Serijal o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, nastavljamo pričom o sistemima za termoregulaciju i klimatizaciju. Pogledajte i prethodne postove na ovu temu ovde. 

Postrojenja koja regulišu temperaturu u zatvorenom prostoru i obezbeđuju prijatne termičke uslove za korisnika prostora mogu biti raznorodna, na primer može se koristiti vazduh za prenos toplote, ali i voda ili gas, dok sami terminali mogu biti radijatori ili paneli, termokonvektori ili fan coil sistemi.

Razvoj i pad cene standardnih kućnih klima sistema je doveo do njihove ogromne zastupljenosti – ovi uređaji su jeftini, obezbeđuju grejanje i provetravanje, ali i filtriranje i sušenje vazduha. Mogućnost upravljanja temperaturom u različitim prostorijama i zonama je odavno dostupna, ali termoprogramatori koji se obično koriste imaju brojne nedostatke koje manje-više svi poznajemo: loše se adaptiraju na promene željenog režima rada diktirane od strane korisnika, potrebno je često menjanje režima temperature i vlažnosti itd. Jedan od osnovnih problema kod ovakvih sistema leži u činjenici da oni imaju najčešće samo jedan temperaturni senzor koji meri temperaturu unutar prostorije, dok informacija o spoljašnjoj temperaturi i vlažnosti nije dostupna. Sa druge strane, domotički sistem koristi ove vredne informacije kako bi u svakom trenutku ostvarivao optimalni algoritam upravljanja.

Za uvođenje domotičkog sistema termoregulacije nisu neophodni veliki zahvati: dovoljno je ugraditi termoprogramatore, senzore i aktuatore. Kao što je u ovom Priručniku već više puta pomenuto, osnovna prednost domotičkih sistema se dobija upravo iz inteligentne razmene podataka o komunikaciji različitih uređaja.

Termoprogramatori su klasični digitalni regulatori sa tastaturama za programiranje (ili se mogu programirati preko računara) i povezani su, posredstvom softvera, sa senzorima koji prikupljaju analogne parametre ambijenta (temperaturu, vlažnost) i sa lokalnim aktuatorima koji su direktno povezani sa terminalima uređaja koji vrši neposrednu termoregulaciju (elektroventili koji su montirani na radijatore, na primer). Senzori i aktuatori preko sistemske magistrale (KNX) komuniciraju sa upravljačkom jedinicom i analiziraju podatke, upoređuju očitavanja sa željenim vrednostima parametara i generišu upravljački signal ili eventualne alarme u slučaju nepredviđenog ponašanja.

U opštem slučaju, ovakva razmena podataka omogućava upravljačkom sistemu da izvršava različite tipove upravljanja i da samostalno donosi određene odluke:

Podešavanje temperature;

Tip regulisanja (grejanje/hlađenje);

Uključivanje ili isključivanje određenog radnog režima;

Podešavanje tajmera.

Sa druge strane, centralni upravljački sistem, a samim tim i sve ostale pametne komponente u prostoru imaju na raspolaganju sledeće informacije:

Temperaturu u određenoj prostoriji ili zoni;

Željenu temperaturu;

Podatak o tipu akcije (grejanje/hlađenje/sušenje);

Da li je regulisanje aktivno ili isključeno;

Podaci o tajmeru i slično.

Ipak, uslovno rečeno, najzabavniji ali svakako i najkorisniji aspekti uključivanja sistema klimatizacije u sistem domotike se dobijaju kada se ostvaruje komunikacija sa drugim podsistemima: senzorima koji detektuju prisustvo ili odsustvo osoba u prostoriji, otvaranje i zatvaranje prozora i slično. Veći broj osoba u prostoriji će povećati potrebu za intervencijama sistema za hlađenje i sušenje vazduha leti, otvaranje prozora bi trebalo da isključi eventualno aktivne klima sisteme radi uštede energije i tako dalje.

Sposobnost sistema da inteligentno „barata“ podacima o vremenskim prilikama, paralelno sa stanjem prostora je zapravo kičma cele komunikacije. Praćenje meteoroloških prilika i efikasno adaptiranje jednostavno nije moguće konvencionalnim sistemom klimatizacije.

Važno je da se istakne činjenica da je za pravilno očitavanje temperature i vlažnosti neophodno da senzori budu dobro postavljeni, van uticaja zračenja ili vazdušnog strujanja, dalje od izvora svetlosti i slično. Sa druge strane, uparivanje sistema klimatizacije sa ostalim podsistemima u okviru jednog programa uštede energije može da uključuje i upravljanje roletnama, zavesama, uz regulaciju osvetljenosti i protoka svežeg spoljašnjeg vazduha. Ova komunikacija se može obavljati i bežično, preko wireless mreže.

Daljinsko upravljanje sistema klimatizacije, grejanja i hlađenja, ali i trenutno očitavanje svih parametara je moguće obavljati preko standardnih internet protokola, telefonom, tabletom, računarom ili sa zidnog dodirnog panela.

Na ovom mestu ćemo samo pomenuti da se i kvalitet vazduha, definisan preko provetrenosti i nivoa ugljendioskida, sve češće uključuje u upravljanje i to posredstom ventilatora ili prečistača vazduha.

Ugradnja kalorimetra (merača utrošene toplotne energije) ne povlači nikakve grube radove. Reč je o protokomeru koji ima i dve temperaturne sonde (za ulazni i izlazni fluid). Ugradnja ovakvih uređaja u Srbiji već u toku (na primer u Novom Sadu) i kada se preleže dečje bolesti i sistem naplate u potpunosti pojednostavi i automatizuje (što u dobroj meri zavisi i od pojedinačnih toplana), može se očekivati smanjenje troškova i do 40%, a nešto niža smanjenja troškova će biti gotovo izvesna u narednih nekoliko godina. Podaci o utrošku energije se prosleđuju KNX magistralom do centralnog procesora i, osim uštede toplotne energije, korisnik prostora dobija i izuzetno precizna očitavanja u realnom vremenu i mogućnost adaptacije ciklusa grejanja. Treba napomenuti i da se uvođenje ovakvih sistema u mnogim zemljama EU već podstiče nižim porezima, u skladu sa prelaskom građevine u viši energetski razred.

Podrazumeva se da su pravilno projektovani sistemi u potpunosti uklopljeni u enterijer na način koji ne narušava estetiku objekta, kao i da su namenski pozicionirani tako da najbolje i najefikasnije odgovore vašoj dinamici, ritmu, nameni prostorije, ali i promenljivim vremenskim uslovima.

Na kraju, sistemi grejanja se mogu pogodno modifikovati tako da obuhvate i funkciju odmrzavanja i uklanjanja (topljenja) snega sa ulaznog stepeništa ili prostora ispred zgrade, postavljanjem cevi ispod površine tla i njihovim aktiviranjem u slučajevima predviđenim programom, što predstavlja veliku prednost posebno za starije ili slabije pokretne osobe u zimskim periodima.

