Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI.

Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine.

Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije.

Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta.

U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao:

Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti – dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi.

Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju. 

Izvor: Sadar+Vuga.

Hotel Topazz, nova prostorna struktura koja svojom pojavom reflektuje osećaje i atmosferu okruženja, nedavno je oplemenila glavni grad Austrije – Beč. Skulpturalna forma proistekla je kao kombinacija smelih ideja austrijskog arhitektonskog biroa BWM Architekten und Partner i odmerenog ukusa enterijeriste Mihaela Mancenrajtera (Michael  Manzenreiter).

Postavljena u samom srcu grada, zgrada dizajn Hotela Topazz je zaista nije uobičajena. Ovaj urbani kutak smešten na Hoher Markt-u, najstarijem trgu u Beču, predstavlja se prolaznicima u potpuno novom izdanju. Odbacujući ograničenost u stvaranju, dizajn prostora predstavlja jednu sasvim novu arhitektonsku viziju koja momentalno privlači i osvaja.

Fasadno platno, mozaik satkan od niza uglačanih pločica, postaje scena pozajmljenih impresija koja reflektuje raspoloženje grada i oblikuje doživljaje posmatrača. Oslikavajući okolinu, ova glamurozna struktura postaje pozornica života koji je okružuje. Nosilac ideje konstantnog pokreta, fasada kao da oživljava utapajući se u život koji promiče nadomak njenih površina.

Ovalni prozori koji presecaju glatki kontinuitet fasadnog platna ukazuju se kao ramovi koji uokviruju trenutak u kojem se prepliću enterijer i eksterijer. Tokom dana, prozori uokviruju specifičan utisak spoljašnje atmosphere pozajmljujući ga gostima hotela, dok noću postaju scena obrisa pokreta koji se odvija unutra. Blistajući prodornom svetlošću, ovalni prozori se ukazuju kao svetleći dragulji. Ova sličnost je nametnula i sam naziv – Topazz (topaz je vrsta elegantnog dragog kamena izuzetno širokog spektra boja).

Svojom odmerenom pozicijom, prozori prate vertikalnu dinamiku krovova susednih objekata. Posmatrane iznutra, ove ovalne structure postaju deo prostornog ugođaja namenjenog da uspori ritam i odmori. Prepušteni prirodnoj krivini divana oblikovanih prema našem telu, pronaćićemo se u samom zagrljaju ove izvanredne forme.

Osobena geometrija i galerijska struktura unutrašnjeg prostora, omogućava stapanje i preplitanje aktivnosti. Ispresecana vertikalnim procepima, lebdeća struktura prijemnog hola predstvalja kreativnu kombinaciju stila i vizije obogaćenu svetlosnim detaljima i harmoničnim koloritom zemljanih tonova. Prijemni lobi se ukazuje kao kakva terasa u enterijeru koja natkriva restoran na nivou ispod. Ovi vertikalni džepovi razmenjuju zvukove i utiske dve celine različite namene. Baš taj spoj dva različita doživljaja  oblikuje konačnu sliku o harmoniji i skladu celokupne enterijerske predstave.

Specifičan po svojoj neobičnoj vizuelnoj pojavi, hotel Topazz je i više od prostog impozantnog prikaza. Pored činjenice da je novoformirani simbol starog dela grada izgrađen na izuzetno maloj građevinskoj površini od samo 153 kvadratnih metara, ovaj objekat je ujedno i ekološki svestan. Dizajn modernog arhitektonskog izraza, pored savršene kombinacije elegancije, stila i komfora, ujedno ispunjava i sve zahteve energetske efikasnosti smanjujući proizvodnju CO2 za čak 50%. Zelena inicijativa nije fokusirana samo na formu i upotrebljene materijale, već je u ponudi i široki spektar organskih delikatesa koji su sinonim kvaliteta zdravog života.

Tekst i slike: Milena Vučković

Ovog leta u Ljubljani je otvoren novi dizajn hotel – Hotel Vander, čiji je koncept i dizajn delo renomiranog slovenačkog arhitektonskog bira Sadar+Vuga. Hotel je smešten u samom istorijskom jezgru Ljubljane, pored reke Ljubljanice i na jednom od najprometnijih pešačkih poteza grada.

