Almaški kraj je specifična ambijentalna celina u centru Novog Sada, karakteristična ne samo po bogatom nasleđu, već i po rešenosti njenih stanovnika da svoj kraj sačuvaju. Centar za arhitekturu Beograd pomaže rad Udruženja građana Almašani gotovo od njegovog osnivanja.

U prethodnih 10 godina, Almašani su se profilisali kao jedna od važnijih građanskih inicijativa, posvećena očuvanju materijalne i nematerijalne baštine Almaškog kraja. CAB je partner u podršci njihovih aktivnosti kroz izradu stručnih analiza i istraživanja na polju urbanističkog planiranja i dizajna.

Udruženje Almašani je za 2015. godinu najavilo ambiciozan program aktivnosti, uz Centar za arhitekturu kao aktivnog partnera.

Centar za arhitekturu Beograd je projekat Žene u arhitekturi realizovao tokom 2013. godine. Ova knjiga, kao njegov rezultat, prikazuje rad i iskustva žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas. Na 160 strana sakupljeni su autorski tekstovi i intervjui, praćeni ilustracijama, koji prikazuju najznačajnije ženske autore i njihove projekte. Cela publikacija je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.

Postavljajući pitanja o položaju i ulozi žena u arhitektonskoj praksi nekad i sad, nadamo se da ćemo obogatiti našu profesiju u Srbiji, a globalnoj zajednici pružiti prikaz lokalne arhitekture kroz prizmu njenih ženskih stvaralaca.

Centar za arhitekturu Beograd se posebno zahvaljuje koleginici Mileni Zindović, na velikom trudu i entuzijazmu u realizaciji naših ideja.

Zahvaljujemo se i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski pomoglo izdavanje ove publikacije.

Do svog primerka knjige ćete najlakše doći ako kontaktirate direktno Centar za arhitekturu na books@cab.rs.

Branka Prpa et al., eds., Živeti u Beogradu 1-6: Dokumenta Uprave grada Beograda (Beograd: Istorijski arhiv Beograda, 2003-2008).

Naslov ovog teksta mogao je da bude i Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao ili Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši ili Šta sve nismo učili iz istorije ili…

Da probamo tako:

Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao

Za razliku od drugih publikacija koje smo predstavljali, ova se desila sasvim slučajno – ili barem neplanirano. Neko me zvao telefonom da mi kaže da je Istorijski arhiv Beograda na svojoj Fejsbuk stranici postavio obaveštenje, u kome, otprilike, piše: „Pozivamo gospodina da nam se javi, jer mu kao hiljaditom lajkeru naše stranice sleduje poklon.“ Možda ipak nije pisalo laj-ker, nego nešto pristojnije, ali nije važno. U komunikaciji sa ljubaznim službenicima Istorijskog arhiva saznao sam da zaista žele da mi poklone jednu od knjiga koje su izdali. Sa spiska, koji su mi pročitali, prepoznao sam i odabrao, sasvim kvarno, knjige o kojima sada pišem. Knjige – jer se, za razliku od drugih ponuđenih izdanja, radi o kompletu od šest tvrdo povezanih debelih knjiga. Ipak, sve dok od portira nisam preuzeo dve pune kese, nisam baš verovao da će mi pokloniti svih šest.

Tako sam postao srećni dobitnik. A dobio sam odabrane dokumente iz arhive Uprave grada Beograda, koja obuhvata period od 1837. do 1940. Zbirka dokumenata predstavlja radikalni primer aktuelnog pristupa istoriji ne kao listingu datuma velikih bitaka, nego kao istoriji svakodnevnog života. U poslednje vreme objavljeno je par izuzetnih istraživanja koja su se bavila svakodnevicom Beograda u XIX veku – da pomenemo samo knjige Kaldrma i asfalt Dubravke Stojanović [1] i Bazari i bulevari Nataše Mišković [2] – ali ovo što sam dobio bilo je nešto drugo – izvorna građa.

Dokumenti su obrađeni i prelomljeni zastrašujuće skromno, onako kako ih i danas u MS Word-u masovno proizvode savremeni birokrati. Ali upravo gruba forma, sa zavodnim brojevima i formalnim delovima koji nikome ništa ne znače, čini ove knjige romantičnim. Možemo da zamislimo brkate činovnike kako marljivo ispisuju dokumente – početak krasopisom, koji se do kraja dopisa pretvara u nečitljivu nit koja krivuda između fleka od mastila. Sadržaj tih dokumenata, baš kao i njihov izgled, osciluje od preciznih spiskova, preko kitnjastih, nušićevski ulagivačkih obraćanja višoj instanci, do nabrzaka ili lenjo nažvrljanih izveštaja o tome kako u varoši nije bilo vanrednih događaja. U krutu formu zvanične prepiske pisari, panduri, molioci, strogi upravnici, inženjeri-zanesenjaci i zabrinuti doktori uspeli su da upakuju svu životnost tadašnjeg Beograda, njegove probleme, mirise, promene.