Oblast klimatizacije, grejanja i provetravanja je posebna inženjerska disciplina, bogate prošlosti i uzbudljive budućnosti. Detaljnije izlaganje ove problematike uveliko prevazilazi potrebe ovog teksta. Dovoljno je znati da, kao i za većinu drugih oblasti u kojima se primenjuju savremena domotička rešenja, u domenu KGH lepeza rešenja je izuzetno bogata i raznovrsna: bilo da je reč o već postojećoj infrastrukturi i rešenjima, bilo da je objekat tek u fazi projektovanja, sistem automatizacije je moguće uspešno implementirati, vodeći računa o ograničenjima, budžetu, vrsti KGH sistema, projektnim uslovima i nameni objekta.

Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Treći nastavak serijala o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, posvećen je klimatizaciji, grejanju i hlađenju uz primenu savremenih domotičkih sistema. Ako ste propustili neki od ranijih tekstova, možete ih pronaći ovde. 

Temperatura i vlažnost kao i protok vazduha su najvažniji parametri koji određuju nivo konfora, odnosno osećaja ugodnosti. Sistemi za reprodukovanje veštačkih uslova klime u zgradama su vremenom evoluirali i profilisale su se dve velike grupe. Sa jedne strane je oblast često nazivana building automation odnosno automatski sistemi instalirani na nivou cele zgrade koji već imaju duboke korene i tradiciju, te oprobana i robusna rešenja. Sa druge strane domotika (kućna automatizacija, pametna kuća ili home automation) su rešenja zastupljena i na nivou pojedinačnog stana, kuće, ali savršeno primenjiva i na čitave zgrade.

Oblast klimatizacije, grejanja i provetravanja je svakako odgovorna za prvi, neposredni osećaj kada se uđe u prostoriju, bilo da je u pitanju stan, kuća ili poslovni prostor. Prva stvar koju ćemo osetiti – da li nam je toplo ili hladno, da li je zagušljivo ili prijatno provetreno, da li je vazduh suviše vlažan – to je upravo konačni rezultat sistema koji u narednim redovima ukratko ilustrujemo.

Buđenje u prijatno ugrejanom stanu, sa blago povišenom temperaturom kupatila, odleđenim prilazom kući ili stanu zimi. Povratak kući nakon vrelog podneva i ulazak u sveže provetren stan, blago ohlađen i osušen. Automatsko isključivanje grejanja ili hlađenja i otvaranje prirodnih kanala provetravanja u slučaju lepog vremena. Blagovremena signalizacija kvara na radijatoru ili klima uređaju, emailom i sms-om: Ovo su samo neke od mogućnosti dobro implementiranog automatskog sistema ventilacije, grejanja i provetravanja.

A sada malo o tehničkim karakteristikama samih sistema:

Osnovna podela sistema za grejanje, provetravanje i klimatizaciju se može izvršiti prema fizičkim veličinama, kojima je moguće upravljati:

Grejanje/hlađenje prostora: upravlja se samo temperaturom;

Termoventilacija: osim temperature upravlja se i kretanjem (brzinom) vazduha;

Klimatizacija (air conditioning): upravlja se i održavaju se određene vrednosti tri parametra: temperature, brzine strujanja i vlažnosti vazduha.

Jasno je da efikasnost upravljanja svake od navedenih veličina zavisi u ogromnoj meri od odabranog rešenja, kao i od kvaliteta i tipa samog regulatora. Osim toga, svako rešenje klimatizacije i grejanja povlači i određene zadatke koje je potrebno uspešno rešiti: arhitektonski uklopiti u enterijer, obezbediti brzu isplativost investicije (što je mnogo lakše u okvirima šireg projekta automatizacije), maksimalno redukovati troškove uz obezbeđivanje projektnih uslova.

Monitoring (praćenje) kretanja temperature ambijenta mora da obuhvati i termodinamičko modeliranje prostora, odnosno da uzme u obzir i termičku inerciju, da obezbedi relativno jednostavne algoritme vremenskog upravljanja u slučajevima dužeg odsustva iz prostorija, kao i mogućnost daljinskog upravljanja.

Ipak glavne prednosti uvođenja upravljanja klimatizacijom i grejanjem u domotički sistem, poput konfora, dolaze do izražaja u potpunosti tek kada se u sistem uključi i praćenje potrošnje energije, toplotne i električne. Ovakav sistem obezbeđuje stalno praćenje troškova, omogućava značajne uštede, a predstavlja i najsigurniji način da se blagovremeno utvrde i otklone eventualni kvarovi na sistemu.

Sistemi sa BUS tehnologijom (a, pre svega, KNX sistemi) omogućavaju izuzetno lako uključivanje i merenje svih neophodnih parametara, kao i primenu najrazličitijih algoritama regulacije – dovoljno je instalirati merače koji su u stanju da komuniciraju sa KNX protokolom i aktuatore koji će izvršavati zadate komande na uređajima zaduženim za klimatizaciju i grejanje. Ovakvim pametnim sistemima je moguće upravljati podnim i zidnim grejanjem, toplotnim pumpama, podnim i plafonskim fan coil sistemima i kotlovima, uz optimalne performanse koje zadovoljavaju različite kriterijume: ugodnosti, uštede energije i smanjenja zagađenja.

Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

U drugom nastavku serijala o domotici, koji Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda, dalje istražujemo prednosti primene savremenih automatizovanih sistema u vašem domu. Ako ste propustili neki od ranijih tekstova, možete ih pronaći ovde. 

Ušteda = novac

Nećemo pričati o uštedi električne energije, iako je veoma lako odrediti je i kvantifikovati. Suština ovog koncepta je u jedinstvenom ambijentu i njegovoj promenljivosti, koju samo automatizovani sistem može da ostvari i obezbedi u kontinuitetu. Ipak, priča o osvetljenju se ne završava ovde. Pogodnosti domotičkih rešenja su i mogućnost simulacije prisustva tokom perioda u kojima je prostor prazan (prema statistikama iz SAD, izuzetno efektna metoda zaštite od provale). Periodično uključivanje svetlosti (niske potrošnje) i, po potrebi, zvuka predstavlja jednostavno, a istovremeno sofisticirano sredstvo borbe protiv provalnika. Sigurnost da je objekat, posebno poslovni prostor, dodatno zaštićen i da se svako nepredviđeno kretanje beleži i trenutno prosleđuje na željene telefone i emailove je dodatna prednost ovakvih sistema.

Automatsko upravljanje osvetljenjem sa više lokacija i sa više uređaja daje jednu potpuno novu dimenziju stambenom ili poslovnom prostoru, a u kombinaciji sa regulacijom prirodnog svetla pomoću automatskih roletni i ugla pod kojim se pušta sunčeva svetlost, dobija se efektno rešenje koje je nemoguće ostvariti bez domotičkog sistema.

Značajna prednost sistema je i mogućnost nadogradnje ili zamene pojedinih komponenti: jednom postavljen i projektovan sistem je moguće „osvežiti“ novim svetlosnim grupama, moguće je i dodavanje i regulacija boje osvetljenja – od suptilnih nijansi do jarkih i smelih varijanti, a sve je ograničeno isključivo vašim željama.

