Ove nedelje se zatvara spektakularna umetnička instalacija studija Random International u Barbican muzeju – prostorno iskustvo o kojem priča ceo London.

Poznati po svom karakterističnom pristupu umetnosti, studio Random International kroz eksperimet i tesnu saradnju sa naukom i tehnologiom stvara umetničke instalacije koje oživljavaju u interakciji sa publikom.

Bazirana na iskonskoj težnji čoveka da kontroliše prirodu, smeštena u kontekst Londona u kojem kiša ne izaziva pozitivne asocijacije – instalacija je kod posetilaca izložbe uspela da promeni pogled na kišu od trivijalnog – kao vremenske nepogode, do veoma kompleksnog fenomena praćenog umetničko-psihološko-drušvenim analizama.

Ovo je najveća i do sada najambicioznija umetnička instalacija studija Random  International. Rain Room zauzima polje od 100 m2 u kojem se vrši simulacija pljuska kroz koji posetioci prolaze i mogu da osete kakav bi osećaj bio kada bi mogli da kontrolišu kišu.

Prostor u koji je smeštena instalacija ima oblik zakrivljenog tunela, tako da posetioci na samom ulazu čuju odzvanjanje pljuska i osećaju vlagu u vazduhu, mnogo pre nego što otkriju hiljade kišnih kapi koje reaguju na njihovo prisustvo i pokret.

Prvi utisak prevazilazi sva očekivanja i kao svako vrhunsko umetničko delo istog trenutka posetioca zaokupi u potpunosti. Savršeni pljusak uz jako pozadinsko osvetljenje otkriva i čini vidljivom svaku kap vode dok siluete ljudi i granice prostora ostaju zamračene. Efekat kontrasta svetlih kapljica vode i mračnog prostora čini da se cela stvar doživi mnogo  intenzivnije i spekrakularnije.

Nakon što posetilac stane na platformu, oko njega se stvara nevidljivo magnetno polje i na tom delu pljusak prestaje.  Svaka silueta stvara savršenu prazninu oko koje pljusak i dalje pada.

Trebalo je dve godine da se razvije sistem koji bi imao tehničke mogućnosti da simulira pravi pljusak u unutrašnjem prostoru . Autori su želeli da kiša izgleda potpuno autentično, tako da su rađena istraživanja o tome kako izgleda kap kiše, kako se ponaša, kojom brzinom pada i na koji način napraviti iste takve kapljice unutar zatvorenig prostora visine samo četiri metra.

Kada je stvorena kiša, programiran je sistem 3D kamera i senzora koji hvata oblik tela i trodimenzionalnih predmeta od trenutka kada uđu u instalaciju i prati njihove pokrete, zaustavljajući mlaznice iznad posetioca čime mu omogućavaju da bez kvašenja prođe kroz veoma jak pljusak.

Autori instalacije smatraju da je najzanimljivije posmatrati ponašanje ljudi unutar polja umetničke instalacije, odnosno način na koji prilaze i ulaze u artificijelni pljusak i kako se kroz njega kreću. Na taj način instalacija istražuje ponašanje posetilaca izložbe – koji su u isto vreme posmatrači i predmet posmatranja i gura van zone komfora, sugerišući da probaju nešto što se kosi sa instinktivnim reakcijama i intuicijom.

Rain room svako doživi na svoj način i sa sobom nosi različite utiske. Nakon inicijelnog šoka, a u zavisnosti od karaktera samog posetioca izložbe, mešaju se osećanja ushićenosti, nostalgije, divljenja, straha, slobode…Ipak zajednički utisak svih posetilaca je zapanjujuće nadrealno iskustvo, mimo svih očekivanja.