Kompletan sadržaj svih šest tomova pročitao sam redom (kao ludak telefonski imenik, rekao bi Bogdan Tirnanić). Stranice sam gutao užurbano, sa sumnjivim osmehom, kao školarac koji lista pornografiju – očaran onim što gleda i nestrpljiv da nauči nešto još zanimljivije na sledećim stranama.

Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši

Među dokumentima uvrštenim u ovaj izbor, pored zabeleški o veselim ili morbidnim trivijalnim situacijama, nalazi se i značajna količina podataka o ljudima i događajima koji su suštinski uticali na razvoj Beograda i transformaciju njegovih delova, ulica i načina života u nešto nama prepoznatljivo. Ovo su najvredniji i ujedno za nas najzanimljiviji delovi.

Promene se mogu pratiti na više nivoa kroz vreme – od promene jezika, odnosno postepenog zamenjivanja turskih reči novim, nama poznatim ili barem razumljivijim, do beležaka o stvarnim realizacijama tih novih ideja, označenih novim rečima (tramvaj, javna rasveta, popločanje, fotografija i telegraf potiskuju polako nekada tako važne pojmove kao što su sejmen, đumruk, harač).

Iz ovih zapisa se može saznati mnogo o načinima rešavanja različitih problema sa kojima su se građani i gradska uprava susretali prilikom izgradnje i održavanja infrastrukturnih sistema, trasiranja i popločavanja ulica, rekonstrukcije gradskih četvrti, uvođenja komunalnog reda. Koliko god nam se neke opisane situacije danas činile smešnim, zapanjujuće je koliko se mnogo toga u stvari i nije promenilo. U tom smislu, pribeležena iskustva pandura i indžilira sa početka XIX veka možemo posmatrati i kao smernice za predupređivanje ili prevazilaženje savremenih izazova u planiranju i upravljanju gradskim prostorom.

Šta sve nismo učili iz istorije

Knjige kao što je ova skreću nam pažnju da smo u školi učili svašta, a da zapravo nismo naučili ništa, odnosno ništa što nam stvarno nešto znači ili što možemo da primenimo. Dokumenti gradske uprave od pre stotinu godina ponekad sadrže i konkretne korisne podatke, ali nam mnogo više govore o duhu vremena i duhu grada, kao i o vrednostima koje su neki raniji Beograđani pokušavali da dostignu ili sačuvaju, a za koje su se nadali da ćemo ih i mi čuvati.

[1] Dubravka Stojanović, Kaldrma i asfalt: Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914. (Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2009).

[2] Nataša Mišković, Bazari i bulevari: Svet života u Beogradu 19. veka (Beograd: Muzej grada Beograda, 2009).

Tekst: Goran Petrović.

I ove godine u Kotoru se održava letnja škola arhitekture, već tradicionalno u znaku zatvora u kome nam je, verovatno, svima odavno mesto.

Architecture Prison Summer School 2014 će se ove godine baviti istraživanjem mogućnosti transformacije prostora oko Hotela Fjord kao pokretača urbane rekonstrukcije tog dela Kotora. Mentori će raditi na ovom zadatku sa studentima iz različitih arhitektonskih škola u Evropi.

Timovi koji stoje iza koncepta Studije GH Fjord, kao i APSS programa za prošlu i ovu godinu, bili su odabrani i za komesare ovogodišnje crnogorske postavke na XIV Bijenalu arhitekture. Kustosi postavke “Treasures in Disguise” (Prikrivena blaga) veoma zapažene crnogorske postavke na Venecijanskom bijenalu arhitekture su Dijana Vucinić (DVARP), Bostjan Vuga (SADAR+VUGA), Simon Hartmann (HHF), Ilka i Andreas Ruby (Ruby Press) i Nebojša Adžić (SACG).

Crnogorski Paviljon predstavlja četiri primera kasno-modernističke arhitekture tipične za Crnu Goru u periodu između 1960 i 1986. godine. Kada su ove zgrade prvi put otvorene, zračile su entuzijazmom i samopouzdanjem koje su njihovi graditelji nosili povodom novog društva koje su stvarali. Samo nekoliko decenija kasnije, ove zgrade otelotvoruju nešto sasvim suprotno: slabo korišćeni i održavani prostor, one predstavljaju dokaz neuspeha modernizma. Izgleda da niko nije u stanju da prepozna bilo kakvu vrednost u njima, pa je njihova sudbina zapečaćena: propadanje i rušenje. Jedan od ovih objekata je i Hotel Fjord. Kotor APSS će nastaviti misiju postavke “Treasures in Disguise”. Diskutovaće probleme i teme inicirane samom izložbom i pokrenuti debate u crnogorskoj javnosti i među profesionalcima iz drugih krajeva sveta.

