Branka Prpa et al., eds., Živeti u Beogradu 1-6: Dokumenta Uprave grada Beograda (Beograd: Istorijski arhiv Beograda, 2003-2008).

Naslov ovog teksta mogao je da bude i Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao ili Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši ili Šta sve nismo učili iz istorije ili…

Da probamo tako:

Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao

Za razliku od drugih publikacija koje smo predstavljali, ova se desila sasvim slučajno – ili barem neplanirano. Neko me zvao telefonom da mi kaže da je Istorijski arhiv Beograda na svojoj Fejsbuk stranici postavio obaveštenje, u kome, otprilike, piše: „Pozivamo gospodina da nam se javi, jer mu kao hiljaditom lajkeru naše stranice sleduje poklon.“ Možda ipak nije pisalo laj-ker, nego nešto pristojnije, ali nije važno. U komunikaciji sa ljubaznim službenicima Istorijskog arhiva saznao sam da zaista žele da mi poklone jednu od knjiga koje su izdali. Sa spiska, koji su mi pročitali, prepoznao sam i odabrao, sasvim kvarno, knjige o kojima sada pišem. Knjige – jer se, za razliku od drugih ponuđenih izdanja, radi o kompletu od šest tvrdo povezanih debelih knjiga. Ipak, sve dok od portira nisam preuzeo dve pune kese, nisam baš verovao da će mi pokloniti svih šest.

Tako sam postao srećni dobitnik. A dobio sam odabrane dokumente iz arhive Uprave grada Beograda, koja obuhvata period od 1837. do 1940. Zbirka dokumenata predstavlja radikalni primer aktuelnog pristupa istoriji ne kao listingu datuma velikih bitaka, nego kao istoriji svakodnevnog života. U poslednje vreme objavljeno je par izuzetnih istraživanja koja su se bavila svakodnevicom Beograda u XIX veku – da pomenemo samo knjige Kaldrma i asfalt Dubravke Stojanović [1] i Bazari i bulevari Nataše Mišković [2] – ali ovo što sam dobio bilo je nešto drugo – izvorna građa.

Dokumenti su obrađeni i prelomljeni zastrašujuće skromno, onako kako ih i danas u MS Word-u masovno proizvode savremeni birokrati. Ali upravo gruba forma, sa zavodnim brojevima i formalnim delovima koji nikome ništa ne znače, čini ove knjige romantičnim. Možemo da zamislimo brkate činovnike kako marljivo ispisuju dokumente – početak krasopisom, koji se do kraja dopisa pretvara u nečitljivu nit koja krivuda između fleka od mastila. Sadržaj tih dokumenata, baš kao i njihov izgled, osciluje od preciznih spiskova, preko kitnjastih, nušićevski ulagivačkih obraćanja višoj instanci, do nabrzaka ili lenjo nažvrljanih izveštaja o tome kako u varoši nije bilo vanrednih događaja. U krutu formu zvanične prepiske pisari, panduri, molioci, strogi upravnici, inženjeri-zanesenjaci i zabrinuti doktori uspeli su da upakuju svu životnost tadašnjeg Beograda, njegove probleme, mirise, promene.

Kompletan sadržaj svih šest tomova pročitao sam redom (kao ludak telefonski imenik, rekao bi Bogdan Tirnanić). Stranice sam gutao užurbano, sa sumnjivim osmehom, kao školarac koji lista pornografiju – očaran onim što gleda i nestrpljiv da nauči nešto još zanimljivije na sledećim stranama.

Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši

Među dokumentima uvrštenim u ovaj izbor, pored zabeleški o veselim ili morbidnim trivijalnim situacijama, nalazi se i značajna količina podataka o ljudima i događajima koji su suštinski uticali na razvoj Beograda i transformaciju njegovih delova, ulica i načina života u nešto nama prepoznatljivo. Ovo su najvredniji i ujedno za nas najzanimljiviji delovi.

Promene se mogu pratiti na više nivoa kroz vreme – od promene jezika, odnosno postepenog zamenjivanja turskih reči novim, nama poznatim ili barem razumljivijim, do beležaka o stvarnim realizacijama tih novih ideja, označenih novim rečima (tramvaj, javna rasveta, popločanje, fotografija i telegraf potiskuju polako nekada tako važne pojmove kao što su sejmen, đumruk, harač).