Buđenje je trenutak koji u najvećoj meri definiše kako ćemo provesti dan, a jutro predstavlja i suočavanje sa dnevnim rasporedom koji je, nažalost, često toliko gust da ne ostavlja vremena za mnogo prijatnih i opuštenih trenutaka. Pametna kuća ovu činjenicu dobro zna i baš tokom jutra je u stanju da pruži najviše: mašina za kafu je uključena i zagrejana, na ekranu je vremenska prognoza i jutarnje vesti ili muzika, kupatilo je zagrejano i spremno, roletne ili svetla se planski uključuju i kuća se budi sa vama, sa svakim članom porodice pojedinačno. Prijatno i efikasno započet dan, sa spoznajom da se nalazite u svom prostoru, koji prati i sluša vaš ritam i dinamiku života.

Kreirajte sami sistem koji će vaš prostor učiniti jedinstvenim, superiornim i vrhunskog kvaliteta po povoljnim cenama.

Zaštitite sebe i najbliže, svoj dom, svoj poslovni prostor, svoju vikendicu

Sigurno vam je poznata situacija – pucanje cevi u kupatilu ili kuhinji, bilo usled dotrajalosti instalacije ili naglih zahlađenja. Poplava, ogromna šteta na podu, na zidovima, na susednim stanovima, u stanu ispod, novo krečenje…

Rešenje: ugradnja senzora/detektora poplave kod mokrih čvorova. Trenutno obaveštavanje korisnika putem emaila ili smsa uz mogućnost automatskog prekida dovoda vode. Jedna briga manje.

Domotika omogućava i najlepšu i najfunkcionalniju integraciju alarma. Detektori prisustva, pogodno i diskretno ugrađeni i utopljeni u enterijer imaju dvostruku ulogu: kada je prostor prazan senzori su u funkciji protivprovalnog sistema i trenutno vam šalju informacije o eventualnim nepredviđenim pristupima.

Ukoliko neko pozvoni na interfon ili na vrata, dobićete odmah sliku ili video na svoj telefon, kompjuter ili tablet. Kada sledeći put budete išli na odmor, ostavite zaista sve brige kod kuće: biće sve u redu – biljke će biti zalivane prema utvrđenom programu, uveče će se uključivati određena svetla ili simulatori televizora, a neposredno pred vaš povratak, prostor će biti provetren i doveden na optimalnu temperaturu uz minimalnu potrošnju energije.

Posebno pogodnu primenu sistemi domotike nalaze u vikendicama i sličnim objektima za odmor. Nema ničeg lepšeg nego da vas na planini ili na moru dočeka lični digitalni batler: podešena temperatura, već uključeno grejanje ili klimatizacija, sigurnost da sve instalacije (voda i električna energija i gas) rade besprekorno kao i svi ostali mogući parametri u zavisnosti od objekta i terena. Kuća vam se nalazi na području koje se nalazi blizu vode ili je zimi izloženo velikim snegovima? Ugradite merače nivoa tečnosti i dobijte odmah informaciju o kritičnim vremenskim prilikama, koja će vam omogućiti pravovremenu akciju u sprečavanju moguće štete. Sa druge strane, video kamere, detektori prisustva i alarmi, pogodno integrisani i u svakom trenutku dostupni preko telefona, tableta ili kompjutera omogućavaju virtualno praćenje vaše vikendice ili objekta u dugim periodima tokom kojih niste fizički prisutni. Budite mirni i spokojni, uz činjenicu da cena instalacije celokupnog sistema najčešće ne prelazi iznos štete jedne havarije koja je mogla biti predupređena!

Dinamika, brzina i isplativost

Imate stan ili kuću u kojoj, na žalost, zbog prirode posla niste u mogućnosti da provodite onoliko vremena koliko biste želeli. Najefikasniji i najbolji način da trenutke provedene u svom prostoru učinite boljim, lepšim, prijatnijim, ali i efikasnijim je upravo instalacija sistema kućne automatizacije. Promenite scenario za nekoliko sekundi: iz radne atmosfere u kojoj dominira računar i pisaći sto, pritiskom na dugme pretvorite svoj condo u prijatnu jazbinu za žurke: svetla će se trenutno prebaciti u prigušeni režim, lampe će se ugasiti ili prilagoditi, možda neka nijansa u osvetljenju dodatno podvuče muziku koja će biti puštena svuda, osim možda u prostorijama u kojima to ne želite. Sposobnost kuće da se u trenu transformiše i poprima različite funckije: od savremene kancelarije, do udobnog doma i nazad, savršeno prati sve brži i intenzivniji tempo života savremenog profesionalca.

Izrečena 2013. godine u Srbiji, ovakva izjava će mnogima delovati preuranjena, preterana, možda čak i smešna: bez sistema kućne automatike – prostor jednostavno nije kompletan. Bez želje da radoznalog vlasnika stana ili kuće sada ugušimo morem propisa, regulativa, direktiva, i vrlo interesantnim konceptima poput zelene gradnje, recimo samo da će u narednim godinama razvoj vašeg prostora, istina dosta sporije, pratiti i razvoj vašeg telefona, isprva samo fiksnog, potom onih mobilnih „cigli“ sa početka devedesetih, pa do današnjih ultratankih uređaja koji imaju procesorsku snagu osrednjeg računara, ogromnu memoriju i sposobnost multitaskinga. Kuće nam se svakodnevno pune uređajima, multimedijalnim centrima, ozvučenjima, bežičnim mrežama, sve preciznijim i kvalitetnijim sistemima grejanja i hlađenja, alarmima i šemama osvetljenja.

Instalacijom sistema kućne automatike kupujete ulaznicu za budućnost stanovanja: realno je očekivati da će se u narednim godinama prelazak na integrisano upravljanje prostora širiti većom brzinom. Kao što ste u jednom trenutku antenu na krovu zamenili mogućnostima kablovske televizije i interneta velike brzine, na sličan način objedinjene funkcije prostora u domu predstavljaju kvalitativni skok. Osećanje zadovoljstva nakon obavljenog dobrog posla, sigurnost da je doneta ispravna odluka koja će u narednim godinama da se ubrzano isplaćuje, ne samo u materijalnom smislu.

Umrežavanjem svih ovih raznorodnih tehnoloogija u jedan kompaktan i pouzdan sistem ne ostvaruje se samo veći stepen konfora, lepote, efikasnosti i lakoće boravka i života: povezivanjem inteligentnih komponenti i sistema ceo prostor postaje inteligentan i omogućava različitim sistemima da komuniciraju među sobom. Roletne i prozori će biti sinhronizovani sa grejanjem i klimatizacijom, uz njih će ići i osvetljenje, veliki potrošači električne energije će pratiti periode niže tarife, određeni događaji, poput ulazaka u prostoriju će automatski „okidati“ nizove događaja koji će pratiti željeni plan. Kao što se na mobilnom telefonu muzika prekida u trenutku u kojem primate poziv, i sistem kućne automatike je potpuno svestan prioriteta.

Na kraju dolazimo do suštine i pitanja koje pokušavamo da formulišemo u ovom tekstu: Koji su osnovni razlozi zbog kojih bi trebalo da instalirate sistem kućne automatike/domotike u svoju kuću, poslovni prostor, stan, vikendicu?