Hotel je izgrađen uokviru unutrašnjeg prostora četiri susedna zaštićena objekta. Ovako specifična lokacija i prostor uslovili su vertikalnu distribuciju programa, gde su u prizemlju smeštene osnovne javne funkcije objekta – recepcija, restoran i hotelski bar/lounge. Na sledeća tri nivoa smešteno je 16 soba organizovano oko vertikalnog atrijuma u kome se nalaze vertikalne komunikacije. Poslednji sprat sadrži zastakljen prostor sa velikom otvorenom terasom i bazenom.

Spoljašnji izgled zaštićenih objekata netaknut je i u potpunosti očuvan. Međutim, po ulasku u hotel nalazite se u novom karakterističnom prostoru inovativnog Hotela Vander. Dizajn je baziran na kaleidoskopskom efektu 3D tekstura izvedenom u različitim materijalima, i na refleksijama koje pomeraju granice izgrađenog prostora. Na taj način prostor je proširen, povećan i njegove granice teško sagledive. Zahvaljujući refleksijama nastalim unutar hotela, posetilac postaje deo enterijera.

Sobe u hotelu odlikuju se svetlim bojama, toplim podovima i sadrže staklene pregrade prema kupatilu. Inovatnivnim detaljima u enterijeru u potpunosti su iskorišćene inače male površine soba. Sobe odaju utisak udobnosti i doma, poput vaše dnevne sobe, zahvaljujući za ovaj objekat posebno oblikovanom nameštaju kao što su crni stolovi i kutije od ogledala sa mini barom.

Dugačka terasa obložena drvetom na kojoj se nalazi bazen je posebna vrednost hotela. Namenjena za relaksaciju gostiju, sa nje se pruža sjajan pogled na krovove starog jezgra Ljubljane. I ovde je teško sagledati granice prostora jer bazen smešten na terasi deluje kao da se preliva preko nje. Ovaj ambijent predstavlja oazu mira i opuštanja za posetioce, odmah iznad vreve i žagora pešačke zone stare Ljubljane.

Svi spratovi objekta povezani su vertikalnim holom koji u isto vreme predstavlja i svetlarnik. Ovaj prostor objedinjuje celu unutrašnjost hotela i predstavlja njen glavni fokus. Za dodatni utisak jedinstva vertikalnog hola ceo severni zid obložen je visećim metalnim zavesama koje stvaraju inovativnu 3D teksturu i omogućavaju rasprostiranje svetla u jezgru objekta.

Foto: David Lotrič i Miran Kambič

Na fotografijama i crtežima zahvaljujemo se Sadar+Vuga

Još jedna manifestacija vredna pažnje, održana u okviru Bečke nedelje dizajna, pružila je neobičan utisak i izazvala nesvakidašnje raspoloženje publike. Izložba koja kao da govori – priđite, vidite, osetite, dodirnite – jeste originalna predstava morskih elemenata oblikovanih na jedan specifičan i poetičan način. Jednostavno – ovo je neobična izložba vođena sjajem i neiscrpnom snagom mašte.

Postavka prikazana unutar velikih staklenih izloga Kunsthalle (doslovno „Prostor za umetnost“) jeste delo vizije svestrane dizajnerke Džulije Lohman (Julia Lohmann). Džulije Lohman je profesor na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Hamburgu gde nesprestano razvija jedan potpuno novi svet čarolije u malom koji je namenjen svima. Ujedno se bavi i istraživačkim radom na Departmanu za dizajn proizvoda (Department of Design Products) u okviru Kraljevskog umetničkog koledža (Royal College of Art) koji se nalazi u Londonu. Njeno istraživanje je trenutno fokusirano na razvijanje materijala i oblika od morskih trava i algi.

Ova uspešna dizajnerka smelih ideja neprestano istražuje savremena pitanja koja se bave povezanošću čoveka i prirode, sa akcentom na životinjski svet, usmeravajući svoj stvaralački opus ka istraživanju sopstvene ličnosti. Večite dileme ljudskog bića pretočene u jedan umetnički izraz namenjenu su konstantnom preispitivanju naših emocija. Ponekad namenjena da zaprepasti, njena umetnost svakako izgleda nadrealna. Tako i postavka o kojoj je reč predstavlja jednu mističnu scenu osmišljenu da nas otrgne od stvarnosti i odvede u dubine mora.