Iz ovih zapisa se može saznati mnogo o načinima rešavanja različitih problema sa kojima su se građani i gradska uprava susretali prilikom izgradnje i održavanja infrastrukturnih sistema, trasiranja i popločavanja ulica, rekonstrukcije gradskih četvrti, uvođenja komunalnog reda. Koliko god nam se neke opisane situacije danas činile smešnim, zapanjujuće je koliko se mnogo toga u stvari i nije promenilo. U tom smislu, pribeležena iskustva pandura i indžilira sa početka XIX veka možemo posmatrati i kao smernice za predupređivanje ili prevazilaženje savremenih izazova u planiranju i upravljanju gradskim prostorom.

Šta sve nismo učili iz istorije

Knjige kao što je ova skreću nam pažnju da smo u školi učili svašta, a da zapravo nismo naučili ništa, odnosno ništa što nam stvarno nešto znači ili što možemo da primenimo. Dokumenti gradske uprave od pre stotinu godina ponekad sadrže i konkretne korisne podatke, ali nam mnogo više govore o duhu vremena i duhu grada, kao i o vrednostima koje su neki raniji Beograđani pokušavali da dostignu ili sačuvaju, a za koje su se nadali da ćemo ih i mi čuvati.

[1] Dubravka Stojanović, Kaldrma i asfalt: Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914. (Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2009).

[2] Nataša Mišković, Bazari i bulevari: Svet života u Beogradu 19. veka (Beograd: Muzej grada Beograda, 2009).

Tekst: Goran Petrović.

Centar za arhitekturu podržao je akciju BINA festivala pod naslovom KNOCK ON WOOD. Verujemo da ce ovaj projekat biti mesto koje ce podstaći mnoge uspešne i kreativne projekte i inicijative u budućnosti.

Tokom ovogodišnje  9. Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture izdvojio se program pod naslovom KNOCK ON WOOD. Uz pomoc ucesnika iz Norveške, Danske i Finske održana je serija predavanja i radionica na kojima su učesnici diskutovali i prezentovali potencijale i izazove u građenju drvetom. Kao deo ovog programa planirana je i izgradnja drvenog paviljona koji će demonstrirati određene kvalitete i mogućnosti građenja drvetom lokalnoj publici.

Paviljon će biti izgrađen u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti pod nazivom BINA KABINA 2014. Paviljon je dizajniran od strane norveškog arhitektonskog biroa Brendeland & Kristoffersen kroz studentsku radionicu na kojoj su učestvovali studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu  i studenti odseka za enterijere na Megatrend Univerzitetu.

Ovaj pavilion će se koristiti kao prostor za radionice, izložbe i predavanja, a namenjen je studentima umetnosti i arhitekture kao i ostalima koji su zainteresovani.

BINA, Udruženje Arhitekata Beograda, Arhitektonski fakultet i Fakultet umetnosti  Univerziteta u Beogradu su se udružili kako bi ovaj paviljon bio izgrađen.

Paviljon se trenutno gradi na lokaciji Fakulteta lepih umetnosti u ulici Mila Milunovića 1 u Beogradu. Završetak radova je planiran za kraj avgusta, a otvaranje paviljona desiće se u septembru.

Do sada je BINA tim uspeo da sakupi oko 80% budžeta potrebnog za kompletnu izgradnju paviljona. Ovim putem vas pozivamo da pomognete u sakupljanju preostalog dela novca potrebnog za ovaj paviljon. Vašom skromnom donacijom pomoći ćete  da se ovi planovi ostvare i odvedu do mnogih fantastičnih ideja i ostvarenja u umetnosti i arhitekturi.

Izgradimo KNOCK ON WOOD paviljon zajedno!

Pogledajte promociju projekta ovde:

http://www.ulule.com/knock-on-wood/

Tema ovogodišnje Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture su Prostori javnosti, gde će se posetioci i predavači kroz niz različitih programa baviti sadržajem, značenjem, interaktivnim odnosom sa okolinom i oblikovnim vrednostima koje definišu suštinu urbanih prostora. Centar za arhitekturu Beograd učestvuje na ovogodišnjoj BINI sa tri događaja.