Značajno povećanje kvaliteta života, osećaja ugodnosti.

Dobijanje novih i jedinstvenih estetskih i dinamičkih rešenja prostora.

Superiorne performanse, energetska efikasnost, ušteda vremena, energije, novca.

Bezbednost, zaštita najbližih, sigurnost, informisanost u svakom trenutku.

Upravljanje u pravom smislu reči: stvaranje inteligentnog habitata po sopstvenoj meri.

Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Ovim tekstom započinjemo drugi serijal postova o domotici, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. U narednim nedeljama bavićemo se temama kao što su grejanje i klimatizacija, osvetljenje i zasenčenje, audio sistemi, kontrola prisustva, ušteda energije. Ako ste propustili neki od tekstova u prvom serijalu, pročitajte ih ovde. 

Čudna stvar je ta perspektiva. Ono što je potpuno jasno i vidljivo nekome ko stoji u jednoj tački, postaje mutno ili čak sasvim skriveno posmatraču koji je svega nekoliko metara dalji ili bliži. Kada smo počeli da spremamo materijal za Priručnik iz domotike, ideja nam je bila dosta jednostavna: sagledati oblast, koja je u svojoj suštini veoma interesantan spoj nauke i savremene tehnologije, iz perspektive arhitekte, enterijeriste ili korisnika prostora. Prešli smo nekoliko osnovnih stavki, poput protokola, procedure projektovanja, metoda uštede energije i vremena, optimalnog trenutka za uvođenje automatizacije prostora… Ukratko, potrudili smo se da odgovorimo na pitanja šta, kada, kako, gde, koliko?

Obraćajući se auditorijumu koji je pokazao nesumnjivo interesovanje za ova rešenja, međutim, ispostavilo se da smo najmanje pažnje posvetili ključnom pitanju, pitanju svih pitanja: zašto kućna automatika? Kao što je naš dobar prijatelj arhitekta primetio, ono što je Priručniku potrebno kako bi ispunio svoju skromnu ali i korisnu funkciju je upravo odgovor na ovo, naizgled jednostavno pitanje – zašto? – koje podrazumeva i jedan mali iskorak iz sveta tehnike, programiranja i nauke, dakle iz racionalnih i egzaktnih sfera u potpuno… ne baš suprotne, ali drugačije oblasti i drugačije perspektive.

Na narednim stranama ćemo pokušati da damo neke odgovore na ova pitanja, ali pri tom ćemo se svi malo pomeriti – napravićemo par koraka unazad i zajedno pogledati kako ova interesantna i dinamična konstrukcija, oblast domotike, izgleda iz druge perspektive.

Nije toliko komplikovano!

Jedno od prokletstava tehnofila, zaljubljenika u tehniku i nova rešenja je i delimično ili potpuno podozrenje njegove okoline prema određenim predlozima i rešenjima, jer se podrazumeva i često zamišlja nekakav Proka Pronalazač – čovek koji uživa kada leti avionom i čuje preko razglasa da je došlo do otkaza stabilizatora, kako bi mogao da primeni svoja specifična i mračna znanja i, uz neizbežno zviždukanje neke vesele melodije, otkloni kvar koristeći pribadače i žvakaću gumu.

Na sličan način, korisnik pametne kuće se i dalje percipira kao ludi naučnik ili, u nešto boljem slučaju – programer, koji u mračnoj sobi prepunoj kompjutera, žica i prekidača, uz litre crne kafe nekako uspeva da održi prostor funkcionalnim, dok mu se na naočarima ravnih stakala oslikava plavi monitor na kojem radi, obavezno, u konzoli. Filmovi, popularna literatura i naučna fantastika su, na žalost, više unazadili oblast inteligentnog upravljanja prostorom nego što je objektivan pad cena komponenti i vrtoglavo napredovanje tehnike uspelo da ovu oblast pogura napred.

Slična stvar se već mnogo puta dešavala u istoriji: šezdesetih godina su sličnu krizu očekivanja doživele oblasti poput mašinskog učenja (machine learning) i veštačke inteligencije (nesrećnog li naziva!), da bi danas, 2013-te, svi koristili preporuke sa sajtova poput IMDB-a za filmove ili Amazona za knjige, i ne razmišljajući o tome da su upravo ti algoritmi preporuke i kolektivne inteligencije iz šezdesetih godina, utkani u kod koji nam izbacuje sličice filmova i knjiga koje su, najčešće, veoma dobro pogođene. Iako je matematika koja leži u osnovi servisa poput IMDB-a „teška“, korišćenje servisa je trivijalno.

Konfor i (mnogo) viši kvalitet stanovanja i boravka

Prvi i osnovni razlog zbog kojeg bi trebalo da razmislite o uvođenju sistema domotike u svoj prostor je konfor. Jasno i glasno. Konfor nije lako definisati: u pitanju je subjektivan i krajnje individualan osećaj ugodnosti, ostvaren posredstvom spoljašnjih ili unutrašnjih nadražaja. Italijani, koji su poznati po tome da se verovatno više od svih drugih nacija posvećuju ovakvoj kategoriji, definišu konfor i kroz osećaj lepog (estetika), kroz odsustvo ili minimizaciju fizičkog napora, termo-higrometrijski osećaj ugodnosti, akustični i svetlosni osećaj ugodnosti. Svaka od ovih stavki dalje ima svoju fizičku interpretaciju i odgovarajuću matematičku formulaciju, ali ovde ćemo se zadržati na osnovnom pitanju, koje je i emotivnog tipa – zašto je prijatno boraviti u automatski upravljanom prostoru?

Osećaj boravka u dobro provetrenim prostorijama, bez ustajalog vazduha, odgovarajuće temperature, vlažnosti i brzine strujanja – osnova projektovanja svakog boljeg klimatizacionog sistema, se najlakše i najbolje održava upravo automatizacijom. Osim evidentnih ušteda u energiji, jasno je koliko je prijatno imati inteligentan sistem, koji ujutru, da malo karikiramo stvari, kaže: Iako je kraj oktobra, jutro je lepo i toplo, otvoriću ti roletne, isključiću u potpunosti grejanje i pustiću u stan veliku količinu svežeg vazduha. Ukoliko ipak počne kiša i nebo se smrkne, regulisaću samo vlažnost, navući ću malo roletne i upaliti pozadinsko osvetljenje dok ne prođe oluja. Ovakvih scenarija može biti mnogo, ali se u suštini svode na, nama ljudima, vrlo jednostavne if-then pitalice, maltene refleksne radnje koje obavljamo u određenim intervalima.

Osvetlite svoju scenu

Svaki pravi ljubitelj i poznavalac enterijera, bez obzira na lični ukus, će potvrditi da je osvetljenje ono što daje dušu prostoru, ono što ga čini posebnim i jedinstvenim, što mu omogućava da diše. Prilagođavanje osvetljenja situacijama, vremenskim prilikama, funkciji prostora i, pre svega, mogućnost promene i prilagođavanja osvetljenja, je nešto što je jednostavno nemoguće postići bez elegantnih domotičkih rešenja.

