Centar za arhitekturu Beograd je projekat Žene u arhitekturi realizovao tokom 2013. godine. Ova knjiga, kao njegov rezultat, prikazuje rad i iskustva žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas. Na 160 strana sakupljeni su autorski tekstovi i intervjui, praćeni ilustracijama, koji prikazuju najznačajnije ženske autore i njihove projekte. Cela publikacija je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku.

Postavljajući pitanja o položaju i ulozi žena u arhitektonskoj praksi nekad i sad, nadamo se da ćemo obogatiti našu profesiju u Srbiji, a globalnoj zajednici pružiti prikaz lokalne arhitekture kroz prizmu njenih ženskih stvaralaca.

Centar za arhitekturu Beograd se posebno zahvaljuje koleginici Mileni Zindović, na velikom trudu i entuzijazmu u realizaciji naših ideja.

Zahvaljujemo se i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski pomoglo izdavanje ove publikacije.

Do svog primerka knjige ćete najlakše doći ako kontaktirate direktno Centar za arhitekturu na books@cab.rs.

Branka Prpa et al., eds., Živeti u Beogradu 1-6: Dokumenta Uprave grada Beograda (Beograd: Istorijski arhiv Beograda, 2003-2008).

Naslov ovog teksta mogao je da bude i Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao ili Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši ili Šta sve nismo učili iz istorije ili…

Da probamo tako:

Kako sam pročitao 3.000 strana koje uopšte nisu pisane da bi ih neko čitao

Za razliku od drugih publikacija koje smo predstavljali, ova se desila sasvim slučajno – ili barem neplanirano. Neko me zvao telefonom da mi kaže da je Istorijski arhiv Beograda na svojoj Fejsbuk stranici postavio obaveštenje, u kome, otprilike, piše: „Pozivamo gospodina da nam se javi, jer mu kao hiljaditom lajkeru naše stranice sleduje poklon.“ Možda ipak nije pisalo laj-ker, nego nešto pristojnije, ali nije važno. U komunikaciji sa ljubaznim službenicima Istorijskog arhiva saznao sam da zaista žele da mi poklone jednu od knjiga koje su izdali. Sa spiska, koji su mi pročitali, prepoznao sam i odabrao, sasvim kvarno, knjige o kojima sada pišem. Knjige – jer se, za razliku od drugih ponuđenih izdanja, radi o kompletu od šest tvrdo povezanih debelih knjiga. Ipak, sve dok od portira nisam preuzeo dve pune kese, nisam baš verovao da će mi pokloniti svih šest.

Tako sam postao srećni dobitnik. A dobio sam odabrane dokumente iz arhive Uprave grada Beograda, koja obuhvata period od 1837. do 1940. Zbirka dokumenata predstavlja radikalni primer aktuelnog pristupa istoriji ne kao listingu datuma velikih bitaka, nego kao istoriji svakodnevnog života. U poslednje vreme objavljeno je par izuzetnih istraživanja koja su se bavila svakodnevicom Beograda u XIX veku – da pomenemo samo knjige Kaldrma i asfalt Dubravke Stojanović [1] i Bazari i bulevari Nataše Mišković [2] – ali ovo što sam dobio bilo je nešto drugo – izvorna građa.

Dokumenti su obrađeni i prelomljeni zastrašujuće skromno, onako kako ih i danas u MS Word-u masovno proizvode savremeni birokrati. Ali upravo gruba forma, sa zavodnim brojevima i formalnim delovima koji nikome ništa ne znače, čini ove knjige romantičnim. Možemo da zamislimo brkate činovnike kako marljivo ispisuju dokumente – početak krasopisom, koji se do kraja dopisa pretvara u nečitljivu nit koja krivuda između fleka od mastila. Sadržaj tih dokumenata, baš kao i njihov izgled, osciluje od preciznih spiskova, preko kitnjastih, nušićevski ulagivačkih obraćanja višoj instanci, do nabrzaka ili lenjo nažvrljanih izveštaja o tome kako u varoši nije bilo vanrednih događaja. U krutu formu zvanične prepiske pisari, panduri, molioci, strogi upravnici, inženjeri-zanesenjaci i zabrinuti doktori uspeli su da upakuju svu životnost tadašnjeg Beograda, njegove probleme, mirise, promene.

Kompletan sadržaj svih šest tomova pročitao sam redom (kao ludak telefonski imenik, rekao bi Bogdan Tirnanić). Stranice sam gutao užurbano, sa sumnjivim osmehom, kao školarac koji lista pornografiju – očaran onim što gleda i nestrpljiv da nauči nešto još zanimljivije na sledećim stranama.