U petak 16. maja u prostoru galerije Artget Kulturnog Centra Beograda održana je prezentacija Zašto javni prostor?, predstavljanje Evropske nagrade za urbani javni prostor. Ova nagrada dodeljuje se svake druge godine sa ciljem da se podrže i prepoznaju stvaranje, oporavak i unapređenje javnog prostora, polazeći od činjenice da je stanje javnog prostora jasan pokazatelj građanskog i kolektivnog zdravlja naših gradova. Nagradu dodeljuje Centar za savremenu kulturu Barselone (CCCB).

U okviru BINE Evropsku nagradu za urbani javni prostor predstavili su David Bravo Bordas iz CCCB-a i Darko Polić iz CAB-a. Prezentaciju je moderirao Ivan Kucina.

Kao deo BINA radionica Milena Zindović iz CAB-a i Katarina Aleksić, nastavnica informatike, održaće radionicu Graditeljke Beograda za decu od 10 do 12 godina. Radionica će biti održana u dva termina: prvi je u četvrtak 29. maja od 10:00 do 11:30, a drugi u petak 30. maja od 10:30 do 12:00 časova, u prostoru Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj 5.

Učesnici radionice će u grupama, koristeći jednostavne web alatke, istraživati elemente javnih gradskih prostora i prezentovati svoja saznanja pomoću interaktivnih slika, interkativnih vremenskih osa i interaktivnih dijagrama. U radu i razgovoru sa moderatorkama, deca će se upoznati sa istorijom Beograda i njegovih javnih prostora, značajem arhitekture i urbanizma u razvoju grada i delima žena autora u našoj arhitekturi. Radionica će imati i elemente vršnjačke edukacije jer će deci pomagati njihovi vršnjaci iz OŠ “Branislav Nušić”, koji su uspešno uradili slične zadatke radeći na nastavnom projektu Graditeljke Beograda.

Svi dečiji radovi nastali kao rezultat ovih radionica biće objavljeni na blogu projekta.

U saradnji i na poziv Do.Co.Mo.Mo Srbija, Milena Zindović će zajedno sa Marijom Martinović voditi BINA šetnju Savske obale i ono što ih spaja. U nedelju 1. juna sa početkom u 14 časova kod Beton hale grupa će se ukrcati na brodić i ploviti rekom Savom naizmenično pričajući o  njenim obalama, značajnim ambijentalnim celinama poput Savamale, Savskog amfiteatra i Starog sajmišta i objektima poput SC “25. maj”, Beogradskog sajma, BIGZ-a itd.

Radionica Graditeljke Beograda koju je Centar za arhitekturu Beograd realizovao u saradnji sa OŠ “Branislav Nušić” iz Beograda uspešno je završena, a njen kraj obeležili smo obilaskom predmetnih lokacija sa učenicima VI/2.

Tokom ove šetnje učenici su, vođeni Milenom Zindović i Katarinom Aleksić, obišli objekte arhitekti Jelisavete Načić, Milice Šterić i Milice Krstić u centru Beograda. Obilazak smo započeli ispred OŠ “Kralj Petar Prvi” Jelisavete Načić gde smo razgovarali o elementima stila ovog objekta i osnovnim arhitektonskim elementima uopšte. Ispred Jelisavetinih Malih stepenica na Kalemegdanu učenici su predstavili život i delo naše prve žene arhitekte. Pričali smo i o arhitekturi kao profesiji i okviru svakodnevnog života.

Obilazak smo nastavili prema Zelenom Vencu i objektima Milice Šterić, uz usputno zaustavljanje ispred Kafane “?” i Konaka kneginje Ljubice, kao primera tradicionalne balkanske arhitekture. Sa učenicima smo razgovarali o značaju planiranja gradova i urbanizma kao discipline.

U ulici Carice Milice zastali smo ispred poslovne zgrade EPS-a Milice Šterić i popričali o estetici modernizma, proporcijama i životu i delu arhitekte Milice Šterić, dugogodišnje direktorke Energoprojekt Arhitekture i Urbanizma.

Obilazak je završen posetom ETŠ Nikola Tesla, nekadašnje Druge ženske gimnazije arhitekte Milice Krstić. Ljubaznošću profesorki i sekretara ove škole obišli smo i unutrašnjost ovog kompleksnog zdanja – biblioteku, svečanu salu, terasu i laboratorije. Tokom obilaska škole učenici su predstavili svoja zapažanja i radove na temu elemenata srpsko-vizantijskog stila, života i dela Milice Krstić, kao i položaja žena u Srbiji u 19. i početkom 20. veka.

