Architectural Magazines

Prilikom sređivanja nekih veoma starih delova naše arhive, pojavilo se par ispresavijanih velikih formata nekadašnjeg kultnog CEP-ovog časopisa Komunikacija. Prvi na toj gomili bio je jubilarni pedeseti broj, iz 1986. godine. U njemu, prvi urednik Komunikacije Miša Bobić piše dosta gorak jubilarni uvodnik, iz koga donosimo fragment koji nam danas govori o tome da se baš i nije toliko toga promenilo za više od dvadeset godina.

Baviti se štampom, arhitektonskom publicistikom, to je ovde jedan od najzaludnijih poslova kojima čovek može sebi i svojim prijateljima da ispuni vreme, da ih poveže i da im da svrhu druženja.

(…) Da postoji arhitektura kao delanje i da postoji građenje kao delatnost tada bi i štampe bilo. Tada bi bilo kritike, škola, bilo bi mnogo čega što ponovo vodi ka slikama i rečima. Ovako, ostaje nam da žalimo što nije bilo još devet ovakvih papira, ne zato da bi bila izdata publikacija Deset malih arhitektonskih izdavača, već zato da bi se arhitektura gradila za ostvarenje ideala građenja, da bi ona imala svrhu i smisao i da bi oblikovala sredinu koja je treba. Dotle sve ostaje na ciklusima pojedinačnih utopija koje služe isključivo kao potvrda onima koji su još od samog početka mislili da to i nije imalo smisla.

Da li su možda Internet-blogovi način da se prevaziđe nedostatak pravih domaćih stručnih časopisa? Ili je i to kratkotrajna individualna utopija?