Priručnik za urbanizaciju orijentalnih varoši

Među dokumentima uvrštenim u ovaj izbor, pored zabeleški o veselim ili morbidnim trivijalnim situacijama, nalazi se i značajna količina podataka o ljudima i događajima koji su suštinski uticali na razvoj Beograda i transformaciju njegovih delova, ulica i načina života u nešto nama prepoznatljivo. Ovo su najvredniji i ujedno za nas najzanimljiviji delovi.

Promene se mogu pratiti na više nivoa kroz vreme – od promene jezika, odnosno postepenog zamenjivanja turskih reči novim, nama poznatim ili barem razumljivijim, do beležaka o stvarnim realizacijama tih novih ideja, označenih novim rečima (tramvaj, javna rasveta, popločanje, fotografija i telegraf potiskuju polako nekada tako važne pojmove kao što su sejmen, đumruk, harač).

Iz ovih zapisa se može saznati mnogo o načinima rešavanja različitih problema sa kojima su se građani i gradska uprava susretali prilikom izgradnje i održavanja infrastrukturnih sistema, trasiranja i popločavanja ulica, rekonstrukcije gradskih četvrti, uvođenja komunalnog reda. Koliko god nam se neke opisane situacije danas činile smešnim, zapanjujuće je koliko se mnogo toga u stvari i nije promenilo. U tom smislu, pribeležena iskustva pandura i indžilira sa početka XIX veka možemo posmatrati i kao smernice za predupređivanje ili prevazilaženje savremenih izazova u planiranju i upravljanju gradskim prostorom.

Šta sve nismo učili iz istorije

Knjige kao što je ova skreću nam pažnju da smo u školi učili svašta, a da zapravo nismo naučili ništa, odnosno ništa što nam stvarno nešto znači ili što možemo da primenimo. Dokumenti gradske uprave od pre stotinu godina ponekad sadrže i konkretne korisne podatke, ali nam mnogo više govore o duhu vremena i duhu grada, kao i o vrednostima koje su neki raniji Beograđani pokušavali da dostignu ili sačuvaju, a za koje su se nadali da ćemo ih i mi čuvati.

[1] Dubravka Stojanović, Kaldrma i asfalt: Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914. (Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2009).

[2] Nataša Mišković, Bazari i bulevari: Svet života u Beogradu 19. veka (Beograd: Muzej grada Beograda, 2009).

Tekst: Goran Petrović.

Nataša Danilović Hristić: Bezbednost urbanih prostora (Beograd: Orion art, 2013).

Knjiga Bezbednost urbanih prostora je rezultat doktorske studije g-đe. Danilović Hristić, kojom su sa naučnih pozicija definisani kriterijumi bezbednog javnog prostora. Iako je tema bazično vezana za sociologiju, politikologiju, psihologiju i kriminologiju, ona postaje sve važnija u svakodnevnom funkcionisanju gradova i time važna za procese planiranja, projektovanja i generalno oblikovanje urbane sredine. U knjizi je definisan pojam bezbednosti i ponuđena strategija za kreiranje bezbednosti u javnim gradskim prostorima. Istraživanje se baziralo na analizi bezbednosti u Beogradu sa socijalnog i ekonomskog aspekta. Kao rezultat, definisane su preporuke i smernice za obezbeđenje bezbednosti kroz proces urbanističkog planiranja. Pored stručnog, praktičnog doprinosa osvetljavanju pojma bezbednosti, vrlo je značajan i naučni doprinos povezivanja ovog pojma sa urbanim sistemom gradova. Tema bezbednosti javnih urbanih prostora aktuelna je na globalnom nivou, kroz prisutnu i čestu preokupaciju merama prevencije u suzbijanju efekata urbanog nasilja i terorizma, dok se lični osećaj bezbednosti nalazi na samom vrhu liste zahteva kada se radi o proceni kvaliteta urbanog života i konkurentnosti među gradovima i naseljima. Autor prikaza: Darko Polić.

Budući da su veliki majstori Zapada u prošlosti već temeljno proučeni (podaci o arhitektima i njihovim delima su bili lako dostupni, iz različitih razloga, kao što su dugovečnost i marketinške veštine istaknutih stvaralaca i veliki broj njihovih učenika i sledbenika), savremeni istraživači modernog perioda se okreću manje poznatoj oblasti bivše socijalističke Evrope, SSSR-a i takozvanih zemalja trećeg sveta.

