Centar za kontrolu vazdušnog saobraćaja (ATCC) na aerodromu u Ljubljani, Slovenija, delo projektnog biroa Sadar+Vuga iz Ljubljane, je zvanično otvoren u maju ove godine i od tada je dobio više nagrada, poput ICONIC nagrade koju dodeljuje German Design Council, priznanja GOLDEN PENCIL za izvanrednu realizaciju na polju arhitekture i bio je nominovan za nagradu PIRANESI.

Kompleksni objekat novog centra kontrole vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Ljubljani, sastoji se od centra za nadzor letenja koji je aktivan 24h i poslovne zgrade Kontrole letenja Slovenije. Projektovan je tako da obezbedi sigurnost i visok nivo operativnosti, kao i udobnost posetiocima i zaposlenima 24h dnevno, tokom cele godine.

Zbog bezbednosti, objekat se nalazi u sredini parcele, gde se sa njegove severne strane nalazi otvoreni parking, a sa južne strane bašta sa visokom vegetacijom. U svojoj unutrašnjosti, objekat je organizovan na pet nivoa bezbednosnih zona sa kontrolom pristupa na svakom prelazu između dve zone. Kretanjem sa rubnih delova gde se nalaze kancelarije i prostori za odmor, dublje u središte objekta, putanje su kratke i pod višim nivoom zaštite. Jasna podela na petostrani glavni korpus (kontrolni centar) i dva krila (kancelarije i javni prostori) omogućava jednostavno snalaženje u unutrašnjem prostoru. Delovi su povezani centralnim prostorom na više nivoa u kome su smešteni ulazni hol, restoran, konferencijska sala i teretana. Vertikalni hol je prostor susreta, neformalnih susreta i komunikacije.

Centar je oblikovan poput monolitne školjke, koja se otvara prema spolja samo kada je potrebno. Objekat je obavijen horizontalnim trakama stakla i trakama u kombinaciji aluminijumskih parapeta i senila koja regulišu intenzitet toplote i svetla koje prodire u enterijer. Ugao i veličina senila određeni su rasporedom prozora i intenzitetom sunčevog zračenja kojima su oni izloženi. Visina parapeta određena je enterijerom pojedinačnim prostora i njihove potrebe za većim ili manjim otvorima i vizurama. Prozori su od bronzanog reflektivnog stakla u kome se ogledaju okolni Alpi. Kombinacija bež i boje bronze na fasadi vizuelno odražava glavnu funkciju objekta, a to su sigurnost i zaštita. Krov se izdiže u terasama, i na taj način nastavlja igru zastora i parapeta na fasadi, pružajući unutrašnjim prostorima dnevno svetlo, a posebno kontrolnoj sobi koja se nalazi u srcu petostranog objekta.

U izveštaju žirija za nagradu Zlatna olovka 2013, Andreas Ruby je napisao:

Svojim objektom centra kontrole letenja Sadar+Vuga su postigli nešto neverovatno. Učinili su vidljivom tipologiju koja se inače uopšte ne pojavljuje na radarima naše arhitektonske kulture. Ova struktura želi da je gledamo, i onda gleda nas; njene ondulirajuće prozorske trake krunisane su neprovidnim konzolnim panelima koji štite od sunca i izgledaju poput kapaka. Unutra, poroznost fasade za rezultat ima vrlo svetle prostore, što dovodi do još jedne egzotičnosti – dnevne svetlosti u kontrolnom centru. Atrijum je pažljivo oblikovan svetlarnik kakav se očekuje pre u nekoj kulturnoj instituciji ili poslovnoj zgradi visokog kvaliteta, i jasno odražava arhitektonsku strategiju da se poništi uobičajena škrtost ove tipologije sa obiljem tektonskih i senzualnih oblika. Ova investicija u arhitekturu nije nikakva slučajnost, već skreće pažnju na izuzetan posao koji obavljaju oni koji tu rade. Iz unutrašnjosti takođe razumete oblikovanje prozora i senila. Veličina prozorske trake odgovara hijerarhijskoj važnosti programa koji se iza nje nalazi.

Zahvaljujući ovoj primitivnoj parametriji, kako ju je nazvao Boštjan Vuga, dizajn objekta nikada ne zalazi u arbitrarnost ili formalizam, što se bolje sagledava u stvarnosti nego na fotografijama. Objekat koristi svoju formu ne kao cilj po sebi, već kao sredstvo za transformaciju konvencija o svojoj tipologiji. Želi da povrati kulturnu vrednost i ponos vrsti zgrade koja se previše često smatra preostalim ili nevažnim prostorom. Ovaj novi objekat lako bi se zamenio za neku kulturnu ili javnu instituciju, i to je upravo efekat koji su arhitekte želele da postignu svojim dizajnom: da nas nateraju da razmislimo o ulozi takvih objekata u našim gradovima i da im zadaju viši cilj i ambiciju. 