Radovi svih učenika i detaljniji prikaz obilaska dostupni su na blogu Graditeljke Beograda, a biće prezentovani i na dve lokacije u toku održavanja predstojeće Beogradske Internacionalne Nedelje Arhitekture od 8. do 31. maja 2014.

Centar za arhitekturu zahvalnost za uspešnu realizaciju ove radionice duguje entuzijazmu i kreativnosti nastavnice Katarine Aleksić, spremnosti na saradnju OŠ Branislav Nušić, i podršci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Fotografije: Katarina Aleksić

Dr Milena Vukmirović, izvršni koordinator predstojeće konferencije Places and Technologies 2014, otkriva za CAB blog kakav je bio odziv autora i koje teme nas očekuju na ovom skupu.

Koliko je prijava radova pristiglo i kakvo je interesovanje domaćih i stranih stručnjaka za ovaj događaj?

Na konferenciju je stiglo 126 radova, koje potpisuje 248 autora i koautora, što govori o kakvom događaju je reč. Od navedenog broja radova, 53 rada su poslale kolege iz inostranstva, tako da je interesovanje za konferenciju podjednako podeljeno među stručnjacima iz zemlje i inostranstva.

Što se tiče učesnika iz Srbije, možemo reći da su radovi poslati sa većine univerziteta registrovanih u našoj zemlji: Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru itd. Na drugoj strani, najveći broj radova iz inostranstva prijavili su istraživači iz regiona (Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Republika Srpska, Rumunija, Bugarska), ali je značajan broj radova stigao i iz Italije, Austrije, Turske i Velike Britanije.

Da li ste zadovoljni raznovrsnošću radova, s obzirom na to da je pristup konferenciji multidisciplinaran? Koje teme su autori prepoznali kao najzanimljivije? Koje teme i autore najavljujete kao izuzetan doprinos konferenciji?

Multidisciplinarnost konferencije potvrđuje se radovima koji pripadaju različitim domenima. Najveći broj njih je iz domena urbanizma, arhitektonskih tehnologija i arhitekture, a pored ove discipline, imamo radove iz domena saobraćaja, građevine i geodezije, elektrotehnike, mašinstva i jedan broj istraživanja koja pripadaju društveno-humanističkim naukama.

Imajući u vidu teme konferencije, najveći broj radova odgovorio je na temu urbanog dizajna i tehnologija, inovativnih materijala, sistema i tehnologija i na temu zelene gradnje i zelenih strategija i tehnologija.

Šta su očekivani konkretni rezultati konferencije i na koji način će oni biti uobličeni i prezentovani učesnicima i javnosti? Na koji način planirate nastavak aktivnosti započetih ovom konferencijom?

Svi prijavljeni i prihvaćeni radovi biće objavljeni u digitalnom zborniku radova, kome će moći da se pristupi on-line, pa će na taj način biti dostupni široj javnosti. Pored navedenog, planirano je i objavljivanje naučne monografije u izdanju Cambridge Scholar Publishing, kao i tematskog broja naučnog časopisa Energy and Building, što će biti neka vrsta follow-up-a konferencije.

Takođe, ideja je da se konferencija održava jednom u dve godine, pa bi se konkretan nastvak ovih aktivnosti mogao očekivati u 2016. godini.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Šta je cilj ove konferencije?

Cilj se odnosi prevashodno na upoznavanje i umrežavanje mladih naučnika koji u današnjim uslovima sve teže ostvaruju preko potrebna putovanja – širenja i produbljivanja saznanja pa samim tim i sve manje sarađuju sa svojim kolegama iz akademskog sveta. Mlađi naučnici i akademci imaće zato na konferenciji priliku da se susretnu sa potvrđenim ekspertima iz sveta i čuju šta je novo, šta se pojavilo, ali i da provere dokle su sami stigli; da sagledaju realno svoja dosadašnja dostignuća i dostignuća sredine u kojoj živimo u odnosu na druge. To je nešto bez čega nijedna država na svetu ne može: bez jačanja svojih naučnih kadrova kroz komparaciju i kompetitivnost.