Tokom poslednjih godina, mlađi istraživači su se dosta bavili temom arhitektonskog nasleđa bivše Jugoslavije. Na različite načine, sa različitim pristupima. Najveće istraživanje svakako jesu Nedovršene modernizacije, projekat koji je okupio učesnike iz svih zemalja bivše Jugoslavije, prikazan javnosti u više navrata, kroz konferencije i izložbe u nekoliko gradova regiona.

Rezultati rada na projektu sažeti su i publikovani u knjizi istog naslova. Ova publikacija sadrži impresivan broj priloga uglednih autora, koji su modernu arhitekturu i urbanizam bivše države sagledavali u kontekstu društvenih odnosa, tehnologije, arhitektonskog izraza, lokalnih posebnosti, uticaja, jezika, prožimanja, ideologije, komunikacije…

Urednici, Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić, vešto su se već u uvodnom tekstu ogradili od eventualnih primedaba: „…in no way [do we] pretend to write a coherent history of modern architecture in the region… we are not aiming at scholarly precision and comprehensiveness, but a broad description of the circumstances that produced certain pieces of architecture and of the modernising effects of these buildings and their significance today.“ Ako prihvatimo ovakav pristup istraživanju, iza uvoda će nas dočekati neverovatna količina podataka, ilustracija, promišljanja, komentara i analiza, koje predstavljaju izuzetan doprinos. I mnogo nostalgije.

Mnogi prikazani projekti, objekti, autori i ideje bili su pre ovog istraživanja nepoznati široj publici. Nesporne vrednosti, koje ovaj projekat otkriva i prikazuje, na ovaj način izmiču pretnji zaborava. Sa druge strane, projekat nam daje novi pogled na neke sasvim poznate kuće, prostore i ljude, koji zaslužuju da se o njima govori, odnosno koji imaju još nešto da nam kažu.

Meni lično, veoma je drago da je još jedno istraživanje na ovu temu uspešno realizovano. Od trenutka kada su Jelica i Jelena bojažljivo došle da se raspituju, preko njihovih širokih osmeha uz koje su preturale po prašini naše arhive, sve do dobro upakovanih radova svakako je trebalo mnogo upornosti i rada – na čemu im treba čestitati. Ovaj tekst prate neke od fotografija iz naše arhive koje su našle svoje mesto u knjizi.

Na kraju, ostaje nam da verujemo da će ovaj sjajni projekat podstaći neka nova istraživanja, koja će doprineti objektivnom katalogizovanju i valorizaciji graditeljskog nasleđa Moderne, kao neophodnog preduslova za njegovu (hitno potrebnu) zaštitu. Modernizacije su možda nedovršene, ali ne smemo dozvoliti da ostanu neuhvatljive.

Tekst: Goran Petrović
Ilustracije iz arhive CAB: Fragment fasade Televizorke (Blok 23, Novi Beograd) i Pilot-objekat IMS tehnologije građenja u Havani, Kuba.

Ova knjiga predstavlja prvi sveobuhvatan pregled i analizu najvažnijeg novog dešavanja u danskoj arhitekturi od 2000. godine. U prvim godinama posle 2000. mlada generacija arhitekata počela je da deluje u Danskoj sa obnovljenom energijom.

Novi talas u danskoj arhitekturi istražuje ovaj preokret kroz intervjue sa arhitektima i ključnima ličnostima, eseje i prezentacije arhitekata i njihovih dela. Knjiga se bavi pitanjem kako su ove mlade arhitektonske prakse, poput studia PLOT/BIG, uspele da se probiju na danskoj i internacionalnoj arhitektonskoj sceni tokom prve decenije 21. veka.

Među 12 arhitektonskih firmi predstavljenih u knjizi nalaze se: PLOT, BIG, JDS, COBE, Transform, Nord, EFFEKT, Adept, i drugi. Knjiga sadrži obimne intervjue sa mnogim ključnim ličnostima ovog pokreta: Bjarke Ingels (BIG), Winy Maas (MVRDV), Shohei Shigematsu (OMA), Julien De Smedt (JDS), Dan Stubbergaard (COBE) i mnogim drugima.

Projekti ovih mladih danskih firmi imaju nekoliko zajedničkih odlika: novi pragmatizam, nova spremnost da se uđe u globalni dijalog, i svežina i neposrednost u njihovom pristupu i retorici. Preokret je postao novi talas.

Ovaj novi talas danske arhitekture najviše je hvaljen zbog odnosa prema vremenu u kome nastaje – globalizaciji, smanjenju prirodnih resursa, klimatskim promenama, IT revoluciji, novi medijima i, u skorije vreme, ekonomskoj krizi. Ono što im se zamera je ignorisanje nekih od ideja tradicionalne danske arhitekture. Knjga se bavi i ovom debatom i teži da pokrene i širu raspravu na temu budućnosti danske arhitekture.

