Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI.

Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine.

Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije.

Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta.

U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao:

Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti – dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi.

Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju. 

Izvor: Sadar+Vuga.

Ovog leta u Ljubljani je otvoren novi dizajn hotel – Hotel Vander, čiji je koncept i dizajn delo renomiranog slovenačkog arhitektonskog bira Sadar+Vuga. Hotel je smešten u samom istorijskom jezgru Ljubljane, pored reke Ljubljanice i na jednom od najprometnijih pešačkih poteza grada.

Hotel je izgrađen uokviru unutrašnjeg prostora četiri susedna zaštićena objekta. Ovako specifična lokacija i prostor uslovili su vertikalnu distribuciju programa, gde su u prizemlju smeštene osnovne javne funkcije objekta – recepcija, restoran i hotelski bar/lounge. Na sledeća tri nivoa smešteno je 16 soba organizovano oko vertikalnog atrijuma u kome se nalaze vertikalne komunikacije. Poslednji sprat sadrži zastakljen prostor sa velikom otvorenom terasom i bazenom.

Spoljašnji izgled zaštićenih objekata netaknut je i u potpunosti očuvan. Međutim, po ulasku u hotel nalazite se u novom karakterističnom prostoru inovativnog Hotela Vander. Dizajn je baziran na kaleidoskopskom efektu 3D tekstura izvedenom u različitim materijalima, i na refleksijama koje pomeraju granice izgrađenog prostora. Na taj način prostor je proširen, povećan i njegove granice teško sagledive. Zahvaljujući refleksijama nastalim unutar hotela, posetilac postaje deo enterijera.

Sobe u hotelu odlikuju se svetlim bojama, toplim podovima i sadrže staklene pregrade prema kupatilu. Inovatnivnim detaljima u enterijeru u potpunosti su iskorišćene inače male površine soba. Sobe odaju utisak udobnosti i doma, poput vaše dnevne sobe, zahvaljujući za ovaj objekat posebno oblikovanom nameštaju kao što su crni stolovi i kutije od ogledala sa mini barom.

Dugačka terasa obložena drvetom na kojoj se nalazi bazen je posebna vrednost hotela. Namenjena za relaksaciju gostiju, sa nje se pruža sjajan pogled na krovove starog jezgra Ljubljane. I ovde je teško sagledati granice prostora jer bazen smešten na terasi deluje kao da se preliva preko nje. Ovaj ambijent predstavlja oazu mira i opuštanja za posetioce, odmah iznad vreve i žagora pešačke zone stare Ljubljane.

Svi spratovi objekta povezani su vertikalnim holom koji u isto vreme predstavlja i svetlarnik. Ovaj prostor objedinjuje celu unutrašnjost hotela i predstavlja njen glavni fokus. Za dodatni utisak jedinstva vertikalnog hola ceo severni zid obložen je visećim metalnim zavesama koje stvaraju inovativnu 3D teksturu i omogućavaju rasprostiranje svetla u jezgru objekta.

Foto: David Lotrič i Miran Kambič

Na fotografijama i crtežima zahvaljujemo se Sadar+Vuga

Centar za arhitekturu Beograd vas poziva da ove jeseni posetite jedan od najzanimljivijih i najvećih kreativnih festivala u regionu – ljubljanski Mesec dizajna, koji nekoliko godina unazad ambiciozno organizuje Zavod BIG.

Iako relativno mlad događaj, Mesec dizajna donosi budućnost u sadašnji trenutak i namenjen je onima koji budućnost žele da iskuse danas. Pročitajte  Manifest!

Mesec dizajna je prva razvojno-proaktivna platforma u regionu, ili pojednostavljeno, vizionarski “privredno-zanatski sajam dobrog dizajna i kreativnosti”, koji pokriva čak 18 oblasti – od enterijera i transporta, do mode i medicine, kao i 11 kreativnih aktivnosti, nazvanih “kreativnom industrijom”, među kojima su dizajn, arhitektura, marketing i druge, zasnovane na ličnoj kreativnosti, znanju i talentu.

Ne propustite smeli izložbeno-sajamski događaj Design Expo, koji će vas očarati najpre prostorom, a potom i eksponatima, provokativnim koktel prezentacijama i nastupima na Bini 180^o. Prisustvujte dodeli slovenačkih nagrada za dizajn, konferencijama Primenjeni dizajn i finsko iskustvo i Ishrana i zdravlje: scenario budućnosti sad.

Posetite izložbe Vanvremenski slovenački dizajn i Mala turistička arhitektura, kao jedinstvena dešavanja Dizajn degustaciju i Rasadnik mode. U okviru celomesečnog Dizajna v mestu posetite više od 50 izložbi i događaja na različitim lokacijama u centru Ljubljane. Ovogodišnju konferenciju odlikuje vizionarstvo i interdisciplinarnost.

Ove godine organizatori žele da povežu budućnost sa večnošću, u cilju motivacije posetilaca da im se i sami pridruže u toj nameri i počnu da razmišljaju o svojoj budućnosti.Naime, budućnost nije nešto kuda idemo, već nešto što sami stvaramo. Stoga nije slučajno što je ovogodišnja konferencija organizovana u saradnji sa časopisom Scenario i stručnjacima iz Instituta za studije budućnosti i Kopenhagena.

Mesec dizajna u brojevima: 200 izlagača / 150 izvođača / 10.000 m2 izložbenog prostora.

Pozivamo Vas da sa nama osmislite budućnost!

Preko Centra za arhitekturu možete ostvariti popust od 50% na kotizaciju za ovaj festival.

Foto: © NASA arhiva i Milena Zindović