Uključite sva svetla jednim tasterom! Isključite ih pred izlazak iz kuće i budite sigurni da će ostati isključena do vašeg ili dolaska nekog ukućanina. Napravite scenu za radno okruženje. Pravilno podesite kontraste u dnevnom boravku. Igrom senki i svetlosti istaknite delove prostorije koje želite. Učinite osvetljenje dinamičnim: neka vas prati kroz prostor. Sva pozadinska osvetljenja, centralni izvori svetlosti, alarmne lampe, pa čak i napadni ugao roletni – svi ovi svetlosni instrumenti treba u vašem domu da zvuče poput simfonijskog orkestra, a ne kao raštimovana družina pripitih svirača ili grupa lenjih radnika koje svaki put treba da terate da nešto urade.

Sistem kućne automatike je, i u ovom slučaju, neprikosnoveni dirigent koji će umeti da u svakom trenutku realizuje potrebnu scenu, sam, bez vaše intervencije, omogućavajući vam, u svakom trenutku, ručno preuzimanje kontrole.

Autori teksta su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

 Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Zar ne može električar da mi završi posao?

Arhitekti i preduzimači se po inerciji najčešće obraćaju električarima kada razmatraju mogućnost instalacije domotičkog sistema. Sa druge strane, velika većina električara nije u stanju da projektuje , integriše ili programira inteligentne sisteme upravljanja prostorom.

Električari, posebno oni koji pripadaju staroj školi, jednostavno nisu osposobljeni da konfigurišu sisteme za raspodelu zvuka po prostorijama, da ostvare maksimalne performanse video sistema, da optimalno podese sistem provetravanja, da programiraju kompleksan sistem. Poveriti projekat kućne automatike nekvalifikovanom osoblju će najčešće imati mnogo dalekosežnije negativne posledice nego ukoliko se servisiranje novog laptopa poveri dečaku iz komšiluka ili enterijer rođaci koja ume da uklapa boje.

Skupe greške

I dok je većina prednosti domotičkih sistema već nabrojana, ništa manje bitna stavka je i skupa cena koja se plaća u slučaju da se sistem ne izvede pravilno. Kompleksnost procesa integracije toliko heterogenih sistema u jednu skladnu celinu otvara vrata mnogim potencijalnim problemima:

Sistem ne radi onako kako je zamišljen. Loše projektovan ili nepravilno integrisan sistem će najčešće ostvarivati nepotpunu funkcionalnost, a u drastičnim slučajevima može biti ugrožena i bezbednost korisnika.

Bez prave integracije. Kvalitetno projektovan i integrisan domotički sistem povlači potrebu za minimalnim brojem upravljačkih uređaja i jedinica. Više upravljačkih jedinica na zidu je jasan znak „budženja“ i nepotpune integracije. Upravljanje mora biti intuitivno i lako za korišćenje.

Probijeni rokovi i budžeti. Imajući u vidu veliki broj podizvođača koje je potrebno uskladiti i koordinisati i najmanja greška u vođenju projekta dovodi do neminovnih zastoja i porasta ukupnih troškova.

Narušen izgled objekta. Pametna kuća ne sme da izgleda poput sajma elektronike – komponente moraju da budu neprimetno ukopljene u enterijer, eventualno ga dopunjavajući.

Saradnja sa projektantom sistema kućne automatike (domotike) se ne razlikuje suštinski od saradnje sa enterijeristom, arhitektom ili sličnim profesionalcem. U pitanju je osoba koja je u stanju da pravilno identifikuje potrebe i želje klijenta, analizira plan zgrade ili stana, projektuje detaljno rešenje sistema domotike i preporuči najpogodniju opremu. U cilju postizanja optimalnih rezultata, sistem domotike bi trebalo da projektuje, instalira i programira stručnjak kućne automatizacije. Sam proces se ne završava programiranjem upravljačkog softvera i pravilnim podešavanjem elektronskih komponenti, već tek utvrđivanjem da završeni sistem ispunjava zahteve klijenta, kao i estetske i ekološke kriterijume.

Procedura

U narednim stranama će biti izložena procedura projektovanja i izvođenja sistema domotike za stambene i poslovne objekte koja je opšteprihvaćena kao standard u većini zemalja.

1. Precizno definisanje cilja projekta

Definicija cilja radova leži u samoj osnovi svakog uspešnog projekta kućne automatizacije. Imajući u vidu da je domotika, i pored prethodnih istorijskih osvrta, relativno nova i nepoznata oblast, investitori i vlasnici objekata često nisu u stanju da sagledaju prednosti koje im najnovije tehnologije mogu obezbediti. Često je potrebno objasniti koje su mogućnosti sistema u najrazličitijim oblastima. Projektant sistema kućne automatike bi trebalo klijentu da predoči sve mogućnosti, polazeći od zahteva, ali i praveći korak dalje. Nakon preciznog upoznavanja investitora sa svim mogućnostima, potrebno je pripremiti detaljnu specifikaciju koja će uključiti raspoloživi budžet, estetiku prostora, funkcionalnost, energetsku efikasnost, kao i mogućnost budućih potreba i proširenja sistema.

Veoma je važno već na prvom koraku razdvojiti troškove instalacije i sistema od troškova elektronskih komponenti (lokalna mreža, audio u više soba, kućni bioskop i slično).

2. Projektovanje i dokumentacija

Izrada projekta i projektne dokumentacije iziskuje veoma tesnu saradnju između klijenta, arhitekte, izvođača radova na instalacijama, dizajnera enterijera, kao i svih ostalih učesnika, sa ciljem da se dobije skup dokumenata koji zadovoljavaju zahteve svih uključenih strana. Ovo je očigledno jedna od kritičnih faza i trenutak u kojem u mnogim slučajevima dolazi do zastoja.

Projektant sistema domotike „prolazi“ redom iz prostorije u prostoriju i detaljno razmatra mogućnosti sa projektantom enterijera, arhitektom, klijentom. Tek kada je funkcija svake prostorije detaljno proanalizirana, moguće je predložiti usluge i elektronsku opremu koja bi mogla zadovoljiti željene kriterijume. U ovo detaljno planiranje je potrebno uključiti i sve sisteme u zgradi – cevi, sistem grejanja i klimatizacije, dizajn enterijera i ostalo, kako bi se elektronska infrastruktura i upravljački uređaji rasporedili na optimalan način.

Konačni rezultat ovog procesa bi trebalo da bude jedinstvena dokumentacija koja uključuje:

specifikaciju električnih instalacija;
šemu koja uključuje napajanja, telefonske linije, grejanje, pumpe, ventilatore, klima uređaje i slično;
elektronske sisteme: audio-vizuelne, kućni bioskop, bezbednosne sisteme, kontrolu pristupa, CCTV i slično;
komunikacione mreže, uključujući internet i telefonske linije;
šemu rasvete, uključujući eventualne zone, grupe prekidača i slično;
rutere, detektore prisustva.

Često se ističe da je izuzetno važno da postoji jedinstvena dokumentacija, kako bi se izbegli mnogobrojni problemi koji mogu nastati ukoliko različiti projektanti rade sa različitim specifikacijama.