Knjiga Novi talas u danskoj arhitekturi nije namenjena isključivo arhitektama, već svakome zainteresovanom za arhitekturu, Bazirana je na nizu članaka objavljenim u časopisu Arkitektur DK, br. 1 i 2/2012, u proširenoj i re-dizajniranoj formi.

Knjigu je na danskom i engleskom jeziku objavio The Danish Architectural Press.

Knjigu možete poručiti na ovom linku http://arkfo.dk/en/shop/product/new-wave-danish-architecture

Sledi prikaz nekoliko stranica iz knjige:

Monografija Neutelings Riedijk Architects u izdanju 010 PUBLISHERS.

Zahvaljujući uspehu koji je postigao u obrazovanju i ogromnoj popularnosti među studentima, At Work sada ima i izdanje pristupačnije po ceni, manjeg formata i u mekom povezu.

Čisto geometrijske forme postaju skulpturalne građevine kada im Neutelings Riedijk Architects dodaju dekorativnu opnu. Zgrade kao što su Y Towers (Sporenburg, Amsterdam) ili Minnaert (Utrecht) predstavljaju ikone čije fasade pružaju iznenađujući pogled ka enterijeru – u unutrašnjosti prostor kao oblikovni element uzburkava sva čula.

Ova raskošno ilustrovana knjiga prikazuje istoriju firme Neutelings Riedijk tokom poslednje decenije. At Work vodi čitaoca kroz različite slojeve njihovog rada, prošle konkursne radove, realizovane i nerealizovane projekte, kao i one koji će biti realizovani u skorijoj budućnosti (Museum on the River u Antwerpu sa javnim panoramskim eskalatorom koji vodi do vrha zgrade).

Složena tematski, knjiga obuhvata tekstove o opnama i teksturama na fasadi, šupljinama i atrijumima, fotografije maketa skulptura i silueta, fotografije objekata i njihovih enterijera, crteže i projekte.

Ova knjiga predstavlja osam godina projektovanja i istraživanja biroa MVRDV.

Trodimenzionalnost se može smatrati osnovom arhitekture, glavnim domenom profesije. U vremenu globalizacije i uvećanja razmere, metri se pretvaraju u kilometre, m³ u km³. KM3 je priča o svetu koji postaje sve gušći. Kao logična reakcija na ovaj proces, i grad postaje sve gušći – konstantno u izgradnji, sa neograničenim prostornim kapacitetima, populacijom i mogućnostima. 3D grad. Slobodan pad u beskrajan prostor.

KM3 je više sinteza nego analiza. KM3 je hipoteza – teoretski grad. Može se posmatrati kao naučno-fantastična novela koja opisuje budići grad kao “drugi” svet koji postoji unutar poznate realnosti.

KM3 predstavlja kolekciju velikog broja projekata i istraživanja koje su MVRDV uradili od 2000. godine.

El Croquis predstavlja jedan od najprestižnijih časopisa za arhitekturu na svetu, čije je svako izdanje posvećeno po jednom vodećem svetskom arhitekti ili arhitektonskom studiju.

El Croquis 139 prezentuje stvaralaštvo japanskog dvojca SANAA (koji čine Kazuyo Sejima – dobitnica Prickerove nagrade za arhitekturu i kustos bijenala arhitekture u Veneciji 2010. godine i Ryue Nishizawa) u periodu od 2004. do 2008. Svaki od predstavljeni projekata bogato je ilustrovan crtežima i fotografijama, a grafičku dokumentaciju upotpunjuje i esej profesora Juan Antonio Cortesa o radovima SANAA studija.

U četvrtak, 10. maja u 11 sati u prostoru Kafe-kluba iznad knjižare Službenog glasnika, Kneza Miloša 16, održaće se promocija knjige “Antologija Arhitekture i Civilizacije” autora arhitekte Aleksandre Mokranjac.

Ova Antologija, u izdanju Službenog Glasnika, je zbirka tekstova o graditeljskom nasledju od praistorije do savremenog doba, u kome autorka naučne i istorijske činjenice, njihov kontekst i značenje, svojim spisateljskim umećem i poetičnim jezikom interpretira, predstavlja i povezuje u celinu koja predstavlja “minimum znanja stanovnika i simpatizera srpskog govornog područja.

