Prošle nedelje u Beogradu održana je četvrta po redu BLOK konferencija, u organizaciji kompanije Projmetal iz Beograda.

U prijatnom ambijentu Hotela Zira, u tri konferencijske sale, tokom dva dana konferencije smenjivali su se predavači iz zemlje i sveta sa kojima smo prošli kroz zanimljiva pitanja i teme kao što su vertikalni grad, arhitektonski konkursi kao deo prakse i arhitektura kao forma političkog aktivizma.  Ova konferencija je bila odlična platforma za razmenu ideja i znanja, prilika za susrete sa novim i starim poznanicima i diskusiju sa kolegama, kako tokom formalnog dela konferencije kroz diskusije i panele, tako i tokom neformalnih pauza kada se predavači i publika, gosti i domaćini, druže uz kafu ili ručak.

Prvi dan bio je tematski posvećen visokim objektima. Počelo je predavanjem Marka Hemela (Mark Hemel) , suosnivača i direktora holandskog studija Information Based Architecture (IBA), čiji je svakako najznačajniji projekat Canton TV kula u kineskom gradu Guangzhou.  Jednostavnost forme ovog projekta i kompleksnost njegovog konstruktivnog sistema i programskog rešenja,  ilustruju Hemelovu teoriju da je neophodno da arhitektura i njene forme budu rezultat integracije različitih aspekata dizajna i planiranja, kako bi i njihov efekat na globalnu kulturu bio značajniji.

Vinka Dubeldam (Winka Dubbeldam) predstavila je radove svog studija Archi-Tectonics koji od 1994. radi na istraživanju i praktičnoj primeni energetski-efikasnih, optimalnih i održivih arhitektonskih rešenja.  Prvo kroz niz stambenih projekata, a potom i kroz nerealizovane aktuelne projekte, Dubeldam je prikazala mogućnosti kompleksnih geometrija koje primenjuje u svojoj praksi i ilustrovala kompleksnu vezu izmedju funkcije i forme, značenja i geometrije koja odlikuje njeni objekti.

Tokom prezentacije sistema staklenih fasada za visoke objekte firme Guardian, predstavnik ove američke kompanije, gospodin Vladimir Lazić, naveo je primere projekata iz regiona, iz Sofije, Bukurešta i Prištine, gde su se i u sadašnjim kriznim uslovima našla sredstva za izgradnju visokih objekata.  On je postavio i pitanje kada će biti izgrađena Beogradska kula. Na ovo pitanje gosti su pokušali da daju odgovor na završnoj diskusiji prvoga dana.

O pitanju potencijala Beograda za izgradnju visokih objekata govorila je direktorka Urbanističkog Zavoda Beograda Žaklina Gligorijević, koja je prikazala “Studiju Visokih objekata Beograda” . Ovu studiju Zavod je načinio nakon što se u Beogradu u periodu od 2006-2008. na inicijativu privatnih investitora pojavilo nekoliko predloga za izgradnju visokih objekata, kako bi se definisali urbanistički parametri i kriterijumi i omogućila evaluacija potencijala različitih lokacija u gradu i na Novom Beogradu za potrebe ove vrste projekata.  Za lokacije poput Hotela Jugoslavija, bloka 26 na Novom Beogradu, Marine Dorćol i Saveznog MUPa u ulici Kneza Miloša, kroz ubedljive fotomontaže prikazan je i  prostorni efekat tih inicijativa.

Ove prezentacije bile su uvod u diskusiju “Vertikala Beograda” u kojoj su učestovali Vinka Dubeldam, Mark Hemel, prof. Ružica Božović-Stamenović, Žaklina Gligorijević i gradski arhitekta Dejan Vasović.  Na ovom zanimljivom panelu izneto je nekoliko zanimljivih činjenica i mišljenja. Gradski arhitekta ocenio je dosadašnja iskustva Beograda sa visokim objektima kao negativna, misleći pre svega na poteškoće prilikom održavanja stambenih kula, al i nedostatak parking prostora kada je reč o kulama sa poslovnom namenom. Gosti iz inostranstva upozorili su pre svega na potrebu definisanja  jasne vizije budućeg razvoja Beograda pre donošenja urbanističkih pravila, regulacija i ograničenja.  Iako je zaključeno da Beograd ima potencijala da u budućnosti  izgradi ikonične visoke objekte,  postavlja se pitanje motivacije za takav korak. Različiti evropski gradovi  imaju različite stavove prema ovom pitanju, a beogradskoj gradskoj upravi, planerima i arhitektama ostaje da prvo definišu kakav to grad Beograd treba da postane, a tek onda da li su izuzetno visoki objekti deo tog identiteta.