Šta izdvaja Places and Technologies od drugih arhitektonskih konferencija? Da li je ovo prvenstveno akademski ili stručni - arhitektonsko-urbanistički skup?

U moru konferencija koje se nude u svetu, ali i u regionu, želeli smo da organizujemo malo unapređenu fuziju, spoj čak tri srodne delatnosti: nauke, edukacije i tehnoloških saznanja iz same prakse. Ambiciozno zamišljeno nije bilo lako i organizovati: najviše predstavnike edukacije iz regiona i šire – dekane arhitektonskih fakulteta, koji se prvi put posle više od dve decenije sastaju u Beogradu, te strane eksperte iz prakse i vrhunske profesore – stručnjake iz svojih oblasti sa uglednih fakulteta iz Evrope.

Zbog čega je bitno da se povežu mesta i tehnologije? O mestu kao pojmu kod nas se još uvek retko govori, i dalje se priča o površinama ili prostoru.

Places na engleskom označuje mnogo širi kontekst nego što nama zvuči prvi asocijativni prevod: prostor, a možda ga više opisuje: mesto (ali i ne-mesto) gradova, u koje se svom silinom implementirala tehnologija. Ništa nije kao što je bilo još pre par godina – posebno se u sferi visokih tehnologija napreduje iz meseca u mesec. Muzeji više ne sadrže artefakte, nego su virtuelni, ljudi međusobno ne komuniciraju direktno, nego preko društvenih mreža, javni prostori nemaju više samo klupe, nego solarne punjače i interaktivne mape. Turisti ne kupuju više turističke karte da bi se snašli u novom gradu nego prate informacije sa svojih smart telefona, koji zastarevaju svake godine do te mere da izgledaju smešno dok se ne zamene najnovijim modelima.

Koliko god se trudili da upotrebljavamo naše reči u govoru, potkrada se čak i srednjoj i starijoj generaciji sve više engleskih izraza, proizašlih iz ophrvanosti tehnologijama. Nijedna komunikacija dvoje ljudi na bliskom sastanku, ili poslovnih partnera u restoranu, pa i na večernjem izlasku ne teče bez stalnog praćenja smart telefona. Ovaj, reklo bi se ranije nevaspitan gest, proširio se planetom: nije mu se oduprla ni nemačka kancelarka, pomno prateći svoj smart telefon u prvom redu konferencije CeBIT. Ova pojava vezana je i za društvo izrazitih individualista u kakvom živimo.

Kako ste odabrali ključne govornike i goste konferencije? U kom pravcu kroz taj odabir pokušavate da usmerite poruke konferencije?

Međunarodne konferencije počivaju na ranijim višegodišnjim poznanstvima i kolegijalnosti. Upravni odbor ove konferencije je sazidan od – sticajem okolnosti – kompletno ženskog tima, a dotične su, uz mene, ugledne profesorke (prof. dr Milica Bajić Brković, zaslužna za institucionalnu podršku i preporuku ISOCARP-a, svetske asocijacije prostornih planera na čijem je čelu, prof. dr Aleksandra Krstić i prof. dr Aleksandra Đukić), koje su čitavu svoju karijeru posvetile naučnom pravcu arhitekture. One su imale priliku da pozovu svoje dugogodišnje ugledne kolege iz Evrope: iz Holandije, Belgije, Austrije, Velike Britanije i Italije, a naučni odbor čine, uz našeg dekana i naše profesore i eksperti iz čitavog sveta: Grčke, Portugala, Španije, Kipra, Velike Britanije, Poljske, Turske, Češke, Litvanije te poznata imena iz akademske zajednice iz regiona, uz profesore filozofskog i drugih tehničkih fakulteta.

Da konferencija ne bi bila samo akademska, a time možda i malo suvoparna i jednostrana, pozvali smo i goste iz prakse: francuski tim Nodesign.net dolaze iz Pariza i prikazaće svoja dostignuća u stvaranju virtualnih muzeja; neke od najuglednijih profesorki ovog podneblja: prof. dr Marija Todorović i prof. dr Anđelka Mihajlov, godinama su aktivne ne samo kod nas nego i na globalnom planu u svetu ekologije, korišćenja solarne energije i ostalim tehnološkim dostignućima, ali o tome više na samoj konferenciji. Čak je i jedan veoma agilni arheolog potvrdio svoje učešće: Rade Milić, autor prve interaktivne table u Beogradu i zaljubljenik u podzemni Beograd, sa svog aspekta će prikazati šta smo realno mogli i uspeli da izvedemo u Beogradu i na nekim od najpoznatijih arheloških iskopina u Srbiji.