Izvor: Sadar+Vuga.

Centar za arhitekturu Beograd učestvovao je u izboru za ovogodišnju nagradu Ranko Radović u kategoriji realizovanih arhitektonskih dela svojim projektom VP doma u Kruševcu, kao i u kategoriji televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije svojim integrisanim informacionim sistemom.

Izložba radova održana je u Zadužbini Kolarac u Beogradu, a biće postavljena i na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Projekat novih smeštajnih jedinica u vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, čiji su autori članovi Centra za arhitekturu Beograd,  nominovan je za Nagradu evropske unije za savremenu arhitekturu – Mies van der Rohe Award 2013. Ovaj projekat urađen je u okviru Programa za poboljšanje uslova u VP domu Kruševac, koji je finansirala Evropska komisija.

Vaspitno-popravni dom Kruševac poznata je institucija, opisana u nekoliko filmskih i televizijskih ostvarenja iz perioda bivše Jugoslavije. Dobio je nadimak „Sivi dom“ zbog istoimene kultne TV serije iz 80-tih godina, koja se bavila teškim životom zatvorenih maloletnih delikvenata.

Život problematičnih mladih koji odrastaju u ovoj popravnoj ustanovi nije se mnogo promenio od tog vremena. Jedan od osnovnih razloga su stari i loše održavani  objekti, sa neodgovarajućim bezbednosnim uslovima. Propali i premali prostori za učenje, rad i spavanje, loša higijena i mešanje grupa različitih uzrasta pokazali su se neodgovarajućim za 21. vek.

Evropska komisija obezbedila je finansiranje za realizaciju novih objekata, čiji je osnovni cilj poboljšanje ukupnih uslova boravka štićenika u ovoj ustanovi. Projektovano je i izgrađeno osam novih smeštajnih jedinica, stacionar i objekat izolacije, sa pratećom infrastrukturom.

Nove smeštajni paviljoni imaju dvokrevetne i trokrevetne sobe, a svaka soba ima kupatilo. U prizemlju svakog paviljona nalazi se veliki prostor za obedovanje i slobodne aktivnosti. Uslovi u ovim paviljonima ne razlikuju se mnogo od uslova u standardnom studentskom domu.

Dva manja objekta (stacionar i izolacija) su specifični, sa višim bezbednosnim merama i odgovarajućim materijalima, instalacijama i opremom.

Najveći arhitektonski izazov je bio pomiriti utisak strogosti koji arhitektura mora da ostavi na korisnike i potrebu da se štićenici identifikuju sa prostorom u kom neprestano borave. Ovo je postignuto jednostavnim  arhitektonskim izrazom koji se bazira na arhetipskim oblicima.

Vizuelni koncept fasade sveden je na nekoliko strogo definisanih elemenata koji se ponavljaju. Način na koji su ti elementi raspoređeni na fasadi prilagođen je dinamičnom karakteru mladih ljudi koji u tim objektima provode vreme.

Ceo kompleks ostvaruje harmoničan odnos prema pejzažu, prvenstveno zbog upotrebe opeke kao dominantnog materijala. Odnos prema prirodnom okruženju dodatno je naglašen načinom na koji dispozicija objekata koristi prirodne potencijale same lokacije.

Realizacija objekata završena je u septembru 2012. Nosilac projekta je firma SAFEGE. Autori izvedenog rešenja su Goran Petrović i Vanja Petrović (Centar za arhitekturu Beograd). Rukovodilac projekta bio je Jaša Preger.

Foto: Miroslava Andrić

Projekat Singapurske botaničke bašte u zalivu je osvoijo prvu nagradu na Svetskom festivalu arhitekture (World Architecture Festival) – koji je ove godine održan takođe u Singapuru.

Zvanično, nagrada je otišla u ruke biroa Wilkinson Eyre Architects iz Londona, ali je osmočlani žiri – u kojem su bili arhitekti poput Ben Van Berkel, Moshe Safdie, Jϋrgen Mayer H, Yvonne Farrell, insistirao da se priznanje oda i celom timu (Grant Associates, Atelier One i Atelier Ten) koji je zaslužan za ovaj veličanstveni poduhvat.

Locirane u Marina zalivu, botaničke bašte predstavljaju ključni projekat razvoja celog Singapura. Zasnovani su na jasnoj viziji i strategiji gradske uprave da Singapur postane „grad u bašti“. Celokupna površina kompleksa zatvorenih i otvorenih prostora iznosi 101 ha i ujedinjuje tri odvojene zone uz obalu.