Prikazan momenat inspiracije izuzetne snage kulminacija je njenog stava „davanja značaja restlovima“. Morske alge se slažu u vidu pokrivača na pripremljene skelete napravljene od drveta, metala ili optičkih vlakana. Povezivanje pažljivo pripremljenih „morskih niti“ u neobične strukture može na prvi pogled izgledati kao proizvod proste slučajnosti. Ali pažljivim studiranjem prirode materijala, Džulija Lohman naučila je kako da „sluša“ i oseća nužni tok i ponašanje prirode usmeravajući svoje delo u željenom pravcu. U svakom trenutku poseduje kontrolu nad formom što joj dodatno otvara neograničene mogućnosti oblikovanja. Svaki oblik postaje moguć čime se briše granica realnosti i mašte. Njene skulpture postaju nemi pripovedači skrivenih tajni napisanih u velikim talasima mora oživljavajući pritom sasvim obične predmete – od visećih lampi do svakodnevnih šešira. U širokom spektru dizajnerskih ostvarenja Džulija Lohman se oprobala i u izradi tkanina od morskih algi koje teksturom i strukturom podsećaju na prirodnu mekoću kože.

Ova revolucionarna upotreba nesvakidašnjeg materijala iz prirode svakako predstavlja jedan korak dalje ka borbi protiv sveprisutne upotrebe sirovina koje ugrožavaju okolinu. Navodeći nas da razmišljamo „zeleno“, Džulija Lohman malim koracima pokreće sopstvenu borbu za dobrobit planete.

Više informacija o delu Džulije Lohman možete naći na sajtu http://www.julialohmann.co.uk/

Fotografije i tekst: Milena Vučković

Manifestacija Bečka nedelja dizajna se održava već petu godinu zaredom, ove godine od 28. septembra do 07. oktobra. I ove godine posetioce očekuje bogat i raznovrstan program koji će im omogućiti da iskuse različite strane kreativnih industrija, pre svega industrijskog dizajna, dizajna nameštaja i eksprimentalnog dizajna. Bečka nedelja dizajna teži da istakne značaj dizajna u kulturnoj produkciji, jer je dizajn taj koji oblikuje našu materijalnu kulturu, svakodnevni život i potrošačko društvo, i utiče na naš stil života, modu i estetiku.

Dešavanja koja čine ovaj festival raspoređena su svuda po gradu i u njima učestvuje veliki broj institucija – od bečkih muzeja, preko proizvodnih i trgovinskih kuća, do lokalnih i stranih dizajnera i arhitekata. Veliki broj prodavnica takođe učestvuje u programu i tokom ove Nedelje omogućava kupcima posebne pogodnosti pri kupovini unikatnog i dizajnerskog namestaja ili drugih sitnica.

Kreativni i proizvodni procesi nalaze se u fokusu Bečke nedelje dizajna, te se na licu mesta održavaju eksperimentalne radionice sa dizajnerima. Ovakve radionice omogućuju i da se dizajn predstavi ne samo kao utilitarna i funkcionalna disciplina, već i kao disciplina koja može da postavi društveno angažovana pitanja, ali i da zabavi.

Izložbe, instalacije, radionice, predavanja, diskusije, projekcije filmova i žurke, sve čini deo Bečke nedelje dizajna. Ovaj festival privlači internacionalnu kreativnu scenu, ali dopire i do velikog broja stanovnika i posetilaca Beča.

Jedno od centralnih mesta događanja tokom Bečke nedelje dizajna je Stilwerk, objekat arhitekte Žana Nuvela (Jean Nouvel). Dešavanja u ovom prostoru za zajedničku tematiku imaju reciklažu i ponovno korišćenje neupotrebljivih i odbačenih predmeta. Tokom vikenda tamo je održana radionica Misfits Revisited. Pod vođstvom bečke grupe dizajnera breadedEscalope, volonteri su sklapali nameštaj od odbačenih i neupotrebljivih delova iz Thonet fabrike. Naime, breadedEscalope tokom ove godine, u saradnji sa kompanijom Thonet, analizira i istražuje proces dizajniranja i proizvodnje karakteristične Thonet stolice, jednog od kultnih komada nameštaja koji krasi i mnogobrojne bečke barove i kafiće. Na ovoj radionici u izuzetno radnoj atmosferi, posetioci su imali priliku da sastave sopstvenu Thonet stolicu, a potom je i odnesu kući.

