Aleksandra Stupar. Grad globalizacije – izazovi, transformacije, simboli. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Orion Art, 2009.

U ovoj sveobuhvatnoj studiji autorka izuzetno ubedljivo navodi i analizira uticaje procesa globalizacije na razvoj i različite pravce transformacije gradova i gradskih prostora danas, posebno naglašavajući umreženost (i globalnu međuzavisnost) na različitim nivoima. Upućujući nas na veliki broj autora i izvora o svakom od istraživanih aspekata, autorka ipak jasno ostaje u izvesnoj meri rezervisana, skrećući na taj način pažljivom čitaocu pažnju na globalnu neizvesnost i ne sasvim sigurno srećno ishodište savremenih trendova.

Navodimo, skoro nasumično, nekoliko rečenica iz različitih delova knjige, isključivo u nameri da zaintrigiramo buduće čitaoce:

(…) globalizacija se može shvatiti kao proces proširivanja, produbljavanja i ubrzavanja globalne međupovezanosti koja posledično dovodi do prostorno-vremenske kompresije i delovanja na daljinu.

Mogućnost izbora i ubrzan ritam događanja formiraju nove društvene obrasce koji polako postaju univerzalni. Globalizacija sveta svakako nosi predznak ’urbanog’ stila života, čije se osnovne karakteristike šire i van gradskih teritorija. Prostor više ne predstavlja prepreku, a novi sistemi vrednosti osvajaju svet brzinom elektronskih impulsa.

Gradski prostor i njegova fizička dimenzija, bez obzira na haotičnost današnjice koju verno prenose i oslikavaju, za sada su jedini opipljivi oslonac – sklonište od nepoznatog i često zastrašujućeg sveta potisnute iracionalnosti. Njegova uloga i simbolika i dalje nose pečat milenijumskog trajanja, ali garant opstanka, ako i uvek, predstavlja neprestano prilagođavanje.

Paradoksalno, (…) postajemo zarobljenici sopstvenih sećanja, koja nam omogućavaju da grad doživljavamo ne samo kao prostor za život i manifestaciju različitih vidova moći, već i kao kaleidoskop imaginacija koje se aktiviraju na svakom koraku, dozivajući našu prošlost, izazivajući sadašnjost, preispitujući budućnost.

Tajnu istinske prirode globalizacije takođe možemo pročitati iz tradicionalne simbolike po kojoj globus, kao slika sveta (tj. celine), predstavlja večnost, samodovoljnost, univerzalnu vlast i totalnu dominaciju.

Boreći se sa umnoženim strepnjama koje ni najsavremenije tehnologije ne mogu sprečiti, mi iznova uspostavljamo luk arhetipskih sećanja i susrećemo se sa novim izazovima. Svet je i dalje pun misterija.