Fokusna tačka kompleksa su dva objekta konzervatorijuma botaničke bašte, površine 20.000 kvartatnih metara – koji predstavljaju spektakularnu atrakciju, odnosno najveće svetske mono-volumenske objekte u kojima je moguće kontrolisati klimatske prilike. Objekti staklenih bašta su projektovani tako da se hlade na prirodan način i sastoje se od suvog/hladnog konzervatorijuma (nazvanog kupola cveća) i vlažnog/hladnog konzervatorijuma (nazvanog šuma u oblaku). Oba dela imaju izražen karakter i u njima je smeštena hortikultura za koju se predviđa da će najviše biti ugrožena klimatskim promenama.

„Kupola cveća“ ja zasnovana na biljnom svetu Mediteranske klimatske zone, a posebno je atraktivna zbog toga što se u njoj mogu doživeti promene godišnjih doba na vegetaciji, što nije slučaj sa vegetacijom u ostatku singapurskog zaliva – koja je bujna tokom cele godine. Čak su i forme pejzaža kreiranog u ovom konzervatorijumu inspirisane mediteranskom topografijom.

„Šuma u oblaku“ naglašava vezu biljaka sa našom planetom, pokazujući kako zagrevanje hladnih maglovitih šuma ugrožava raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. U ovom objektu veće visine napravljena je veštačka planina sa vodopadima visine 35m. Ovde se šuma može doživeti iz različitih perspektiva, a svakako najzanimljiviji nivo je onaj u kome se posetioci kreću kroz oblake u visini krošnji drveća.

Botanička bašta je otvorena u junu 2012. godine, a već u avgustu je zabeleženo 1.000.000 posetilaca.

Foto: © Gardens by the Bay

Grafton Architects iz Dablina, su dobitnici Srebrnog lava na ovogodišnjem Bijenalu arhitekture u Veneciji za impresivnu prezentaciju projekta univerzitetskog kampusa u Limi. Nagrada Srebrni lav se dodeljuje arhitektima od kojih se u budućnosti dosta očekuje i po prvi put su tako prestižnu nagradu osvojili arhitekti iz Irske.

Predstavljajući arhitekturu kao novu topografiju, biro iz Dablina ovom izložbom istražuje karakteristične istorijske primere arhitekture koja je na “prirodan” način stopljena sa terenom, kao i ostvarenja brazilskog arhitekte Paolo Mendes da Rocha, a sve u kontekstu prvog projekta koji su Grafton Architects dobili na području Južne Amerike – projekat za univerzitetski kampus u glavnom gradu Perua, Limi.

Direktor ovogodišnjeg Bijenala David Chipperfield, koji je osmislio temu “Zajedničko polje” napravio je dobru procenu kada je Grafton Architects postavio kao centralnu izložbu glavnog paviljona na Đardinima. Po rečima predsednika žirija, holandskog arhitekte Wiela Aretsa, ova izložba na više nivoa govori o koncepcijskim i prostornim kvalitetima i potencijalima u načinu na koji Grafton Architects izučava i predstavljaju urbani pejzaž.

U jednom delu izložbe Shelley McNamara i Yvonne Farrell, osnivači Grafton Architects, istražuju iznenađujuće sličnosti između samostana Skellig Michael u Irskoj i grada Machu Picchu u Peruu. Uprkos činjenici da su ova dva mesta razdvojena ogromnom fizičkom udaljenošću i da su nastala u različitim vekovima, postoji fina nit ih povezuje. U oba slučaja intimni prostori napravljeni ljudskom rukom, harmonično i prirodno postaju deo ogromnih prirodnih tvorevina – i po rečima autorki izložbe pričaju istu priču.

Tema izložbe teče iz daleke prošlosti u sadašnjost i komparacija između udaljenih (ali u isto vreme i veoma bliskih) svetova se ponavlja i u drugom delu, kroz dijalog koji su McNamara i Farrell započele sa brazilskim arhitektom Paulo Mendes da Rocha za potrebe Bijenala.

Grafton Architects su nedavno pobedili na konkursu za kampus univerziteta u Limi, kada su shvatili da će im analiza rada brazilskog arhitekte pomoći, kako bi bolje razumele principe građenja i kulturološki kontekst  u klimatskim uslovima karakterističnim za Peru. Posebno mesto u analizi posvećeno je stadionu Serra Duorada, koji je Mendes da Rocha – dobitnik Pritzkerove nagrade, projektovao 1973. godine. Koristeći Rochinu ideju o arhitekturi koja postaje “novi reljef” i ideju univerziteta kao “arene znanja” Grafton Architects su uspeli da pretvore infrastrukturu u urbani pejzaž. Ne tretirajući arhitektonsko delo kao izolovani objekat, prikazan je novi kvalitet neumitne transformacije urbanog pejzaža – kroz njegovo temeljno remodelovanje.

