Projekat Urbani džepovi Beograda bavi se zapuštenim gradskim prostorima u cilju uključenja lokalne zajednice u njihovo uređenje i održavanje na principima održivog razvoja. Adekvatnom intervencijom ove površine postaju deo svakodnevnice lokalnog stanovništva i predstavljaju značajan doprinos u poboljšanju uslova njihovog života.

Urbani džep Soba sa pogledom u Baba Višnjinoj ulici svečano je otvoren 2011. godine a zauzima površinu od oko 1 000 m². Investitor je GO Vračar, a projekat je dobio Grand Prix Trećeg Salona pejzažne arhitekture 2009. godine. Ove godine je nominovan za Nagradu evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013.

Projekat podrazumeva zonu aktivne rekreacije sa fitnes spravama, zonu mirnog odmora sa mestima za sedenje i zonu glavnog okupljanja gde se nalazi skulptura za sedenje. Simbolično, autorke džepa Soba sa pogledom, diplomirani inženjeri pejzažne arhitekture, Vesna Gvozdenov i Jovana Kovačević, želele su da samom intervencijom omoguće jedan malo drugačiji doživljaj javnog prostora, tj. da stvore sobu sa drugačijim pogledom.

Glavna ideja projekta je da ljudi prepoznaju zelene površine kao svoj dnevni boravak i da kulturu ponašanja koju imaju u svom domu primene i na otvoreni prostor, koji je takođe deo njihove svakodnevnice.

Dominantnu tačku u prostoru prestavlja skulptura Soba sa Pogledom. Inspiracija za ovakvu konstrukciju proistekla je iz same gradske strukture opštine Vračar. Ptice kao deo skulpture svojom bojom i formom dolaze do izražaja i nose simboliku slobode kretanja u javnom prostoru. Skulptura daje vizuelni identitet prostoru i predstavlja novo mesto, mesto koje vam pomaže da odredite gde se nalazite. Pored toga i grafit vizuelno markira prostor, a delo je street art umetnika Branka Teševića.

Ovom intervencijom autorke su uspele da kreiraju prostor prilagođen potrebama korisnika, da povećaju stepen javne svesti, približe savremenu umetnost opštoj publici, a pre svega da promovišu pejzažnu arhitekturu kao multidisciplinarnu struku koja se bavi otvorenim javnim prostorima.

Otvoreni prostori su nosioci socijаlnog i urbаnog životа, pа bi trebаlo dа budu mestа koja su uređenа i unаpređenа, promenljivih funkcijа, rаznovrsnih dogаđаjа i procesа, а ne ostаci аrhitekture kojа ih okružuje.

Tekst i fotografije: Vesna Gvozdenov

Superkilen ili Super park je urbani park, delo danskog arhitektonskog studija BIGu saradnji sam berlinskim pejzažnim arhitektama TOPOTEK1 i grupom umetnika SUPERFLEX iz Kopenhagena, osmišljen kao ogromna izložba najboljih urbanih praksi kroz korišćenje svakodnevnih predmeta iz više od 60 različitih kultura i predstavlja retku mešavinu arhitekture, pejzažne arhitekture i umetnosti.

Park dugačak 1 km provlači se kroz Norrebro, severni deo Kopenhagena , i stvara različit, a u isto vreme i jedinstven prostor u jednom od etnički najraznovrsnijih i društveno nerazvijenih delova Kopenhagena. Cilj pozivnog konkursa koji su 2005. raspisali grad Kopenhagen i fondacija Realdania, bio je da se stvori zaista jedinstven urbani prostor sa jakim identitetom na lokalnom al ii globalnom nivou. Izgradnja je koštala 13.4 miliona eura i započeta je 2009. godine, a park je za javnost otvoren u Junu 2012.

Super Park je podeljen u tri različito obojena dela, svaki sa posebnom atmosferom i programom: veliki i prostran crveni trg služi kao proširenje susedne sportske dvorane i nudi niz rekreativnih i kulturnih aktivnosti; crni trg je srce parka gde se lokalno stanovništvo okuplja uz marokansku fontanu ili partiju šaha; i linearni zeleni pojas kao prirodno mesto susreta za ekipne sportske aktivnosti i zanimljive vizure na urbani okoliš. Ova tri dela su pozadina za nadrealnu kolekciju globalne urbane raznovrsnosti, ispoljenu kroz 100 predemta iz 60 različitih kultura koje oslikavaju pravo lice ovog dela grada. Predmeti su odabrani kroz intenzivan kustoski proces i uz tesnu saradnju sa lokalnim stanovništvom.

