Rizik i inovacije

U nedavno objavljenom članku povodom konferencije RISKMonica Ponce de Leon i Eliel Saarinen pokreću pitanje ukupnog uticaja aktuelne krize na arhitektonsko delovanje. Priznajući da su posledice ozbiljne, oni pokušavaju da ih prihvate kao osnov za podsticanje inovativnih pristupa arhitekturi. Navodimo delove iz ovog članka:

(…) Sviđalo nam se to ili ne, naš način života je u opasnosti. Promene utiču na sve nas. (…) Propadanje izgrađene sredine dotiče svakoga. U određenoj meri i na određenom nivou, svi smo izloženi riziku.
U vremenu kada su umetnost i kultura pod opsadom – prva u nestajanju usled budžetskih ušteda – čini se da, preuzimajući rizik, nemamo mnogo šta da izgubimo, a potencijalno mnogo možemo da dobijemo. Možda samo sledeći novo i nekonvencionalno možemo imati priliku da služimo kao pokretač promena. Sada nam je, više nego ikad, potrebna dramatična inovativnost i lični rizik koji je prati.

Ova vrsta rizika nije nova u našem poslu. Arhitekturi i planiranju odavno se priznaje da imaju mogućnost da razviju nove metodologije i sisteme koji će uticati na naš fizički svet. Prihvatajući ovo, mnogi stvaraoci su tragali za novim načinima delovanja i preuzeli profesionalne rizike, okrećući konvencije naglavačke.

Stereotipi glavnog arhitekte i glavnog planera kao ikoničnih figura su uvek bili suprotstavljeni stavu da su arhitektura i urbanizam uslužne delatnosti. Poslednjih godina, kritika glavnog je odnela prevagu i usluga se nametnula kao odgovor na očiglednu krizu identiteta arhitektonskog i planerskog odnosa prema društvu.

Usluga ima mnogobrojna značenja, od kojih baš sva nisu konstruktivna. Ako želimo da budemo na usluzi drugima, onda, u najboljem slučaju, usluga znači velikodušnost; u najgorem slučaju, pojam usluge je opterećen moralističkim pitanjima… kao da mi znamo najbolje. Reč usluga deli koren sa neprijatnom asocijacijom – služenjem, implicirajući tako potčinjenost struke statusu quo, nemogućnost da se sprovede pozitivna promena i osuđujući tako struku da sledi put koji su utvrdili drugi.

Na kraju, stereotipi nisu od koristi i pitanje smisla našeg delovanja nastavlja da nas progoni. Možda bi trebalo da jednostavno prihvatimo prirodu i mogućnosti naše struke. Mi gradimo svet oko nas. Naše ideje su materijalne. Mi oblikujemo fizičku strukturu grada, zgrade i javne i privatne prostore; ukratko, gradimo kulturu. Potraga za inovacijama u društvenom preduzetništvu je naš džoker – sa svim rizicima koje to može zahtevati.

Izvor: Monica Ponce de Leon and Eliel Saarinen. Constructing Culture, Portico, Vol. 11-12, No. 2, 2012

Vše o RISK konferenciji možete pronaći ovde.


GP
15-Apr-2013

Architecture, Conference, Innovation, Risk, Urban planning

Leave a Reply