Verovatno najveći značaj ove izložbe predstavlja činjenica da ona bez zadrške demonstrira kako je otvorenost ka uticajima polazna tačka i preuslov za dobru arhitekturu. U ovom smislu izložba Grafton Architects i predstavlja najbolji odgovor na “Zajedničko polje” – temu ovogodišnjeg Bijenala.

Foto: Miloš Mirosavić

Studentkinje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sanja Ivkov i Anđela Đorović osvojile su specijalnu nagradu u konkurenciji 6 ekipa iz 6 zemalja (Bugarska, Ukrajina, Gruzija, Rusija, Turska i Srbija) na 5. Međunarodnom studentskom konkursu u organizaciji Arhitektonskog fakulteta Slobodnog Univerziteta u Varni – Bugarska, održanom od 16. – 19. maja 2012.

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je Arhitektura na otvorenom – Zaštita ostrva i Zona rekreacije Zlatni pjasci sa Idejnim rešenjem kompleksa rekreativnih sadržaja na novoformiranim ostrvima – Varna– Crno more. Sanja i Anđela predstavile su projekat pod nazivom Wavelands u kome su razvile parametrički pristup baziran na glitch umetnosti.  Autor audio-vizuelnih efekata je inženjer elektrotehnike Stefan Malešević, a mentor doc. mr Aleksandar Videnović.

Evo šta su o projektu napisale autorke:

Koncept

Koncept oblikovanja proističe iz geometrijskog pristupa i savremenih pravaca u vizuelnom izražavanju i predstavljanju (glitch art) koji korespondiraju sa postojećom građenom sredinom, topografijom terena i oscilacijama morskih talasa.

* GLITCH ART predstavlja savremenu tendenciju u izražavanju u oblasti zvuka i slike. Zvuk i slika su rezultat digitalnih i analognih eksperimenta sa osnovnim činiocima (pixel -> slika | frekvencija -> zvuk).

Tehnologija je generator njegovog razvoja, dok sam glitch generiše sopstveni rast, modulacije i varijacije težeći da se implementira u prostor kao pokretač dinamike i ambijenta kroz vreme. Ovakav način razumevanja i viđenja ove pojave primenjen je kao vizuelni, konstruktivni i ambijentalni eksperiment.

Ciljevi i inovativnost rešenja

Ovo rešenje za cilj ima stvaranje oplemenjenih, ekološki značajnih i održivih prostora. Predložena akcija sa svojom reakcijom, odnosno rezultatom, prerasta u ideju koja se postepeno implementira u tkivo ostrva, a zatim i u šire izgrađeno okruženje. Novonastali prostori su pristupačni, ugodni, ambijentalno i konstruktivno atraktivni, sa zelenim površinama koje pozitivno utiču na životnu sredinu na mikro i makro planu. Ambijentalna raznovrsnost podstiče aktiviranje svih čula, što pospešuje doživljaj i opažanje okruženja i aktivnosti. Prostor se otvara svojim budućim korisnicima i širem okruženju.

Ovo rešenje predstavlja metod koji se može primeniti na bilo koju površinu, objekat, blok i grad. Dobijeni rezultat je univerzalno primenljiv i promenljiv.

Program

Raznovrsnost sadržaja kao i ambijenti koji se formiraju oko njih predstavljaju jednu od bitnih karakteristika rešenja. Tematski organizovane funkcije unutar ostrva učestvuju u ekspanziji kompleksa u smeru more – kopno i kopno – more, pri čemu se stvaraju uročno-posledične veze u njihovom funkcionisanju i daljem razvoju kao celine.