3. Izbor odgovarajućeg električara i kabliranje

Izbor električara koji će izvesti radove na objektu zavisi od specifikacije koja je nastala u prethodnoj fazi i zbog toga je važno da specifikacija bude što preciznija. Neophodno je da električar poseduje određeno iskustvo i da je u stanju da u roku izvrši radove iz specifikacije.

Ukoliko je dokumentacija pripremljena na odgovarajući način, električar pristupa instaliranju infrastrukture: električne, rasvete, audio-video, komunikacione i informacione.

4. Vođenje projekta

U procesu izgradnje pametnog prostora najvažnija je stalna komunikacija između različitih učesnika, imajući u vidu da je u pitanju relativno složeni proces u kojem svaka operacija zavisi od ostalih.

5. Izbor i instalacija proizvoda/komponenti sistema

Vlasnik prostora najčešće vrši konačan izbor određenih komponenti tokom samog izvođenja radova – od audiovideo sistema, do osvetljenja, sigurnosnog sistema i slično. U ovoj fazi se mogu oformiti konačni troškovi ovih podsistema, iako se samo proizvodi često kupuju na samom kraju. Na taj način klijent može da kupi najnovije sisteme, po eventualno nižim cenama, ali i da stvori mnogo jasniju sliku o specifikacijama komponenti uklopljenih u prostor (veličina ekrana, broj upravljačkih jedinica, položaj zvučnika i sl.).

Kada se konačno izvrši izbor, komponente se kupuju i instaliraju i u ovoj fazi je prostor spreman za predaju klijentu.

6. Primopredaja i obuka

Nakon što su sve komponente instalirane i programirane, prostor je spreman. Projektant sistema domotike obučava korisnika prostora kako da upravlja prostorom. Kako je suština dobro sistema domotike, pre svega, jednostavnost, ovo ne bi trebalo da bude naporna faza. Dobro projektovan sistem je intuitivan i korisniku bi trebalo da je dovoljno malo vremena da se navikne. Naravno predviđena je i faza „finog podešavanja sistema“, tokom koje projektant može svraćati nekoliko puta u prvim nedeljama rada sistema, kako bi dodatno podesio i prilagodio određene parametre i funkcije.

Domotika iz perspektive arhitekata

Vremena su se jako promenila u poslednjih nekoliko godina. Nekada je bilo dovoljno nacrtati luster nasred sobe i dve lampe pored kreveta. Električne instalacije, čak i unutar običnog stana, su prošle kroz pravu evoluciju: porasli su apetiti korisnika prostora, ali su se, paralelno, neverovatno proširile i mogućnosti sitema, kako primećuje u svom osvrtu na domotiku italijanski arhitekta Giovanni Del Zanna, poznat po svom radu na domotičkim rešenjima za starije osobe.

Arhitekta danas mora da bude barem upoznat sa multidisciplinarnim pristupom koji se nameće pojmom pametnog prostora. Sa domotikom informacione tehnologije više nisu zatvorene u kompjuteru, već se šire po stambenom i poslovnom prostoru. Del Zanna precizno uočava da domotika nije mogućnost da se automatski izvršavaju određene funkcije u prostoru, već sposobnost da se celom kućom (stanom, stambenim ili drugim prostorom) upravlja informatički, uz sve pogodnosti koje ovakav pristup donosi. Kao što smo se vremenom navikli da živimo sa kompjuterom na kojeg „kačimo“ različite periferne komponente (miša, štampač, skener, projektor) i kojim se upravlja preko određenog operativnog sistema, tako ćemo se navići i na činjenicu da ćemo živeti u prostoru u kojem električne instalacije postaju sistem koji povezuje različite uređaje i komponente (aktuatore, elektromotore, kamere, rasvetu, grejanje, provetravanje).

Razbijanje direktne veze između prekidača i potrošača (sijalice, klima uređaja ili drugog) i njegova zamena softverskom vezom otvara čitav jedan horizont mogućnosti koji stalno evoluira. Mogućnosti programiranja koje uključuje senzore, vremenski određenih događaja stvaraju, paradoksalno, drugu vrstu problema: izobilje mogućnosti. Ukoliko se ostave po strani troškovi, jasno je da su mogućnosti domotike praktično neograničene i da uveliko prevazilaze „potražnju“ usluga od strane korisnika prostora. Upravo zbog toga je, prema Del Zenni, suštinsko pitanje koje arhitekta treba da postavi: Šta je to korisno što domotika može da mi ponudi?

Posmatrajući stvari iz perspektive korisnika, stanovnika i njegovih potreba, imajući u vidu lakoću rukovanja sistemima, bezbednost, odnos cena/kvalitet i ostale značajne aspekte – primetno je da postoje relativno jednostavna i jeftina kvalitetna rešenja, ali i ona druga, koja svoje performanse skupo „naplaćuju“ kompleksnošću rukovanja. Uloga arhitekte je u ovom slučaju dvostruka: potrebno je da, sa jedne strane, informiše klijenta o mogućnostima sistema i istovremeno sa druge strane da „prenese“ projektantu sistema upravljanja informacije o potrebama korisnika. Tako je uloga arhitekte u ovom procesu centralna i presudna: on je posrednik između sveta korisnika i sveta tehnologije.

Najveće, objektivne prepreke uvođenju sistema domotike postepeno nestaju: cene sistema su u konstantnom padu, komunikacione infrastrukture su sve brže i jače, protokol KNX barem na nivou Evrope obećava da ni standardi više neće predstavljati problem. Ostaju subjektivne prepreke, a one se najviše svode na informisanost korisnika prostora, ali i samih arhitekata.

Ovo je treći u nizu tekstova iz ove oblasti, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. Sveobuhvatni prikaz domotike pripremili su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

 Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Suštinska razlika između tradicionalne električne instalacije i domotičkog sistema se ogleda, pre svega, u stepenu integracije. I kod tradicionalnih instalacija je moguće ostvariti određene funkcionalnosti, ali isključivo posredstvom nezavisnih komponenti, bez međusobne integracije. Koordinacija ovakvih podsistema povlači najčešće neprihvatljive troškove, ali i nizak stepen efikasnosti kada su u pitanju bezbednost i komfor.

Slika 2.1: tradicionalni sistem instalacija

Sa druge strane, sistemi domotike se projektuju od samog početka tako da zadovolje različite funkcije od kojih je najznačajnija upravo međusobna interakcija. Na primer jednostavan detektor prisustva koji radi na principu infracrvenog zračenja (PIR senzor) u tradicionalnom sistemu alarma ima ograničenu funkciju dok je alarm uključen, dok u jednom inteligentnom sistemu može da se koristi i kao detektor pokreta kada je alarm isključen i ostvaruje funkcije poput otvaranja vrata, uključivanja svetla i slično. Određeni infracrveni senzori mogu da mere i osvetljenost prostora i da se programiraju tako da uključuju svetlo u slučaju mraka.