Poruke će se kretati oko sledećeg: Dokle smo stigli, šta bismo sve mogli i kako bi to bilo uopšte danas moguće izvesti?

Na koji način mislite da ova konferencija može da doprinese lokalnoj akademskoj i profesionalnoj arhitektonskoj zajednici, kao i kvalitetnijem pristupu razvoju Beograda i drugih gradova regiona? Da li je konferencija naišla na podršku u stručnoj javnosti, posebno u smislu sponzorstva i donacija? Kakvu podršku su obećale institucije (ministarstva, sekretarijati, zavodi, lokalna samouprava)?

Telekom Srbija je prepoznao važnost ovog skupa i ponudio se za generalnog sponzora – to potvrđuje značaj novih tehnologija u gradovima i našoj sredini, čega su oni apsolutni dokaz: kao jedna od retkih kompanija koja ne mora da brine za svoj opstanak u ovako teškoj godini koju živimo.

Velika većina ambasada sa kojima smo razgovarali o podršci odmah su prepoznale temu zelenog aspekta u sprovođenju visokotehnoloških unapređenja prostora i jasno institucionalno podržale konferenciju. Nažalost, zbog ekonomske krize, samo je francuska ambasada želela da istovremeno pomogne i oko smeštaja i puta francuskih gostiju.

Od lokalnih samouprava, Savski venac se, kao retko agilna i napredna gradska opština, prihvatio učešća i finansijske podrške. Vračar je u poslednjem trenutku odustao sticajem političkih okolnosti, a neke opštine nam nisu ni odgovorile.

Urbanistički zavod, kao najveća urbanistička kuća u zemlji, je insitucionalno podržao skup, sa tehničkim direktorom zavoda u naučnom odboru. Stalna konferencija gradova i opština je uspela da prosledi informaciju lokalnim samoupravama u Srbiji. Konkretna mesta gde bi se najviše mogli implementirati zaključci koji se očekuju na skupu – lokalne samouprave, pa čak ni vojvođanske, nisu se odazvale niti aktivirale.

Privatne kompanije, kao Arhipro, pružile su međutim dobrodošlu finansijsku pomoć i pokazale razumevanje, što je uvek vezano za entuzijazam jednog, čelnog čoveka, u ovom slučaju žene, moje koleginice arh. Anje Milić.

Sve ovo navodim jer je sakupljanje finansijske podrške za konferenciju bio neizvesan i na neki način i ponižavajući posao, u trajanju od sedam meseci. Naš najuži organizacioni tim, dr Milena Vukmirović i ja napisale smo, molile i sastajale se sa sigurno petstotinjak ustanova, institucija, firmi i ambasada.

Veliko razumevanje pokazala je Inženjerska komora, koja nam je i vodeći finansijer, u potpunosti prepoznajući značaj ove teme. Ministarstvo nauke takođe je pripremilo sredstva, pa nam je i ta pomoć bila od vitalnog značaja za održavanje skupa.

Od firmi kao što je Philips, koji se odazvao, kao i Lafarge i još neki očekujemo takođe podršku, a čekamo i na odgovor norveške ambasade, da pomenemo neke od najpoznatijih donatora u našoj sredini.

Doprinos koji se očekuje možda neće dati brze i opipljive rezultate, ali će zasigurno biti dugoročnije strateški potreban. Naumili smo da napravimo knjižicu i priručnik smernica sa konferencije, lako primenjivih u lokalnim samoupravama, a koje se odnose na najnoviju primenu tehnologije u gradovima, gde će poglavlja predstaviti neki od učesnika Konferencije.

Uz proceedings – pregled svih stotinu i pedesetak radova na konferenciji, post festum će se raditi na dve veoma značajne publikacije, koje potvrđuju da je čitava ova avantura veoma imala smisla: Cambridge se ponudio da besplatno štampa najbolje izabrane radove sa konferencije na čemu ću biti urednik, sa još nekim izabranim stranim kolegama. Takođe, elitni stručni časopis Energy & Building će, preko uvažene gošće konferencije prof. dr Marije Todorović, uraditi tzv. special issue sa prikazom posebno važnih radova na konferenciji.