Objedinjavanje inicijativa studije za Hotel Fjord, letnje škole, crnogorskog paviljona, panel diskusije i APSS talk konferencije treba da doprinese pokretanju i usmeravanju razvoja grada Kotora.

Tema: „Metodologija konzervacije i restauracije zidova od opeke, krečni i blatni sistemi i energetsko unapređenje objekata”

Vreme održavanja: 25-30. avgust 2013. u Baču, Srbija

Letnja škola arhitekture je naučno-obrazovni projekat strukovnog udruženja „Grupa arhitekata”, pokrenut 2010. godine. Glavna ideja projekta je da kroz rad na projektima poveže eksperte i studente arhitekture iz Jugoistočne i Centralne Evrope. Fokus projekta je na kreativnoj upotrebi potencijala objekata i zona koje su pod zaštitom države kao kulturna dobra, a naročita pažnja je posvećena istraživanju aspekata održivog razvoja graditeljskog nasleđa. Istaživanja se sprovode kroz praktične analize i rad na terenu.

Program ovogodišnje škole je podeljen na dva modula – tehnološki i arhitektonski. Oba modula će se fokusirati na tehnologije izgradnje objekata od opeke, uz kratko objašnjenje koncepta mešovitih sistema koji se primenjuju u slučaju stambene arhitekture – primena ćerpiča  i nabijene zemlje.

Tehnološki modul će se fokusirati na metodologiju konzervacije i restauracije zidova od opeke i primene krečnog maltera. Program škole se bazira na iskustvima  “HEROMAT” projekta Tehnološkog fakulteta – Univerziteta u Novom Sadu i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Učesnici će imati priliku da sarađuju na istraživanjima istorijske građe, uzorkovanju i dijagnosticiranju materijala, stvaranju zaštitnih materijala i mešanju komponenti za reparaciju zidova od opeke, kao i krečnih i blatnih sistema maltera.

Arhitektonski modul se fokusira na formirajnu baze podataka o “spomenicima kulture” i pre i posle restauracije, naglašavajući tzv “živo” nasleđe, nasleđe / spomenici koji su u upotrebi. Poseban deo modula će biti tema upravljanja energijom na spomenicima kulture, kao i potencijalne primene obnovljivih izvora energije u ovom domenu. Objekti koji će biti u fokusu ove studije slučaja su tvrđava, izvestan broj kuća i  etno kuća.

Ciljna grupa: studenti arhitekture, tehnologije, građevinarstva, konzervacije i istorije umetnosti

Zvanični jezik: engleski

Naknada za učešće: 299 EUR u dinarskoj protiv vrednosti na dan uplate

Važni datumi:

Registracija i prijava: 10. avgust  2013.
Letnja škola: 25-30. avgust 2013.

Više informacija i aplikacioni formular možete naći na internet prezentaciji Grupe arhitekata www.grupaarhitekata.org u sekcijama vesti i projekti u toku

Tema: „Objekti tehničke kulture – reciklaža, restauracija i revitalizacija u funkciji održivog upravljanja kulturnom baštinom opštine i Bač“

Vreme održavanja: 23-26. avgust 2012.

Letnja škola arhitekture je naučno-obrazovni projekat strukovnog udruženja „Grupa arhitekata”, pokrenut 2010. godine. Glavna ideja projekta je da kroz rad na projektima poveže eksperte i studente arhitekture iz Jugoistočne i Centralne Evrope. Fokus projekta je na kreativnoj upotrebi potencijala objekata i zona koje su pod zaštitom države kao kulturna dobra, a naročita pažnja je posvećena istraživanju aspekata održivog razvoja graditeljskog nasleđa. Istaživanja se sprovode kroz praktične analize i rad na terenu.

Letnja škola arhitekture okuplja studente kroz rad na projektima u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Polaznicima se nudi mogućnost da sarađuju sa stručnjacima u multidisciplinarnim timovima i da stupe u kontakt sa korisnicima objekata i lokalnim stanovništvom. Tokom Letnje škole arhitekture eksperti iz raznih oblasti prikazaće polaznicima mogućnosti primene tradicionalnih tehnika gradnje u rešavanju problema energetske efikasnosti istorijskih objekata. Kroz praktičan rad učesnici će imati priliku da se upoznaju sa praktičnim tehnikama snimanja, merenja, mapiranja i modelovanja i testiranja.

Ciljna grupa: Studenti arhitekture i mladi istraživači

Zvanični jezik: engleski

Naknada za učešće: 50 EUR u dinarskoj protiv vrednosti na dan uplate

Važni datumi:

Registracija i prijava: do 20. juna 2012.
Rezultati i potvrda: 1. jul 2012.
Letnja škola: 23-26. avgust 2012.
Prvo javno prezentovanje rezultata: 30. septembar 2012.
Objavljivanje rezultata: 15. januar 2013.

Više informacija i aplikacioni formular možete naći na internet prezentaciji Grupe arhitekata www.grupaarhitekata.org u sekcijama vesti i download.