U klasičnoj električnoj instalaciji fizičko kolo povezuje prekidač ili taster direktno sa naponom, na primer osvetljenjem. Ovo znači da svaka promena opterećenja ili dodavanje funkcija implicira izmene u sistemu kabliranja. Kod integrisanog sistema, sa druge strane, prisutno je logičko kolo u kojem jedan događaj (event), poput pritiskanja tastera, šalje signal jednom ili grupi aktuatora koji izvršavaju akciju, poput uključivanja svetla. Jednostavno svaka interakcija korisnika prostora (posredstvom domotičkog sistema): direktna, poput pritiskanja tastera na zidu ili panelu ili indirektna, poput ulaska u prostoriju ili promene temperature usled otvorenog prozora, može da aktivira jednu ili više akcija (scenarija). Na ovaj način veza između događaja i odgovarajuće akcije više nije ograničena fizičkim kablom između uređaja, već isključivo informacijama koje uređaji razmenjuju.

Slika 2.2 – Sistem domotike – razdvojenost napajanja i informacija

Ovo razdvajanje akcija od samih informacija se u prvi mah može učiniti nepotrebnim: u slučaju upravljanja samo jednim svetlom potrebna su dva uređaja umesto samo jednog, ali ako se posmatra kompleksniji sistem sa više uređaja, slika se drastično menja. Pored toga, za dodavanje funkcionalnosti (uređaja) nije potrebna suštinska izmena postojećih kablova, već je najčešće dovoljno samo izmeniti program sistema. Upravo zbog ove činjenice je preporučljivo projektovati sistem imajući u vidu mogućnosti nadogradnje.

Slika 2.3 – Razlika između tradicionalnog prekidača i rešenja sa aktuatorom

Još jedan trivijalan primer koji lepo ilustruje u kolikoj meri je jednostavnije proširivanje funkcionalnosti u integrisanom sistemu je kolo koje omogućava uključivanje svetla iz dve tačke, a cilj je da se doda i treća tačka. Na donjoj slici je ilustrovana jednostavnost dodavanja većeg broja upravljačkih tačaka u integrisanom sistemu.

Slika 2.4 problema više prekidača

Komparativna analiza domotike i tradicionalnih sistema

PREDNOSTI

Tradicionalni sistem
niža cena uređaja;
tehnologija je poznata svim električarima – nisu potrebna dodatna objašnjenja.

Domotika
velika fleksibilnost: rad uređaja je određen konfiguracijom, a ne sistemom kabliranja;
mogućnost da jedan uređaj obavlja više funkcija;
kabliranje je pojednostavljeno: sve veze osim aktuatora i napajanja su pod niskim naponom, što smanjuje rizik od požara i uprošćava strukturu protivpožarnog sistema;
niski troškovi u slučaju izmena sistema;
mogućnost daljinskog upravljanja.

MANE:

Tradicionalni sistem
mala fleksibilnost;
neophodna velika količina uređaja što povećava troškove;
veći troškovi materijala, radne snage i kablova;
potrebne su jače protivpožarne mere;
rizik da korisnici stupe u kontakt sa naponskim vodovima;
osetljivost troškova na varijante tokom izgradnje;
slaba/nikakva mogućnost daljinskog upravljanja.

Domotika
nešto skuplji uređaji;
tehnologiju još uvek ne poznaje dovoljan broj instalatera, neophodnost ilustrovanja prednosti klijentima.

Ovo je drugi u nizu tekstova iz ove oblasti, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. Sveobuhvatni prikaz domotike pripremili su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

 Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Potrebe stanara se stalno menjaju i prolaze kroz određenu vrstu evolucije, prateći vrtoglavi razvoj tehnologije, pogotovo u poslednjih desetak godina. Pre nego što se osvrnemo na samu tehnologiju, dobro je prisetiti se načina na koji su se menjali izgled i struktura stambenog prostora: u srednjem veku kuće su bile gotovo potpuno prazne, sa retkim komadima nameštaja , dok je danas i u velikim stanovima teško pronaći adekvatan prostor za nove predmete, posebno ukoliko je reč o tehnici – osim strujnog napajanja, tu su i kablovi za komunikaciju, modemi, ruteri, dekoderi, ozvučenje i slično.

Uporedo sa nametanjem novog modela stanovanja , koji uključuje brojne električne uređaje i instalacije, događa se i transformacija istih u kompleksne integrisane sisteme, pre svega zahvaljujući uvođenju elektronskih komponenti.

Ovakva integracija radikalno menja koncept uređaja ili sistema: informacioni kanal (onaj koji prenosi informaciju o potrebnoj akciji) se razdvaja od aktuacionog (onog koji izvršava potrebnu akciju), odnosno podaci dobijeni pomoću jednog senzora više ne pripadaju samo uređaju sa kojeg su očitani, već se dele sa celokupnom mrežom (stana ili zgrade).

Termostat koji meri temperaturu sobe ovaj podatak više ne „zadržava za sebe“, već ga putem informacione mreže deli sa upravljačkim kompjuterom, koji ga dalje prosleđuje i koristi u cilju ostvarivanja različitih ciljeva: maksimalne energetske efikasnosti, uravnoteženosti temperature i vlažnosti vazduha po prostorijama i slično.

Ovaj prelazak na logiku sistema omogućava da se eliminiše izolacija različitih uređaja i podsistema instaliranih u zgradi i mogućnost da se ostvare nove funkcionalnosti koje bi bile nezamislive ukoliko bismo se oslanjali isključivo na tradicionalne tehnologije.
Osim rastućih zahteva korisnika prostora, i sami stambeni objekti imaju sve sofisticiranije specifikacije, pre svega po pitanju zaštite životne sredine, potrošnje energije i poštovanja normi bezbednosti. Propisi koji se odnose na izgradnju zgrada i projektovanje sistema u njima imaju, pored ostalog, za cilj smanjenje zagađenja i racionalnu upotrebu energije.

Zadovoljavanje ovih zahteva povlači pojavu inteligentnog ambijenta, sposobnog da upravlja komforom (definisanim i kvantifikovanim na određeni, propisani način), da garantuje bezbednost, da štedi energiju i da izlazi u susret potrebama starijih lica ili drugim grupama.

Sam izraz koji i mi koristimo, domotika, potiče od francuskog neologizma domotique, zapravo kovanice od latinskih reči domus (kuća, zgrada, dom) i francuske automatique (automatika) i bukvalno se može prevesti kao automatska kuća. Osim ovog termina, uobičajeni su izrazi smart house, pametne kuće i kućna automatika.

Najjednostavnije rečeno, domotika je oblast koja izučava tehnologije koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života, omogućavanje efikasne komunikacije između tradicionalnih podsistema već prisutnih u objektu i novih komponenti, sa ciljem postizanja novih, modernih funkcionalnosti. Povezivanje električnih instalacija, elektronskih sistema, grejanja, provetravanja i klimatizacije, alarma, protivpožarnih sistema, multimedije, detekcije prisustva, upravljanja prozorima i roletnama i srodnih tehnika leži u osnovi ove multidisciplinarne oblasti.

Ovako integrisani objekat omogućava upravljanje preko pogodnih interfejsa (tasteri, dodirni ekrani, daljinski upravljači, prepoznavanje govora, biometrija i slično) posredstvom računarske jedinice koja može biti centralna ili sa raspodeljenom funkcionalnošću. Različite komponente sistema su povezane između sebe i sa upravljačkim sistemom različitim vrstama veze (na primer BUS-om, odnosno sistemskom magistralom).