Aleksandra V. Mokranjac, rođena, živi i radi u Beogradu, gde je 1988. god. diplomirala na Arhitektonskom fakultetu, Odsek projektovanje, u klasi profesora Dejana Nastića. Eseje, priče i prikaze objavljuje u periodici, od 1992.godine. Član ULUPUDS-a, samostalni umetnik od 2002. godine. Antologija je njena treća knjiga. Objavila je 2 romana: Transkripcija (Geopoetika, 2006.) i Opsenarenje (Srpska književna zadruga, 2010.).

Na gomili knjiga koje sam dobio poslednjih meseci sa raznih strana, a o kojima planiram da napišem nešto, već mesecima stoji i ova – Pejzažni gradovi: poređenje razvoja urbanog identiteta Banjaluke i Graca, autora Dijane Simonović. Zapravo, ne stoji – pošto sam je više puta sa te gomile uzimao, prelistavao, iščitavao, ostavljao na radnom stolu, pokazivao posetiocima, nosio od kuće do kancelarije i obratno.

A počelo je sasvim bezazleno – knjiga je bila u paketu sa još nekoliko publikacija koje sam dobio od kolega sa fakulteta iz Banjaluke. Da je u tom paketu i jedna sasvim posebna knjiga, shvatio sam čim sam ga otvorio. Ova knjiga izdvajala se sasvim neobičnim naslovom, kao i izuzetnim nivoom grafičke opreme, retkim u današnje vreme. Naslov je na prvi pogled bio sumnjiv, kao neočekivani spoj nekih zanimljivih pojmova, a tvrdi povez i dizajn učinili su mi se preozbiljnim.

Onda sam počeo da listam. Prvo me dočekala ljubazna posveta, a odmah zatim ozbiljan i precizan sadržaj, kakav dolikuje stručnoj publikaciji. Da knjiga neće biti baš tako stroga i dosadna, nagoveštavao je tek poneki vragolasto – ženski bordo detalj u listingu poglavlja.

Poglavlja koja su usledila bila su sve samo ne dosadna. Posle ponovnog upozorenja u uvodnim napomenama, upao sam u vihor teoretskih razmatranja pojmova najavljenih još u naslovu. Pejzažni grad nasuprot vrtnom gradu i gradskom pejzažu, urbani identitet, duh mesta, kontekst, urbane forme…

Za mene, ovo je i najvredniji deo knjige. Radi se o svojevrsnom pojmovniku – sistematičnom pregledu ključnih obeležja gradskog prostora. Arhitektonske publikacije su obično razbarušene, kao i njihovi autori, te dobar deo svoje poruke ne uspevaju da prenesu usled formalne nedoteranosti. U ovoj knjizi dobili smo jasan, pregledan i udžbenički upotrebljiv materijal, koristan studentima, arhitektima i urbanistima, a sigurno i brojnim drugim čitaocima, profesionalno ili sasvim emotivno vezanim za grad.

Neko drugi verovatno će reći da je doprinos ove knjige prevashodno u tome što je, na način koji bi poželeo svaki grad, sakupljena, sistematizovana i analitički prikazana građa o razvoju grada Banjaluke. Uz obilje prvoklasnih ilustracija, od arhivskog materijala, fotografija i reprodukcija planova, do izuzetno šarmantnih autorkinih skica, ova knjiga predstavlja i udžbenik za sve koji žele da nauče nešto o Banjaluci.

Budući da je knjiga rezultat ozbiljnog naučno-istraživačkog rada, teorijske postavke i tumačenja proverena su i prikazana ne samo kroz studiju Banjaluke, već, opet kao što nam naslov nagoveštava, kroz povlačenje paralela sa razvojem Graca. Poređenjem procesa koji su formirali Banjaluku i Grac, nekih iznenađujuće sličnih, a nekih sasvim različitih, autorka je učinila značajnu stvar za svoj grad i praktično ga postavila na mapu ozbiljnih evropskih gradova.

Ostaje nam da se nadamo da će, podstaknuti primerom Dijane Simonović, i neki drugi istraživači proizvesti slične publikacije o svojim gradovima, te da će njihov rad suštinski uticati na unapređenje stanja u kome se nalaze naše kuće, ulice i gradovi.

Dijana Simonović
Pejzažni gradovi: poređenje razvoja urbanog identiteta Banjaluke i Graca
Arhitektonsko-građevinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, Banjaluka, 2010.
ISBN 978-99955-667-2-2
COBISS.BH-ID 1839640
299 strana, tvrdi povez

Knjiga se može nabaviti od izdavača, kao i u knjižarama Građevinske knjige.

Tekst: Goran Petrović