higijenu svih stepeništa iz Karađorđeve ulice prema Kosančićevom vencu i Pariskoj. (…) Sačekati dovršenje železničkog čvora i tada (…) pristupiti oživljavanju fasada. Staru stanicu ne rušiti (…), već je pretvoriti u tehnički muzej. Iskoristitit koloseke i otvoriti čelezničku prugu do Sajma i Adfe Ciganlije. Zasaditi drvored od Kameničke do Kraljevića Marka. I tako dalje. Rečju, voleti Karađeorđevu ulicu kao način da se dokaže kako nismo od juče i kako ne nameravamo da ovde ostanemo samo do jutra.
A reke? Reke služe da voda teče. Neka ih.

[1] Bogdan Tirnanić. Beograd za početnike (Beograd: Bogdan Tirnanić, Zoran Spasić i Miodrag Dramičanin, 1987), pp. 50-54.

]]> https://www.cab.rs/blog/bogdan-tirnanic/feed 1 https://www.cab.rs/blog/urbani-dizajn-i-urbana-obnova https://www.cab.rs/blog/urbani-dizajn-i-urbana-obnova#comments Thu, 15 Jan 2009 12:57:00 +0000 http://cab.local/uncategorized/urbani-dizajn-i-urbana-obnova Razvoj gradova će, u svetu pa i kod nas, u budućnosti biti zasnovan prevashodno na urbanoj obnovi i regeneraciji. Umesto daljeg širenja na račun obradivog zemljišta, izgradnje novih naselja na obodu gradskog područja i glorifikacije saobraćajne infrastrukture, model razvoja postaje nešto sasvim drugo – obnova već izgrađenih delova grada, povećavanje gustina, unapređivanje postojećeg, obogaćivanje novim sadržajima i formama.

Ovaj proces se u literaturi i praksi pominje pod različitim, sličnim imenima, sličnih, ali ne i sasvim istih značenja. Na engleskom jeziku to je, najčešće, urban renewall ili urban rehabilitation.

Regeneration and Development se prevodi kao obnova i razvoj. Najčešće se odnosi na proces urbane obnove i razvoja, ali može biti i, recimo, ekonomska ili (šira) društvena obnova.

U domaćoj literaturi se kao prevod termina regeneration javlja unapređenje ili čak regeneracija. Ovaj pojam može da se odnosi kako na najuže prostore, tako i na širu teritoriju grada. Podrazumeva učešće različitih aspekata rekonstrukcije u tom postupku.

Kod nas češći termin urbana rekonstrukcija nije dovoljno precizan kao zamena, pošto podrazumeva nešto uže polje aktivnosti od obnove (fokusirano na obnovu fizičkih struktura manjeg obuhvata).

Urbana obnova je najširi oblik rekonstrukcije. Najčešće se upotrebljava kada je predmet pažnje čitav grad.

Izrazi rehabilitacija, regeneracija i obnova najčešće se upotrebljavaju u anglosaksonskim zemljama i SAD. U Britaniji se često koristi i termin urbana renesansa. U Francuskoj, Španiji i Italiji češći naziv je remodelacija, a uz navedene manje razlike globalno se misli na isto: oživljavanje grada. [1]

Pod pojmom urbani dizajn kod nas se obično podrazumeva rad u „arhitektonskoj“ razmeri, odnosno oblast između planskih akata višeg reda i arhitektonskih projekata.

U smislu u kome se, međutim, u navedenoj literaturi pominje termin urban design, on obuhvata i planersku i projektantsku aktivnost, tako da se može shvatiti kao planiranje i projektovanje. U tom smislu, urbani dizajn kao ideja, metodološki koncept i proces, sadrži sve aktivnosti koje je neophodno sprovoditi u procesu urbane obnove.

Razumevanje pojma urbanog dizajna, kao oblikovanja gradskih prostora, u različitim periodima, odnosno fazama urbanističkih promišljanja, variralo je od autora do autora. Tako se prepoznaje nekoliko koncepata, od kojih ćemo navesti urbani dizajn kao dominaciju fizičkog proizvoda, odnosno oblikovanje grada bez projektovanja objekata (makro skala arhitekture), zatim integraciju fizičkog i društvenog domena u krajnjem produktu (formiranje fizičkog okvira društvene sfere), integraciju fizičkog proizvoda i procesa i, na kraju, dominaciju procesa, kod koje savremeni urbani dizajner najčešće ne oblikuje izgrađeni artefakt, već definiše sferu odlučivanja, u kojoj drugi dalje formiraju fizičke strukture. [2]

Urbani dizajn spaja brojne elemente stvaranja mesta – odgovornost prema životnoj sredini, društvenu jednakost i ekonomsku izvodljivost, na primer – kako bi se dobila mesta koja se odlikuju lepotom i posebnim identitetom.

Urbani dizajn prevazilazi svoje korene kao što su planiranje saobraćaja, arhitektonsko projektovanje, ekonomija razvoja, pejzažno uređenje i inženjering. On obuhvata sve te elemente. Ukratko, urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angažovanja eksperata na realizaciji te vizije.

[1] Eva Vaništa Lazarević, Obnova gradova u novom milenijumu (Beograd: Classic map studio, 2003), pp. 50-60.
[2] Dragana Bazik, Relacijski prostor grada: projekat, tekst, realizacija (Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008), pp. 12-15.