Poljski paviljon na arhitektonskom Bijenalu u Veneciji dobitnik je priznanja žirija u kategoriji nacionalnih paviljona. Kustos Michał Libera, autorka paviljona Katarzyne Krakowiak,  dizajner zvuka Ralf Meinz i akustičar Andrzej Kłosak stvorili su arhitekturu zvuka. Naizgled prazan prostor paviljona zapravo je ispunjen zvukom, a u njegovoj funkciji  transformisana je i arhitektura paviljona.

Kustos paviljona Michał Libera objašnjava: “Arhitektura je sagrađena od zvuka. Ona čini mogućim rasprostiranje zvuka – apsorpciju, prigušivanje, prenošenje, pojačanje nekih njegovih aspekata na račun drugih. Zatvoreni prostori su sobni tonovi dok su niše specifični ehoi. Ventilacija i grejanje su tiha ali stalna buka, dok su prozori i zidovi prigušeni zvuci ulice, insekata ili komšiluka. Živimo, radimo i igramo se u ogromnim kompleksima zvuka – njihova distribucija je ono što nazivamo arhitekturom.”

Zvučna skulptura Katarzyne Krakowiak Making the walls quake as if they were dilating with the secret knowledge of great powers  (Zidovi drhte kao da ih pokreće tajno znanje o velikim silama) je pojačanje Poljskog Paviljona kao sistema za slušanje. Umesto da stvori novi prostor, umetnica za arhitektonsko bijenale predlaže empirijski pristup, počinjući od postojećeg enterijera sa svim njegovim manama i nesavršenostima koje su vodile projekat. Umetnost je u “goloj zgradi” – predstavljena kroz skulpturu kao kompleksan zvučni process koji stvara, menja i prenosi zvuk.

Analizom prirodne akustike Poljskog Paviljona došlo se do nekoliko metoda za process pojačavanja. Arhitektonske mikro-deformacije na zidovim i podovima zgrade, renoviranje klimatizacionog sistema i ojačanje rezonantnih frekvecnija doprinele su da ovo zanemareno akustično iskustvo dođe do izražaja.

Nijedan od zvukova u paviljonu nije stran samom objektu. Oni su već bili tu. Ali, kada se pojačaju, ti poznati ambijentalni zvuci postaju i sami strani, Izvan vizuelnog i materijalnog, oni nas prisiljavaju da čujemo ono što je uvek bilo prisutno – druge ljude sa one strane zidova. Prema tome, pravi predmet ovog dela je u stvari ceo arhitektonski kompleks u kome se pored Poljskog nalaze još i Egipatski, Rumunski i Srpski paviljoni, i Venecija.

Foto: Miloš Mirosavić, Diana Pereira, © Zacheta

Crtež: © Katarzyna Krakowiak

Ruski paviljon na ovogodišnjem venecijanskom bijenalu arhitekture, dobitnik je specijalne nagrade žirija u kategoriji nacionalnih paviljona. Postavku su osmislili Sergei Tchoban i Sergey Kuznetsov, isti tim koji je i pre dve godine sa izložbom Russia Factory, bio deo ruskog paviljona.

Ovogodišnja postavka nagrađenog paviljona sastoji se iz dva dela, koji teže da prikažu kontrast između zatvorenog, mračnog ruskog društva iz doba Hladnog rata i novog, prosperitetnog, otvorenog društva – kakvo država sada želi da stvori. Zajedničke karakteristike oba segmenta izložbe su izuzetna vizuelna upečatljivost i jednostavnost koncepta, kao i naglašena interaktivnost.

Donji nivo izložlbe pod nazivom tajna država „i-land“ na veoma suptilan način otkriva sekvence tajnih i zatvorenih gradova koji su stvarani u vreme Sovjetskog Saveza. Tokom hladnog rata, u period od 1945 do 1989. godine postojalo je više od 60 naseljenih mesta i gradva koji su stvarani za potrebe naučnih i tehnoloških isutraživanja. Postojanje ovih gradova je čuvano kao državna tajna. Bilo ih je svuda na teritoriji države, a ipak kao da nisu ni postojali. Ljudi koji su radili u takvim gradovima, bili su izolovani iz društva, a nekada su  zbog tajnosti dobijali i potpuno nove identitete. Ovi gradovi i njihovi stanovnici su bili nevidljivi, osim za oko tajnih službi koje su ih stalno posmatrale.

Motivom lupe kroz koju se posmatra mikrofilm postignut je osećaj tajnovitosti i delimičnog otkrivanja sadržaja – koji veoma asocijativnim i upečatljivim detaljima, posmatraču i dalje ne daju veliku količinu informacija, već uglavnom precizno prenose atmosferu.

Kao kontrast ovom delu izložbe, na gornjem nivou paviljona postavljen je “i-city” metafora grada budućnosti – kodirana da prikaže konkretan primer novog ruskog centra za inovacije, nazvanog Skolkovo.

Potpuno novi naučni centar veličine grada, planiran u blizini Moskve, predstavlja instrument za transformaciju nauke posle hladnog rata. Ovo je otvoren grad, čija je glavna karakteristika interdisciplinarnost, odnosno smeštanje u isti fizički okvir vrhunskih naučnika iz raznih oblasti (informatičkih tehnologija, biomedicine, nuklearnih istraživanja, energetike, svemirskih tehnologija) i industrije koja u praksi koristi takva naučna dostignuća.

Tradicija Sovjetskog planskog stvaranja čitavih gradova i naselja od nule, primenjena je i u ovom primeru, ali sada uz pomoć nekih od navažnijih arhitekata današlnjice, kao što su Pierre de Meuron, Rem Koolhaas, Kazuyo Sejima, David Chipperfield… Uslovi koje grad nudi za istraživanja, razvoj , saradnju i život bi trebalo da privuku neka od najvećih imena nauke, kao i najvažnije i najprosperitetnije kompanije koje postoje i posluju širom sveta.

Sam paviljon, na gornjem nivou, formiran je tako da su sve površine prekrivene QR kodovima, koje posetioci dekodiraju koristeći tablet računare – kako bi istraživali ideje i mnoštvo informacija vezanih za novi ruski grad namenjen nauci.

Upotreba QR kodova na globalnom nivou, odavno je omiljeno estetsko i informativno sredstvo – a posebno nakon pojave i široke dostupnosti „pametnih“ telefona i tablet računara. Beskompromisnom upotrebom elementa koda i arhetipskim oblikom rimskog Panteona, tvorci ovogodišnjeg ruskog paviljona postigli su uzvišenu – gotovo epsku atmosferu. Stvoren je novi univerzalni i višeznačni prostor, za ljude koji veruju u nauku.

Foto: Miloš Mirosavić, Ivana Popović, Diana Pereira