Budući da su veliki majstori Zapada u prošlosti već temeljno proučeni (podaci o arhitektima i njihovim delima su bili lako dostupni, iz različitih razloga, kao što su dugovečnost i marketinške veštine istaknutih stvaralaca i veliki broj njihovih učenika i sledbenika), savremeni istraživači modernog perioda se okreću manje poznatoj oblasti bivše socijalističke Evrope, SSSR-a i takozvanih zemalja trećeg sveta.

Tokom poslednjih godina, mlađi istraživači su se dosta bavili temom arhitektonskog nasleđa bivše Jugoslavije. Na različite načine, sa različitim pristupima. Najveće istraživanje svakako jesu Nedovršene modernizacije, projekat koji je okupio učesnike iz svih zemalja bivše Jugoslavije, prikazan javnosti u više navrata, kroz konferencije i izložbe u nekoliko gradova regiona.

Rezultati rada na projektu sažeti su i publikovani u knjizi istog naslova. Ova publikacija sadrži impresivan broj priloga uglednih autora, koji su modernu arhitekturu i urbanizam bivše države sagledavali u kontekstu društvenih odnosa, tehnologije, arhitektonskog izraza, lokalnih posebnosti, uticaja, jezika, prožimanja, ideologije, komunikacije…

Urednici, Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić, vešto su se već u uvodnom tekstu ogradili od eventualnih primedaba: „…in no way [do we] pretend to write a coherent history of modern architecture in the region… we are not aiming at scholarly precision and comprehensiveness, but a broad description of the circumstances that produced certain pieces of architecture and of the modernising effects of these buildings and their significance today.“ Ako prihvatimo ovakav pristup istraživanju, iza uvoda će nas dočekati neverovatna količina podataka, ilustracija, promišljanja, komentara i analiza, koje predstavljaju izuzetan doprinos. I mnogo nostalgije.

Mnogi prikazani projekti, objekti, autori i ideje bili su pre ovog istraživanja nepoznati široj publici. Nesporne vrednosti, koje ovaj projekat otkriva i prikazuje, na ovaj način izmiču pretnji zaborava. Sa druge strane, projekat nam daje novi pogled na neke sasvim poznate kuće, prostore i ljude, koji zaslužuju da se o njima govori, odnosno koji imaju još nešto da nam kažu.

Meni lično, veoma je drago da je još jedno istraživanje na ovu temu uspešno realizovano. Od trenutka kada su Jelica i Jelena bojažljivo došle da se raspituju, preko njihovih širokih osmeha uz koje su preturale po prašini naše arhive, sve do dobro upakovanih radova svakako je trebalo mnogo upornosti i rada – na čemu im treba čestitati. Ovaj tekst prate neke od fotografija iz naše arhive koje su našle svoje mesto u knjizi.

Na kraju, ostaje nam da verujemo da će ovaj sjajni projekat podstaći neka nova istraživanja, koja će doprineti objektivnom katalogizovanju i valorizaciji graditeljskog nasleđa Moderne, kao neophodnog preduslova za njegovu (hitno potrebnu) zaštitu. Modernizacije su možda nedovršene, ali ne smemo dozvoliti da ostanu neuhvatljive.

Tekst: Goran Petrović
Ilustracije iz arhive CAB: Fragment fasade Televizorke (Blok 23, Novi Beograd) i Pilot-objekat IMS tehnologije građenja u Havani, Kuba.

Centar za Arhitekturu posetio je otvaranje izložbe Nedovršene Modernizacije, održano 19. maja u Muzeju Istorije Jugoslavije. Izložbu su otvorili autori i rukovodioci projekta Vladimir Kulić i Maroje Mrduljaš, predsednik Društva Arhitekata Beograda Ivan Rašković i ministar kulture Republike Srbije Predrag Marković.

Fotografije sa ovog događaja možete videti na našem Fejsbuk albumu.

Izložba “Nedovršene modernizacije: između utopije i pragmatizma” se nakon postavke u Mariboru, ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture, seli u Beograd, u Muzej Istorije Jugoslavije u Botićevoj ulici br. 6. Otvaranje je 19. maja u 17h, a izložba će biti otvorena do 1. jula 2012.

Izložba je veliko finale dvogodišnjeg istoimenog istraživačkog projekta, koji se se kroz niz istraživanja, konferencija i izložbi bavio prostorima koje je stvorio socijalistički napredak u bivšoj Jugoslaviji i koji pokušava da utvrdi šta se sa tim prostorima dogodilo nakon sloma zajedničke države i nestanka socijalizma. Izložba na kojoj će biti predstavljeni arhitektonski projekti i veliki urbanistički planovi koji su obeležili jugoslovensko socijalističko razdoblje, usredsređuje se na prekretnice i vizije (nedovršene) modernizacije gradova za vreme socijalizma i teži da odgovori na pitanja u vezi s njihovom ulogom i zaostavštinom u zemljama naslednicama. Izložba je usredsređena na fizički prostor, odnosno na planiranje i izgradnju gradova kao jedno od sredstava socijalističke modernizacije i na ulogu arhitekture u toj proizvodnji. Izložba se takođe bavi simboličkim prostorima u kojima su se ovi procesi odvijali, kao što su geopolitički, kulturni, ekonomski i ideološki prostor. Više o projektu možete saznati ovde.

Organizator izložbe je Društvo arhitekata Beograda, u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije, Udruženjem hrvatskih arhitekata, Oris-kućom arhitekture (Zagreb), Muzejom za arhitekturu i dizajn (Ljubljana), Umetničkom galerijom Maribor (Maribor) i Koalicijom za održivi razvoj (Skoplje).

U sklopu pratećih aktivnosti izložbe, organizovane su dečije radionice u saradnji sa Dečijim kulturnim centrom i udruženjem Proces – edukativna arhitektura. Radionice će biti organizovane svake subote za vreme trajanja izložbe, od 12h, u Muzeju istorije Jugoslavije.

Stručno vođenje izložbi će biti organizovano nedeljom, od 12 h (za grupe studenata od 14h). U nedelju, 20. maja, kroz izložbu će voditi autori i rukovodioci projekta Vladimir Kulić i Maroje Mrduljaš.

Pored izložbe “Nedovršene modrenizacije”, u Muzeju istorije Jugoslavije je postavljena i izložba “Tehnika narodu” koja je dostupna posetiocima.

Foto: Beogradski sajam, Hala 1, Beograd
(Milorad Pantović, Milan Krstić, Branko Žeželj) 1954-57.
© Kolekcija Miloša Jurišića