Konferenciju će sve vreme pratiti snimatelji, radiće se video klip za YouTube, a na Twitter-u i ostalim društvenim mrežama agažovano će biti reči o ovom skupu.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Centar za arhitekturu Beograd je zvanični new media partner konferencije.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 održana je 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Centar za arhitekturu Beograd je bio zvanični new media partner konferencije. Pored toga, predstavili smo i dva rada na temu “The Impact of Smart Home Technologies on Architectural Design” i “Google Earth as a Microworld”.

Nakon uspešne inicijative koju smo sproveli tokom septembra i oktobra prošle godine, Centar za arhitekturu Beograda nastavlja da radi na promociji i afirmaciji Žena u arhitekturi ali i arhitektonskih vrednosti uopšte.

U saradnji sa OŠ Branislav Nušić iz Beograda, na poziv profesorke informatike Katarine Aleksić, započet je projekat Graditeljke Beograda. Zamišljen kao istraživački projekat u okviru nastave informatike, ovaj projekat ima za cilj da učenicima približi kulturno nasleđe i arhitekturu Beograda i da ih upozna sa istorijskim razvojem položaja žena u srpskom društvu, a sve to kroz upotrebu informacionih tehnologija i digitalno opismenjavanje.

U okviru projekta Graditeljke Beograda, učenici šestog razreda OŠ Branislav Nušić će u grupama uraditi niz istraživanja na temu nekih od žena iz naše arhitektonske istorije, njihovih dela u centru Beograda, arhitekture kao delatnosti, kao i položaja i uloge žena u srpskom društvu od 19. veka do danas. Kroz fotografije, video zapise, crteže i  Web 2.0 alate poput infografika, vremenskih osa i interaktivnih mapa, učenici će prikazati svoja istraživanja i radove. Centar za arhitekturu će organizovati i zajedničku šetnju centrom Beograd tokom koje će učenici posetiti predmetne objekte i sakupiti potreban materijal.

Podrškom i učesćem na ovom projektu, Centar za arhitekturu Beograd razvija i edukativni aspekt svoje delatnosti, čije su osnovne aktivnosti vezane za promociju arhitekture i arhitektonskih vrednosti. Verujemo da će razvijanje u ranom uzrastu svesti o arhitektonskim i estetskim vrednostima objekata u Beogradu i potrebi za njihovim očuvanjem i zaštitom doprineti boljoj budućnosti našeg grada.

Tok projekta možete pratiti na posebnom blog-u koji uređuju Katarina Aleksić i Milena Zindović: http://graditeljkebeograda.blogspot.com/

Centar za arhitekturu će na svom blogu takođe redovno izveštavati o toku ovog projekta, i njegovim rezultatima.

CAB je predstavio rad o informacionoj platformi Centra za arhitekturu na međunarodnoj konferenciji On Architecture. Konferencija je održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, od 9. do 11. decembra 2013.

Rad Gorana Petrovića, pod nazivom Integrated Information System of the Centre for Architecture Belgrade, može se pronaći u zborniku radova publikovanom na CD-u.

Rad daje pregled rezultata višegodišnjeg rada na unapređenju komunikacije među arhitektima i o arhitekturi uopšte. U savremenom svetu digitalne komunikacije u realnom vremenu, naš pristup je bio da pokrećemo i promovišemo priče o arhitekturi i gradskom prostoru kroz maksimalnu upotrebu novih medija.

Prvi korak ka realizaciji ove ideje je bio osnivanje internet-bloga o urbanom dizajnu 2008. godine. U tom trenutku, ideja da svako može nešto da napiše i objavi celom svetu je bila in, pa smo se i mi priključili digitalnom talasu hiljada blogera.

Par godina kasnije, fokus internet komunikacije se pomerio ka društvenim mrežama, kao demokratskijem mediju. Mnogi blogeri su odustali, a mi smo upotrebili Facebook i Twitter i pretvorili našu priču u otvoreni razgovor svih zainteresovanih za arhitekturu i grad. Za ozbiljnu komunikaciju, upotrebili smo i strogu poslovnu mrežu LinkedIn.