Takav sistem omogućava izvršavanje komandi korisnika (od jednostavnog uključivanja svetla ili podizanja roletni, pa do kompleksnih scenarija uslovljenih vremenskim prilikama, identitetom korisnika itd.), neprekidno praćenje parametara poput temperature, vlažnosti vazduha, potrošnje energije i slično, automatsku regulaciju parametara, kao i slanje određenih signala u slučajevima potrebe, kao i usluga podrške na daljinu. Sistemi su najčešće u stanju da obaveštavaju korisnika posredstvom audiovizuelnog signala (LED diode na prekidačima, grafički elementi na dodirnim ekranima ili tablet računarima, zvučni signali), a moguća je i komunikacija sa objektom posredstvom internet protokola, SMS poruka ili emaila.

Ukoliko se koncept domotike podigne na jedan viši nivo – na nivo cele zgrade, govori se o tzv. building automation, odnosno automatizaciji zgrade – inteligentna zgrada, uz pomoć savremenih tehnologija, omogućava koordinisano upravljanje tehnoloških postrojenja (klimatizacija, grejanje, provetravanje, distribucija vode, gasa i energije, bezbednosni sistemi), informacionih mreža sa ciljem da obezbedi fleksibilnost, komfor, i uopšte kvalitet života i rada u samoj zgradi. Za razliku od domotike, sektor building automation je mnogo zreliji i konsolidovaniji sa stabilnom ponudom i potražnjom i o njemu će kasnije biti reči.

Važno je istaći da domotika više nije oblast u kojoj se snalaze samo naučnici o istraživači – danas je domotika dostupna širokim grupama korisnika, iako je za snalaženje u ovoj oblasti potrebno imati malo podrške.

Današnja situacija u ovoj oblasti, prema brojnim studijama izvršenim u državama Zapadne Evrope, SAD i Australiji, je specifična: većinu potencijalnih korisnika inteligentnih prostora instinktivno privlače savremena rešenja, ali jako često, nakon određenog perioda razmatranja, zaključuju da je ono nepotrebno i odustaju. Ovo je veoma značajan aspekt, koji potvrđuju nedvosmisleno sve studije i istraživanja sproveda tokom poslednjih desetak godina: slaba informisanost krajnjeg korisnika, ali i projektanta, arhitekte i izvođača radova, predstavlja ogromnu prepreku. Sledi da jedan od prvih i najznačajnijih koraka u pravcu omasovljenja primene domotičkih rešenja pravilna informacija o prednostima i manama i specifičnostima domotičkih rešenja. Ovo je ujedno i osnovni cilj ovog niza tekstova.

Ni sami projektanti nažalost nisu od velike pomoći kada je ovaj problem u pitanju: najčešće su i sami izvršili obuku i imali prilike da rade sa samo jednim proizvođačem, što ih navodi da nude ograničena rešenja i odvraća od razmatranja drugih mogućnosti. Kako je jedan od glavnih ciljeva domotike u narednom periodu upravo tehnološka konvergencija, pre svega po pitanju standarda, ali i svega ostalog što se može odvijati unutar zidova (kancelarije, hoteli, stanovi, preduzeća, škole), onda je jasno da bi svi učesnici na tržištu trebalo da obezbede, kroz svoje ciljeve i interese, pre svega adekvatno vrednovanje celokupne oblasti. Ovo je jedna od polaznih tačaka i Cubo Control-a: osnov uspešne saradnje je potpuna informisanost.

Često se pominje da je sadašnji period idealna situacija za domotiku – oblast je, iako ne mlada, dostigla tačku isplativosti i mogućnosti široke primene. Korisnik očekuje realne i konkretne prednosti života unutar, ali i izvan prostora u kojem provodi vreme. Zbog toga je najvažnije realno proceniti i formulisati potrebe korisnika – na primer da bude obavešten kada je u njegovom odsustvu nestala struja u kući ili se aktivirao alarm.

Danas je, zahvaljujući mobilnoj telefoniji, moguće dopreti do korisnika SMS porukom ili email-om u svakom trenutku, a moguća je, čak i relativno jednostavna za implementaciju, i komunikacija u obrnutom smeru: na primer uključivanje alarma ili spuštanje roletni pomoću mobilnog telefona (sa Web interfejsom ili tzv. native aplikacijom na iPad-u ili Android-u).

Ovo je prvi u nizu tekstova iz ove oblasti, koje Centar za arhitekturu Beograd objavljuje u saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda. Sveobuhvatni prikaz domotike pripremili su doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić, mašinski inženjeri koji iza sebe imaju brojne objavljene naučne radove iz različitih oblasti upravljanja. Bave se programiranjem, projektovanjem i dizajnom, te spajanjem najrazličitijih tehnologija iz oblasti nauke, mašinstva i programiranja.  

 Cubo Control je inženjerski i programerski studio koji voli tehnologiju, automatiku, italijanski dizajn, ali i programiranje računara i najrazličitijih stvari: od roletni do mobilnih telefona, od temperature podruma do brodskih motora. Nastao je sa željom da se na jednom mestu objedini ponuda kvalitetnih rešenja po povoljnim cenama iz oblasti savremene automatike, sa posebnim akcentom na domotici i industrijskoj automatici, kroz pažljiv izbor vrhunskih proizvođača i uz širenje savremenih i konkretnih koncepata komfora i energetske efikasnosti.

Savremeni dom ispunjen je najrazličitijim elektronskim napravama, koje
se vremenom umnožavaju i postaju sve važnije u našim životima,
preuzimajući na sebe sve više funkcija. Dakle, postaju pametne. Ovo se
ne odnosi samo na uređaje za koje smo navikli da ih smatramo pametnim
- od računara do telefona, već i na one koji u našem domu postoje već
dugo – najverovatnije i ne znate šta sve može da uradi vaš novi
televizor.

Polako se navikavamo na to da ove pametne uređaje umrežavamo, odnosno
omogućavamo im da međusobno komuniciraju – što nam olakšava rad, ali i
uživanje u muzici ili gledanju filmova. Ali šta ako poželimo da odemo
korak dalje – te da umrežimo i automatizujemo i druge delove kuće?

Jer, kuća jeste mašina za stanovanje. Razvoj tehnologije omogućio nam
je da razmišljamo o naprednim sistemima upravljanja rasvetom,
grejanjem i hlađenjem, nadzorom i obezbeđenjem, zasenčenjem… Vaš dom
neće u skorijoj budućnosti posedovati teleport, pokretne zidove i
hologramske projektore, ali je izvesno da će mnoge od svakodnevnih
aktivnosti biti olakšane.

U saradnji sa kompanijom Cubo Control iz Beograda pripremili smo
sveobuhvatni prikaz domotike – odnosno automatizacije doma. Stručnjaci
iz ove oblasti doc. dr Radiša Jovanović i dr Marko Aleksendrić su
autori tekstova koji će u nekoliko nastavaka uslediti na našem sajtu,
a kojima želimo da ovu oblast približimo kako projektantima -
arhitektima, enterijeristima i instalaterima, tako i investitorima i
korisnicima.