“Za razliku od uobičajenih pristupa uključenja javnosti u proces projektovanja koji se obično svode ili na traženje najmanjeg zajedničkog sadržaoca ili na politički korektnu post-racionalizaciju unapred osmišljenih ideja tako definisanih da umanje mogućnost otpora javnosti, mi smo saradnju sa javnošću videli kao pokretačku silu za ovaj projekat koja je dovela do maksimalne slobode izraza. Transformacijom javnostog procesa u aktivno učešće javnosti, park smo opremili sa građanima za građane, što je bukvalno primenjen peer-to-peer sistem u projektovanju”, kaže Bjarke Ingels, osnivač arhitektonskog biroa BIG.

Predmeti su različiti i idu od opreme za vežbanje, uključujući i predmete sa Muscle Beach iz Los Anđelesa, do šahtova iz Izraela, palmi iz Kine i neonskih znakova iz Katara i Rusije. Svi predmeti praćeni su malom nerđajućom pločicom ugrađenom u trotoar, koja opisuje predmet i njegovo poreklo.

Nanna Gyldholm Moller, vođa projekta iz studija BIG kaže: “Kada je naš tim pozvan da predloži projekat u ovom kraju grada shvatili smo da moramo da učinimo nešto više od samo urbanog dizajna. Umesto da opremimo ovaj javni prostor predmetima danskog dizajna, odlučili smo da okupimo lokalno znanje i globalno iskustvo i stvorimo izložbu najboljih globalnih urbanih praksi koju čine najbolji primeri urbanog mobilijara koje ovih 60 kultura ima da ponudi.”

Umetnička grupa Superflex iz Kopenhagena je učešće javnosti odvela još dalje, birajući 5  grupa ljudi sa kojima su putovali u njihovu rodnu zemlju i dokumentovali process izbora predmeta. “Naša misija je bila da pronađemo širu sliku u najmanjem detalju ličnog sećanja ili priče, što na prvi pogled možda deluje nebitno, ali kada jednom taj detalj pronađete i uveličate on postaje izuzetno bitan. Čaša palestinske zemlje u jednoj dnevnoj sobi u Norrebro-u koja služi kao podsetnik na napuštenu zemlju, uvećana je u malu planinu palestinske zemlje u parku. Davni mediteranski flert iz 70-tih simbolizovan je velikim gvozdenim bikom, koji je uhvaćen i podignut na jednom od brdašca u parku.”, objašnjava grupa Superflex.

Duž celog parka, pored već postojećeg drveća na lokaciji, posađeni su crveni javor, japanske trešnje,  ariši, palme iz Kine i libanski kedar. Raznolikost drveća i biljaka u skladu je sa raznovrsnošću urbanog mobilijara. “Dok su romantične bašte 19. veka pokušavale da posetiocima pruže egzotično iskustvo sveta koji se tada zbog otežanog putovanja činio velik – omogućavajući ljudima da uživo dožive Kinesku pagodu ili Grčki hram – Super Park u Kopenhagenu čini upravo suprotno. Umesto da nastavlja percepciju Danske kao homogene zemlje jednog naroda, Super Park iskazuje pravi primer kulturne raznolikosti savremenog Kopenhagena.” – kaže Martin-Rein Cano iz berlinskog pejzažnog studija Topotek1.

Duž celog parka prostire se i biciklistička staza, koja osim što poboljšava lokalnu infrastrukturu, integriše ovaj kraj u širi kontekst celog grada.

Fotografije i crteži: © Bjarke Ingels Group

U utorak, 13. aprila 2010. godine u 19 sati, u galeriji SKC-a u Beogradu (Ul. kralja Milana 48) održaće se otvaranje izložbe “Misli globalno – deluj pejzažno”.

Izložba se održava povodom svetskog meseca pejzažne arhitekture, deo je obeležavanja 50 godina rada Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu i deo je manifestacije Aprilski susreti u SKC-u.

Izložba obuhvata različite radove iz oblasti pejzažne arhitekture: izabrane retrospektivne radove Salona pejzažne arhitekture, nagrađene studentske konkursne radove i realizovane radove profesionalaca.

Tokom otvaranja biće postavljena i instalacija na otvorenom prostoru “Misli globalno – deluj pejzažno”.

Izložba će biti otvorena od 13.04.2010. do 25.04.2010.

Organizacija izložbe:
UPAS – Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije
PUPA – Studentski podmladak udruženja pejzažnih arhitekata