Danas, uporedo sa aktivnostima na svim pomenutim društvenim mrežama i izdavanjem periodičnog newsletter-a, održavamo Web sajt koji integriše ceo naš sistem. Blog postovi o različitim temama vezanim za arhitekturu i informacije o našem radu se mogu pronaći na adresi www.cab.rs.

Naš sledeći korak će biti da omogućimo arhitektima i svim ostalim profesionalno ili emotivno vezanim za grad da pristupe i koriste različite resurse Centra za arhitekturu preko ovog sajta.

Prva međunarodna akademska konferencija Places and Technologies 2014 biće održana 3. i 4. aprila 2014. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa ciljem da se istraže i prezentuju naučni radovi, studije i projekti koji se bave unapređenjem prostora gradova korišćenjem visokih tehnologija. Konferenciju partnerski organizuju Arhitektonski fakultet,  UrbanLab Beograd i Filozofski fakultet, a zvanični medijski partner konferencije biće Centar za arhitekturu Beograd.

Na konferenciji Places and Technologies 2014 biće predstavljeni radovi iz oblasti urbanog dizajna, urbanističkog planiranja, projektovanja i menadžmenta, industrijskog i arhitektonskog dizajna i tehnologija. Sa društvenih aspekata razmatraće se i istorijska i filozofska komponenta visokih tehnologija, sociologija u gradovima, inovacije, ICT, kao i elementi transporta unapređeni visokih tehnologijama sve do geodezije i kartografije odnosno načina kako visoke tehnologije unapređuju i tu granu (GIS).

U fokusu konferencije biće održivost u dizajnu gradova, a govoriće se i o društvenim mrežama i mikroblogovima, upotrebi tehnologija na urbanom moblijaru u gradovima, novim, inovativnim materijalima i High tech i high touch rešenjima. Predviđeno je stotinak učesnika, a svoj dolazak potvrdilo je 30 eksperata iz Evrope koji se bave visokim tehnologijama  na naučnom i stručnom nivou, kao i specijalni gosti iz struke.

Učesnici konferencije imaće priliku da čuju izlaganja dr Milice Bajić Brković redovnog profesora, predsednice ISOCARP - Svetske asocijacije planera i  eksperta za prostorno planiranje i održivi razvoj; potom dr Jana Belisa iz Belgije koji je ekspert za najnovije strukture od stakla i predsednik COST projekta; dr Stefana van der Špeka iz Holandije, koji se bavi dizajnom enterijera i temama poput intermodal transferpoints i  human hub;  dr Manfreda Šrenka iz Centralnoevropskog instituta za tehnologiju, Austrija, prostornog planera i eksperta za GIS; i prof. Fila Džonsa iz Velike Britanije, koji je ekspert za energetsku efikasnost  i profesor na univerzitatima u Maleziji, Kini  i Hong Kongu.

Pored ključnih predavača na konferenciji će učestvovati i specijalni gosti iz struke poput Žan Luj Frešana iz vodeće francuske dizajnerske kompanije noDesign koja se bavi visokim tehnologijama i angažovana je na projektima francuske Vlade, za Sitroen, Reno itd; dr Marije Todorović, elektroinženjera i redovnog profesora, čije je polje istraživanja održiva energija i zelene zgrade sa korišćenjem solarne energije; dr Andjelke Mihajlov, eksperta za održivi razvoj, naučnice i redovnog profesora na Univerzitetu u Novom Sadu, koja u Ministarstvu za održivi razvoj i prostorno planiranje vodi sekciju zaduženu za Uključenje zapadnog Balkana u evropske tokove na nivou održivosti ; i Radeta Milića, arheologa i predsednika Centra za urbani razvoj koji realizuje inovativne projekte u Beogradu i Srbiji za zaštitu kulturnog nasleđa. Tehnički direktor konferencije je dr Eva Vaništa Lazarević, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Izborom govornika, gostiju i učesnika konferencije, organizatori teže da omoguće umrežavanje i saradnju između institucija, korporacija i eksperata, formiraju potencijal za buduće bilateralne međunarodne saradnje, otvore aktuelne teme mladim istraživačima i stvore poligon za razmenu znanja. Rok za predaju apstrakta za učešće na konferenciji je 10. decembar, a detaljnije o uslovima možete pročitati na zvaničnom sajtu konferencije.