Diskursu o vertikalnom gradu pripada i jedan od predavača koji se zbog tehničkih problema pojavio drugog dana konferencije. U pitanju je Dejvid Fišer (David Fisher), firentinski arhitekta, koji je publici predstavio svoj koncept Dinamične arhitekture. Po njegovom mišljenju Dizajn je rezultat Tehnologije a arhitektura danas ne koristi dovoljno njena dostignuća. Rezultat njegovih promišljanja su projekti za visoke stambene objekte čiji se spratovi rotiraju 360 stepeni . Ovi objekti primenjuju iskustva i iz različitih grana industrije i industrijskog dizajna,  kako bi se dobilo tehnički i funkcionalno optimalno i energetski efikasno rešenje.  Ovi objekti koje, prema rečima arhitekte, oblikuje vreme, deluju nestvarno i futuristički u siluetama Pariza, Londona, Dubajija, Menhetna. Fišer je najavio početak izgradnje prvog ovakvog objekta na lokaciji koju nije želeo da otkrije, a neki će se setiti da se nedavno takav predlog pojavio i za Novi Beograd.

Usledila su dva zanimljiva predavanja koje povezuje odnos prema arhitekturi kao političkom sredstvu. Veronika Valk (Veronica Valk) iz Estonije predstavila je koncept Kompaktnog grada (Compact City) kroz svoje 13-ogodišnje iskustvo i praksu u Talinu u okviru studija Zizi&Yoyo. Njen najveći projekat svakako je revitalizacije priobalja u Talinu koje je, pošto je 50 godina bilo vojna zona, ponovo dostupno građanima. Njen angažman izlazi van okvira arhitekture i prelazi u aktivizam, po ugledu na Njujorški model revitalizacuje High-line, kroz formiranje nevladinih organizacija za zaštitu postojećih struktura ili organizovanje festivala koji građane Talina ponovo dovode u njegovo priobalje. Kritikujući gradske vlasti Talina, Valk je naglasila da održivi razvoj, osim energetski efikasnih objekata, znači i revitalizaciju i „reciklažu“ već postojećih gradskih struktura.  Ona je navela primer stare sovjetske sportsko-muzicke dvorane u Talinu koja se sa svojih 35000m2 danas koristi kao policijski i vojni poligon, dok je na susednoj parceli gradska vlast organizovala arhitektonski konkurs za svoju novu upravnu zgradu sličnog kapaciteta. Valk je podvukla sličnosti između Beograda i Talina, a to su pre svega nestabilna politička situacija koja otežava napredak projekata i inicijativa, kao i veliki broj napuštenih i zapuštenih prostora kojima je potreba revitalizacija i prenamena.

Na završnom predavanju konferencije, španski arhitekta Alehandro Zaera-Polo (Alejandro Zaera-Polo) izlagao je svoje istraživanje na temu Omotača (Envelopes). Definišući omotač kao kompleksan i politički značajan element objekta, Zaera-Polo kroz niz primera iz svoje prakse ilustruje mogućnosti njegove manipulacije i transformacije. Za njega omotač više nije samo fasada već i tehnološko, političko i ekološko sredstvo koje u svojoj višeznačnosti postaje osnovni arhitektonski element njegovih objekata.

Ovim inspirativnim predavanjima i najavom novog susreta za sledeću godinu zaključena je konferencija BLOK 2012. U sledeća dva dana posetioci konferencije, ali is vi zainteresovani građani Beograda, mogli su da besplatno posete Filmski maraton arhitektonskih filmova koji  je organizovan u saradnji sa Jugoslovenskom Kinotekom.

Foto:  Rade Kovač