Ostatak prostora u Stilwerk-u ispunjen je izložbema različitih dizajnera, a veliku pažnju privukla je izložba Ciriških dizajnera Atelier Volvox pod nazivom Outsiders. Oni su izložili niz plišanih igračaka, pronađenih u radnjama sa polovnim stvarima i dečijim ustanovama, kojima su udahnuli novi život izvrćući im krzno i oči. Ova izložba je i dobitnik jedne od nagrada Bečke nedelje Dizajna.

Za utiske sa dešavanja i fotografije zahvalnost dugujemo Mileni Vučković

Jedan od najuticajnijih internacionalnih časopisa o enterijeru FRAME i jedan od najinspirativnijih proivođača nameštaja i rasvete Moooi i ove godine su raspisali konkurs za FRAME moooi AWARD 2013 – i pozivaju arhitekte, industrijske dizajnere i ostale profesionalce da na konkurs pošalju radove koji su realizovani u periodu od 01. januara 2011 do 01. septembra 2012. godine.

Tema konkursa su enterijeri, nameštaj i rasveta za prostore javne namene, kao što su hoteli, restorani, barovi, škole…

U raspisu konkursa je naglašeno da elementi enterijera moraju biti namenski dizajniurani za određeni prostor, a obzirom na nesvakidašnji pristup dizajnu, koji neguju dva holandska brenda – posebno će se vrednovati unikatnost i vizuelna upečatljivost.

Na prošlogodišnjem izdanju konkursa učestvovalo je 890 profesionalaca iz 79 zemalja, a predsednik žirija je bio čuveni Philippe Starck. Pobedniku je dodeljena nagrada od 25.000 EURO, isti iznos je predviđen i ove godine.

Registracija i prijava radova traju do 01. decembra 2012. godine. Sve detalje i kriterijume konkursa možete pogledati na oficijelnoj Internet strani http://www.framemoooi.com/home

U sklopu Evropske godine kreativnosti i inovacija (2009.), Bureau of European Design Associations (BEDA) je proglasio 1. oktobar za European Design Day.

Osnovna ideja obeležavanja ovog datuma je želja da se istakne važnost dizajna kao značajnog inovacionog pokretača evropske industrije.

Više na adresi BEDA.

Danas, kada se stambena izgradnja zasniva u najvećem delu na tržišnim zakonitostima, praktično ne postoji nikakav važeći i obavezujući pravilnik ili drugi sličan dokument, kojim bi se jasno definisali minimumi ili optimumi prostornih uslova za normalan život ljudi. Kvalitet primenjenih rešenja ima trend stalnog opadanja, tako da smo suočeni sa apsurdnom činjenicom da je nivo koji su imali stanovi izgrađeni pre tridesetak godina za današnje pojmove nedostižan. Razlozi za takva kretanja nisu samo ekonomske prirode, već su i posledica diskontinuiteta projektantske aktivnosti, koja dostignuti nivo nije uspela da održi tokom krize devedesetih godina, budući da opšteprihvaćeni postulati uređenja prostora nisu bili pretočeni u obavezujuće norme.

Studija o životnom standardu 2002/2007. [1] pokazuje da je struktura i opremljenost stanova siromašnih domaćinstava značajno lošija u odnosu na domaćinstva iznad granice siromaštva (koja većinom stanuju u objektima izgrađenim osamdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka – periodu koji navodimo kao vreme uređene stambene izgradnje). Studija pokazuje trend porasta udela novoizgrađenih stanova u ukupnom broju, te je stoga važno što pre urediti ovu oblast, kako se ne bi uvećavao fond neuslovnih objekata.

[1] Studija o životnom standardu, Srbija 2002 – 2007. Beograd: Republički zavod za statistiku Srbije, 2008.