U strukturi programa uočavaju se sledeće celine i njihovi prateći sadržaji raspoređeni po ostrvima:

I grupa ostva:

1. SPORT : surf, jahting, paraglajding, bazeni za plivanje…
2. SMEŠTAJ: hotel, restorani, spa, plaže…
3. HRANA: etno selo, nacionalni specijaliteti, festivali, ribolov…
4. UMETNOST: galerije na otvorenom, radionice, umetnost tla (Land Art) i vode (Water Art)…

II grupa ostrva:

1. ZABAVA: muzika, tematski parkovi, cirkus, pirati…
2. MULTIMEDIJA: projekcije, multimedija, digitalna umetnost…
3. DIVE IN (ZARONITE U): vodeni bioskop, vodeni salon, barovi na vodi…

Konstrukcija

Volumeni ostrva se mogu postići nasipanjem zemlje. Kao dodatak strukturi predlaže se upotreba različitih tipova zaštite od erozije morske obale i vegetacije kao sekundarnog oblika zaštite. Tipove zaštite obale treba birati u skladu sa potrebama i mogućnostima ostrva, kao i aktivnostima koje se na njima odvijaju. Predlozi tipova zaštite obale:

1. Talasobran (seawall)

Njegova funkcija je zaštita naseljenih, zaštićenih i rekreativnih područja od neželjenih dejstava plima i talasa.

2. “Ishrana” plaže (Beach nourishment)

To je proces u kom sedimenti (obično pesak) izgubljeni putem erozije bivaju zamenjeni sedimentnim izvorima izvan plaže koja erodira. Veća širina plaže može smanjiti štetne uticaje koje oluje stvaraju obalnim strukturama raspoređivanjem energije preko zone predviđene za surfing, štiteći obalnu brdovitu strukturu i infrastrukturu od oluja, bura i neuobičajeno visokih plima. Ovo je jedan od tri najčešće upotrebljavanih metoda za zaštitu morskih obala.

3. Lukobrani

Lukobrani su strukture konstruisane kao deo zaštite obale ili sidrišta od negativnih efekata vremenskih uslova, plime i oseke. Oni smanjuju intenzitet dejstva talasa a time i eroziju obalnog tla, obezbeđujući sigurno usidravanje. Lukobrani koji se nalaze dalje na pučini se smatraju odličnim stvaraocima talasa pogodnih za surfing

4. Veštački surf grebeni

Strukture koje stvaraju idealne uslove za surfing.

Održivi razvoj

Upotreba obnovljivih resursa i prirodnih materijala, zelenih površina i reciklaže, uz pomoć tehnologija koje redukuju emisije štetnih supstanci i potrošnju energije, pomaže stvaranju okruženja koje je zdravo za čoveka, sa pozitivnim efektom na klimu, kao i ekonomsku i ekološku održivost.

Projekat u PDF formatu preuzmite ovde

Dve jednakovredne nagrade
Open Air-Library, Magdeburg, Germany by KARO* with Architektur+Netzwerk
Den Norske Opera & Ballet, Oslo, Norway by Snøhetta

Posebna priznanja
Urban Activators: Theater Podium & Grotekerplein, Rotterdam, Netherlands
by Atelier Kempe Thill
Paseo Marítimo de la Playa Poniente, Benidorm, Spain
by Office of Architecture in Barcelona
Passage 56/Espace Culturel Écologique, Paris, France
by atelier d’architecture autogérée
Casetas de Pescadores en el puerto, Cangas do Morrazo, Spain
by Irisarri + Piñera

Pobedničke radove odabrao je međunarodni žiri, kome je predsedavao Rafael Moneo.

Evropska nagrada za javni gradski prostor dodeljuje se svake dve godine u organizaciji šest evropskih institucija, sa ciljem da prepozna i podrži projekte urbane obnove i stane u odbranu javnih prostora u gradovima. Prvi put je dodeljena 2000. goine, a ovo je šesti ciklus.

Više o nagradi na zvaničnom sajtu. Pregled nagrađenih radova dostupan je u PDF formatu.

Na javnom urbanističkom konkursu za uređenje područja bivšeg kamenoloma u Podutiku kod Ljubljane, čiji su rezultati upravo objavljeni, tim beogradskih arhitekata osvojio je priznanje-otkup. Radi se o značajnom rezultatu, budući da je učešće i visok plasman srpskih arhitekata na slovenačkim konkursima retkost.

Avtorja:
Vanja Petrović, u.d.i.a.,
Renato Rajnar, u.d.i.a.

Projektanti sodelavci:
Goran Petrović, u.d.i.a.,
Nataša Stanojević. u.d.i.a.,
Milan Milinković, u.d.i.a.,
Katarina Živanović Kavčič, u.d.i.a.,
Darko Polić, u.d.i.a.,
Momčilo Gajić, u.d.i.a.

Konzultanti:
Rade Djukanović, u.d.i.s., Arup d.o.o.,
Tamara Mihajlović, u.d.i.g., Arup d.o.o.,
Marko Španović, u.d.i.s., Arup d.o.o.,
Primož Kavčič, u.d.i.s., PKK biro, d.o.o.

Konzultanti:
Uroš Tomašević, u.d.i.a.

Više o konkursu i nagrađenim radovima na sajtu ZAPS.